Dakle, pošto je ove godine praznik Dan državnosti pa jednom delom u subotu, imali smo samo tri dana za odlazak negde. Izbor je pao na Divčibare pošto je najmlađi član naše posade zaželeo da nauči da skija, a sve ostale destinacije su nam bile predaleke za trodnevni izlet.
Uspon s prikolicom je prošao OK, ako izuzmemo sužen put i nekoliko kritičnih situacija prilikom preticanja. Znali smo da je prostor za parkiranje na planini ograničen resurs pa smo krenuli prema parkingu Ski resorta
Privremeno se parkiramo uz put dok se nije ukazalo slobodno mesto na parkingu, gde ostajmo do kraja boravka
Nova ski staza "Crni vrh" se nalazi na oko 5 minuta hoda stepenicama od parkinga i dosta je nezgodno silaziti u pancericama do same žičare. Bilo bi lepo kada bi pored žičare postojali ormarići (kasete) za ostavljanje obuće i odeće.
Sama staza je crvene kategorije, dugačka 850 metara, a visinska razika je 180 m. Dvosed je donešen s Kopaonika i imam kapacitet 1200 skijaša na sat, što je za vreme vikenda ili praznika malo pa se stvara veliki red.
Pored staze "Crni vrh", postoji i staza za početnike u centru naselja (tanjir i konopac za decu).
Odatle se pešice obeleženim stazom može do Crnog vrha (1043 mnm) odakle se pruža prelep pogled.
Samo kampovanje je prošlo OK, osim što je zamrzao odvod u cevi lavaboa jer postoji deo u kojem se zadrži voda koja noću smrzne. Propan je opravdao cimanje oko nabavke pošto je poslednju noć temperatura bila oko -10. S frižiderom nije bilo problema, ladio je kako treba
, a pivo se najbrže ohladi u snegu 
Poslednju noć nam se na povratku sa Tornika pridružio i @driver57, tako da više nismo bili crne ovce na parkingu
Pošto je temperatura otišla u debeli plus, ono malo snega što je bilo na parkingu se otopilo i pretvorilo blato, tako da je bilo pravo umeće ostati čist. Takođe put od parkinga skijališta do glavnog puta je većim delom blatnjav (kad nije zaleđen) i pun rupa pa se uglavnom vozi prvom brzinom. Oko polovina puta je uska toliko da ne postoji mogućnost mimoilaženja osim na proširenjima.
Pošto smo ovaj put "probili led", videli smo da ništa nije tako strašno, naočito kad su putevi očišćeni. Glavni problem je pronaći mesto za parkiranje (nama prikoličarima treba duplo više mesta
) i voda.Kada smo bili na rezervi s vodom, pitao sam u lokalnoj prodavnici u centru 10-20 l da natočim, ali mi je prodavačica rekla da ne sme da mi da . Česma u centru je radila do 15 h pa smo po vodu išli na česmu koja stalno teče, a udaljena je oko 5 km (44.135747, 20.018863).Snadbevanje je moguće u nekoliko manjih marketa i na skromnoj pijaci gde se može naći domaćih proizvoda. Benzinska pumpa radi 24 h.
Toliko za ovaj put, nadam se da ćemo još jednom ove zime ponoviti akciju (ako bude snega). Ako ne bude, eto nas na proleće
