ELEKTROINSTALACIJA u Kamperu

igorpet · Post od **igorpet** » 12 Jan 2013 18:37

Sve sto si rekao Sprinter stoji, ali da bi komfor bio malo bolji treba dati 100.000 stranih novcanica, a za prosirive sobe i ostale novotarije i prilicno vise.
Ja sam pogledao dosta kataloga (zadrzavam se na mojim kamperskim kompetencijama

) ali nigde nisam video da u elektroopremi kampera stoji solarno napajanje, invertor, agregat, punjac za akumulator kao deo standardne opreme.
Ja ne kazem da se to sve ne moze dodati, ali sve to ima svoje gabarite kao i nesto zahtevnije potrebe po pitanju ventilacija i hladjenja pa mislim da nedostaju adekvatna predvidjena mesta za ugradnju, na primer, ove opreme koja dozvoljava vecu autonomiju po pitanju elektricne energije, a da sve to ostane u nekim prihvatljivim ekonomskim okvirima. Smatram da ovo ne mora da postoji u standardnoj ponudi ali trebaju se predvideti mesta za ugradnju jer je to nesto sto se kasnije ne moze lako pravilno uraditi.
Otprilike na ovo sam mislio kad sam pisao prethodnu poruku.

A sve ovo je neki vid edukacije. I ko kupuje novo trebao bi otprilike da zna sta sve treba npr. jednom kamperu ili sta bi bilo pozeljno da ima, a ko se opredeli za polovno takodje bi pre donosenja konacne odluke mogao da obrati paznju na neke sitnice koje su kasnije u eksploataciji bitne.

Projektanti po biroima sigurno nisu amateri i oni projektuju prema zahtevima neke svoje sluzbe i projekturju ono sto se od njih trazi.
Ali mi kao buduci korisnici ili kao sadasnji sa iskustvom mozemo sigurno imati stav po tome sta bi nama trebalo ili sta bi voleli da vidimo u kamperu (prikolici). Da li bi to znali da realizujemo to je vec drugo pitanje, ali do blok seme sigurno mozemo dogurati

sprinter · Post od **sprinter** » 12 Jan 2013 18:56

Igore, nije tolika cena dodatne opreme kao što misliš.

lično, mislim da je generalna postavka u razmišljanju, a to je da se u osnovnom kompletu ugradi samo osnovno, mnogo bolja od toga da se fabrički ugradi puno opreme. Svako je različit, drugačije su Nam potrebe. nekome treba solar, nekome ne treba. Nekome treba jača baterija, nekome ne treba. Nekome trebainverter, nekome ne.

S druge strane, mnogo je jeftinije o svom trošku ugraditi solarnu ćeliju, inverter i sl. nego da su ti one ugrađene od strane proizvođača.

Što se tiče predinstalacija za sve citirano, njih već ima svaki iole bolji kamper. Punjač za baterije je inkorporiran u kamperima poodavno.

Agregat i solar po meni ne idu zajedno. Ili agregat, ili solar, nema potrebe i jdeno i drugo, imam ih oboje, pa prodajem agregat, nov novcijat, ako nekome treba možemo se dogovoriti.

igorpet · Post od **igorpet** » 12 Jan 2013 19:22

sprinter napisao:Igore, nije tolika cena dodatne opreme kao što misliš.

Znam da nije do cene te opreme, nego do klase samog kampera.
Nize klase nemaju to predvidjeno, visa klasa ima ali je i cena veca.
Npr. Laika je po meni neka visa klasa kampera, u duplom podu ima mesta da stane dosta toga, ali koja je pocetna cena Laike npr? 70-80.000e pa navise. O tome ja pricam, vise klase koje imaju dosta toga su po meni nepravedno skupe.
Adria modeli koji startuju od 40-45.000 mislim (skoro sam siguran) da nemaju ovo o cemu pricamo.

sprinter · Post od **sprinter** » 12 Jan 2013 19:30

Nov kamper je neopravdano skup, to je definitivno.

igorpet · Post od **igorpet** » 12 Jan 2013 19:50

sprinter napisao:Nov kamper je neopravdano skup, to je definitivno.

