Krenuli smo kasnije kako bi izbegli gužve na obodu grada. Očekivali smo kišu, ali su meterolozi srećom pogrešili




U Kanjiži smo pored Tise naišli na veliku grupu izletnika koji su proslavljali 1. Maj. Jedan deo pored funkcioniše kao zvanični auto kamp s jednom zvezdicom.




Predveče nam se pridružio @srdjansimic s porodicom pa smo nakon večernjeg druženja prespavali na parkingu banje.

U petak smo, nakon što smo pronašli pekaru s izvrsnim burekom doručkovali i krenuli put Mađarske preko G.P. Đala.

Malo duže smo čekali na prelaz zbog revnosnosti naših policajaca koji su revnosno pretražili svaki kutak kamp vozila ne bi li naišli na nekog slepog putnika. Revnosnost je za svaku pohvalu, ali ne treba preterivati (penjanje merdevinama na krov kampera).

Nakon kraćeg puta stižemo na sledeću destinaciju: Banja Hagymatikum u mestu Mako.

O ovoj banji sam već pisao da imam nameru da je posetim, ali je tek sad je došla na red. Sve je bilo na nivou, banja je napravljena nova, na istom mestu i sa istim arhitektonskim rešenjem kao i stara. Inače je zovu i „banja nad banjama“.




Nakon banjanja, smestili smo se u obližnjem kampu koji se nalazi u zelenilu pored reke.





Inače, kamp je vlasništvo gospodina Ištvana Tota i zajedno s bungalovima predstavlja lep primer porodičnog biznisa. Sve je na svom mestu i funkcioniše, trava ošišana, sanitarni blok čist, wifi je funcionisao do pred sam kraj (kad smo trebali da skinemo mape Rumunije, ostali smo bez net-a


U subotu prepodne smo jednoglasno odlučili da put nastavimo prema rumunskoj granici i sledećem odredištu: Temišvaru.
Usput nas je uhvatio strahovit pljusak da u pojedinim momentima brisači nisu stizali da odrade svoj posao.

Obilna kiša i puknuta pop-nitna prouzrokovali su curenje vode na bočnom prozoru Srđanovog kampera, što smo otklonili (zakrpili) u hodu...

Nakon nekih 90 km vožnje po kiši, u kasnim poslepodnevnim časovima stižemo u Temišvar.

U Temišvaru je još uvek suvo pa koristimo tih nekoliko sati za obilazak centra





Prespavali smo u kampu udaljenom oko 4 km od centra grada, a nalazi se u šumi tako da slušajući cvrkut ptica, pomislite da ste negde u prirodi


Uprkos kiši, moja kamperska deformacija je bila jača, morao sam da pogledam i sanitarni blok. Sve je čisto i uredno, postoji mesto za pražnjenje sivog i crnog tanka kao i za punjenje vode.


Kiša koja je počela u subotu uveče nije stala sve do momenta dok ovo pišem (nedelja uveče) i konstantno nas je pratila više nego solidnim putem preko Vršca do Beograda.

Sve u svemu, lepo provedeno vreme u dobrom društvu, dosta smo toga videli, a vreme ko vreme... red kiše, red sunca i onda kiša, kiša, kiša...