Ma kad covek gleda cenovnike prosto drmaju, ko na 220V

tek da povezem i ove poruke sa strujom i elektroinstalacijama

Moja neka ideja je bila da u ovoj temi (iako je temu zapoceo Boss, nadam se da se slaze) izvedemo neke zakljucke, blok seme a mozda prodiskutujemo i o prakticnoj realizaciji.
Mislim da bi za pocetak dobro bilo navesti potrosace koji se ocekuju, i koji bi mogli da se nadju u nadogradnjama, kampera, da se predvide njihove amperaze, na osnovu toga projektuje sama elektroinstalacija (presek kablova i sl., obzirom na izrazen pad napona kod jednosmerne struje), na osnovu potrosnje projektovati kapacitete samih izvora struje i razmisliti o autonomiji i dodatnim izvorima osim alternatora vozila, solarne celije, agregat i sl.
Ovo bi bilo nesto sto lici na projektni zadatak. Pa da se malo igramo ozbiljnih projektanata, sto da ne

ne mozemo sigurno mnogo omasiti, a cak mislim da mozemo i zaseniti one profi

sprinter · Post od **sprinter** » 12 Jan 2013 20:22

Ta koncepcija je ok, nisam stručan, pa ću samo malo gledati.

ljubomir372 · Post od **ljubomir372** » 12 Jan 2013 22:03

Evo jednog primera za povezivanje potrosaca u sistem fotonaponskog panela i sta moze fotonaponski panel ali velicine oko 1-5 kvm
http://www.elvet.co.rs/Sema%20veze.JPG

ljubomir372 · Post od **ljubomir372** » 12 Jan 2013 22:05

izvinjavam se 1,5kvm

igorpet · Post od **igorpet** » 12 Jan 2013 22:12

Ja, takođe, nisam neki stručnjak za ovu uskostručnu oblast pa se nadam da ako primetite negde grešku u mom rezonovanju i izlaganju da ćete reagovati ispravkom, i pošto verovatno neću uspeti da se setim baš svega dopunite ono što smatrate bitnim.
Tekst će uglavnom da se bavi kamperima, ali mislim da je velika većina stvari ista i na prikolicama, upućeniji neka daju napomene oko razlika između kampera i prikolice.

Pa da probam da za početak razjasnim neke osnovne stvari vezane za elektroinstalacije kampera (prikolice). Kasnije biće i malo matematike neophodne za osnovne proračune.

Kada govorimo o elektroinstalacijama kampera postoje 3 (manje ili više) nezavisna sistema:
1. Elektroinstalacija vozila, kabine, po pravilu na 12V (kamioni obično na 24V ali oni neće biti tema razmatranja). Kabina ima svoj akumulator na 12V koji služi pre svega za startovanje motora. Akumulator se dopunjava, dok motor vozila radi, preko alternatora, koji je na kamperima jači od standardnih jer se preko njega puni i akumulator u stambenom delu.

2. Većina instalacija stambenog dela kampera je na 12V i po pravilu ima svoj nezavisni akumulator (jedan ili više) i koji bi zbog isparenja koja se javljaju kod “običnih” olovnih akumulatora treba biti “zatvorenog” tipa, najčešće GEL. Gel akumulatori rade na istom principu kao i obični, razlika je samo u tome što su ćelije obložene gelom da kiselina ne bi mogla da ispari. Kao takvima, gel akumulatorima nije potrebno održavanje a imaju i drugih prednosti.
Za detalje o akumulatorima pogledati temu GEL Akumulator ( http://campingclubbelgrade.org/upload/v ... php?id=499 )

3. Instalacija stambenog dela kampera, po pravilu, treba da ima i priključke na 220V i skoro svi noviji kamperi i prikolice imaju mogućnost da se priključe na 220V kada smo u kampu.
To će omogućiti korišćenje standardnih električnih aparata kao što su mikrotalasna, TV/DVD, a jedna od bitnijih stvari je mogućnost napajanja frižidera čime štedimo gas i akumulator jer je frižider jedan od najvećih potrošača u kamperu (prikolici) koji mora da radi 24h, a naročito u letnjem periodu kada je korišćenje kampera najintezivnije.
Važno je napomenuti da napon mreže varira u zavisnosti od zemlje i tako je u Velikoj Britaniji npr. standard 240V i uređaji, osim nekih osetljivih, su uglavnom projektovani da rade normalno na ovom naponu.

Ova 3 sistema mogu biti u manjoj ili većoj meri integrisana i povezana ili mogu biti izvedena kao potpuno nezavisni sistemi.

Akumulatori u sistemu se prazne u zavisnosti od potrošača i potrošnje u kamperu i moraju se konstantno dopunjavati. Akumulatori se najčešće pune preko alternatora dok motor vozila radi, preko punjača dok smo priključeni na utičnicu 220V u kampu, preko solarnih panela (obično se fiksno montiraju na krovu ili nisu fiksirani već se po potrebi pomeraju i tada se najčešće postavljaju na zemlji), preko vetrogeneratora (mana je što imaju jako nisku efikasnost), ili preko agregata koji može, takođe, direktno napajati 220V sistem kada nismo priključeni na mrežu.

Najviše detalja trebamo da obratimo na elektroinstalaciju i napajanje stambenog dela kampera (prikolice) jer su tu smešteni uredjaji.

Akumulator iz kabine može biti povezan i korišćen za potrošače u stambenom delu ali to može dovesti do njegovog pražnjenja i komplikacija oko startovanja motora vozila.
Zbog toga se obično predlaže da akumulator kabine bude što manje korišćen u stambenom delu.
Moja lična razmišljanja su da je akumulator vozila možda pametno koristiti samo za radio/audio CD (sa razvedenim instalacijama za zvučnike u d.boravku i sobi), za kamere potrebne za vožnju unazad, parking senzore, zadnju grupu osvetljenja tj. za sve ono što je neophodno za pravilnu signalizaciju vozila i olakšanu vožnju tj. dok je vozilo u pokretu ili radi motor vozila. Jedino mislim da je nepraktično duplirati radio/audio CD u stambenom delu kad on već po pravilu postoji u kabini i u kamperu nema nikakvih razloga da se on ne koristi dok je u prikolicic to malo nepraktičnije jer trebamo izlaziti iz prikolice i ulaziti u auto da bi, recimo, promenili stanicu ili pustili CD.
Ako se opredelimo da integrišemo akumulator vozila i u stambenom delu onda bi bilo pametno povezati ga preko nekog mikroprocesorskog regulatora koji nam omogućava da se on isključi iz sistema kad se potroši 50% ili jednostavno izvesti ručni prekidač čime se akumulator vozila koristi samo u slučaju potpunog pražnjenja akumulatora u stambenom delu i to samo za neke preko potrebne stvari.

Ovo je bio neki opšti deo i uvodne stvari koje su verovatno većini poznate.

Da bi mogli da se dalje bavimo projektovanjem elektroinstalacija u kamperu moramo znati potrošače i očekivanu njihovu potrošnju. Nije neophodno da se svi potrošači odmah i ugrade ali se moraju predvideti sve predinstalacije koje olakšavaju kasnije nadogrdnje.

Već sam naveo neke potrošače koji su planirani (kamere potrebne za vožnju unazad, parking senzore) i za njih je potrebno predvideti samo kablove jer ih kao potrošače nećemo razmatrati u stambenom delu.

Mislim da je dovoljno za početak.
A oni raspoložniji bi mogli da navode potrošače (el. uredjaje u kamperu).
Ja sam za to da razmatramo ono što je zaista potrebno i neophodno u savremenom kamperu, bez nekih egzotika

driver57s · Post od **driver57s** » 13 Jan 2013 02:17

citajuci prethodni post od igorpet-a, naveo bi da nas kamper iz 90tih godina ima akumulator ispod patosa sa leve strane, znaci van stambenog dela pa zato ne mora biti gel sto je ekonomski prihvatljivije.
sve sto je navedeno je konceptno tako na vecini vozila, ja sam u praksi uvideo da bi neke stvari modao da promenim u odnosu kako je fabricki projektovano, pa sam na primer auto radio (cd mp3) koji se nalazi u soferskoj kabini i bio je povezan na akumulator od startovanja motora povezao na akumulator iz kucice, jer desava se da pogotovu zimi svaji atom potreban za hladni start dizel motora starije generacije.
posto volim da slusam muziku radio mi svira nekad po ceo dan (ne pustam nametljivo muziku da iritiram ljude oko sebe, vec lagano "na uvce") a nekada kad sam na dobrom mestu i po dva dana ne palim motor desavalo mi se da malo otezanije nego inace zavrti alnaser, posto iz motornog akumulatora se snabdevaju potrosaci potrebni za voznju (svetla, signalizacija, brisaci, ventolacija...) i srepenik na ulaznim vratima od kucice isto je povezan na taj akumulator, a mojoj deci (posto su mala i radoznala) je zanimljiva igra sa tim prekidacem za spustanje i uvlacenje stapenika pa su u stanju da se stim igraju dok ih ne opomenem da su preterali, tako da sam koliko toliko rasteretio taj motorni akumulator da ne bi dosao u poziciju da palim na kablove
u stambenom delu sam ugradio dodatne uticnice na 12v (kao za upaljac) na vise mesta po vise komada za razne potrosace ( invetor 500w, tv, punjaci za mobilni, punjaci za kamere, aparat za brijanje, produzna lampa za sedenje napolju....) posto se na 220v kacim samo kad je vozilo kuci u dvoristu nemam dodatne instalacije osim one jedne fabricke uticnice u kuhinji, a nju ne koristim jer kacim se na mrzzni napon da dopunim akumulatore bez da startujem motor
izbacio sam sve halogene sijalice (12komada) fabricki postavljene koje su bile snage 20w i umesto njih stavio led sijalice 3000k (zuto svetlo) i sad svaka trosi po 1,3w umesto 20w, a svetlosni ucinak je isti
povecao sam akumulator za kucicu koji je bio fabricki 84 Aha na 100Aha, morao sam da stalak i kopce akumulatora koje ga drze dok je u pokretu modifikujem za taj veci, ali sam dobio veliku autonomiju sa strujom u odnosu na pocetno stanje kakvo je bilo fabricki projektovano.
neman potrebu za agregatom, pa cak ni neku veliku potrebu za solarnim panelima (mada iskreno nekad bi mi i znacili da ne palim motor za dopunu) i sa svim potrosacima pumpa, svetla, multimedija, muzika, grejanje, uz racionalnu potrosnju (normalno bez rasipanja i bez ustezanja) imam autonomiju zimi 2 dana, a leti 3 i vise bez dopunjavanja motorom ili 220v
jos da naglasim da zimi grejanje preko dana koristim sa izduvavanjem dok smo u kamperu, a nocu i dok smo na skijanju radi samo pec bez izduvavanja
nemam neko veliko poznavanje oko struje u kamperu ali licno mislim da to nije neka velika nauka, ako se ne ocekuje od kampera da bude kuca pa da moze da se u njemu pegla ves, fenira kosa, nosi aparat za zavarivanje, busilica... sa postojecim resorima struje iz obicnog akumulatora od 100Aha moze lepo sa se kampuje par dana. vec za vece prohteve i jace potrosace treba agregat ili solarni paneli, mada ni solarni paneli ma koliki god da su nisu svemoguci kod velikih potrosaca, vec je pravo resenje agregat ugradjen ispod ili iza vozila da ne smeta, da se smanji buka, i naravno protiv kradje

Sinbad · Post od **Sinbad** » 13 Jan 2013 03:32

Gel akumularor nije smisljen samo zbog toga sto je hermeticki zatvoran, nego i i zato sto ima mnogo manji efekat samopraznjenja. Klasicni olovni akumulatori su napravljeni da daju veliku struju za kratko vreme, a gel su predvidjni da uz to mogu i dugo vremena da budu optereceni malom strujom.
Slikovito.
Kad iz olovnog akumulatora povucete samo 0,1A amper, dolazi do tako snaznog samopraznjenja da cete aku od 100Ah isprazniti za dva dana (48h) iako bi matematicki morao da radi bar 1000sati.
Medjutim gel akumulator ce davati taj 0,1A Mnoogo duze. Mozda i celih 700 do 800 sati. a to je nama kamperima potrebno.

sprinter · Post od **sprinter** » 13 Jan 2013 08:27

Koliko sam ja shvatio što se tiče razlike između akumulatora možda je prava ilustracija i to što je klasičan akumulator startni akumulator, on daje u momentu puno struje, dok je gel akumulator slabiji u momentu, ali više vremena i ravnomernije daje struju. Ja sam fabrički imao ugrađen gel od mislim 88ampera, kada sam stavio solar, zamenio sam ga i ugradio gle od 120ampera. Apsolutno nemam nikakvih problema sa njim.

Što se tiče solara, mislim da mi je to najbolja investicija na kamperu, kroz upotrebu kampera to stalno konstatujem. Rasterećen sam, nemam obavezu paljenja motora i sl. Ranije sam malo, malo, gledao na kontrolnu tablu da vidim stanje struje. Znao sam da posle dva dana upotrebe počinje značajno da pada napon. Sada o tome ne brinem, koliko ogd da potrošim struje dnevno ukoliko sam stacioniran na jednom mestu, solar dopuni. Isto tako, struju potrošenu noću, solar dopuni pre nego što ustanem, čim grane sunce. Ukoliko se može, svakom najtoplije preporučujem ugradnju solarnih panela, kao prvu dodatnu investiciju u kamper.

Agregat je ok, najviše se isplati ako Vam treba puno struje u kratkom periodu vrenmena. radi korišćena fena, pegle i sl. Ja nameravam da nabavim fen na 12v, tako da ću zaobići ovu potrebu. Pegla mi na odmoru ne treba, supruga ponese dovoljno već unapred spremljene garderobe, tako da nema potrebe za ponovnim pranjem, peglanjem i sl. Mikrotalasnu ne koristim u kamperu, niti vidim potrebu za njom. Lepo je Driver 57 napisao, ne treba da mislimo da kada smo u kamperu da je to baš isto kao da smo i u kući. Jeste slično, ali ima svojih ograničenja, koja mi i uzgred rečeno i odgovaraju i gode, napr. ne sećam se kada sam uključio TV uopšte kada sam u njemu.

Sada gledam šta sam pisao, vodimo računa da ne odemo sa teme.

igorpet · Post od **igorpet** » 13 Jan 2013 11:42

Pre nego što krenem sa nabrajanjem potrošača, koji su već dobrim delom navedeni u gornjim porukama, trebalo bi da znamo i namenu svog kampa i prikolice. Ako se radi baš o pravoj samogradnji kampera onda bi ovde trebali da razmislimo o nameni svog kampera. Ako već kupujemo nov ili polovan kamper onda bi takođe trebali da razmislimo o njegovoj nameni.
Tu pre svega mislim na električne uređaje koji su specifični za korišćenje leti i zimi.
Iako je većina električnih uređaja neophodna i za letovanje i za zimovanje, neki su specifični a relativno veliki potrošači struje.
Ako kamper koncipiramo za upotrebu leti onda bi klima bila jedan od poželjnijih električnih uređaja u njemu, jer kamper zbog svojih konstrukcijskih osobina ne može bogzna kako dobro biti termički izolovan. A takođe ne možemo se uzdati u to da ćemo uvek gde nama odgovara naći prirodnu hladovinu za parkiranje.
Sa druge strane, zimi je potpuno neophodno imati peć za zagrejavanje prostora i bez namenskog ventilatora na peći (a i razvedenih instalacija - cevi za razvođenje toplog vazduha) prostor kampera se nikako ne može ravnomerno zagrejati.
Kamperi namenjeni zimskim uslovima, pored sistema za grejanje prostora, imaju nesto deblju izolaciju zidova (najčešće za 1 cm deblju), imaju dupli pod, grejače rezervoara vode (čiste i tehničke), fen za kosu bi bio skoro obavezan potrošač a sve su to značajni potrošači struje.

Kamperi namenjeni zimskim uslovima se naravno mogu koristiti i leti i zbog bolje termoizolovanosti, ali su skuplji što zbog dodatne opreme što zbog različite konstrukcije.

Po pitanju prevashodn namene kampera i elektroinstalacija sve ovo trebamo razmotriti na samom početku, pre kupovine ili izgradnje.
Po pitanju neophodnih električnih potrošača dosta se razlikuju, a sve to podrazumeva i nešto drugačiji koncept projektovanja sistema, koji se pre svega odnosi na kapacitet akumulatora i sistemima za dopunu akumulatora.

Kada govorimo o solarnim panelima zimi onda se njihova upotrebna vrednost dovodi značajno u pitanju i ako se leti na primer potpuno možemo osloniti na njih, zimi bi to bilo otprilike tek oko 30-40% i to pod uslovom da su dani sunčani, a kad to nije slučaj verovatno tek 10-20% u odnosu na letnje uslove.

Sa druge strane, leti je pokretljivost vozila mnogo veća pa sam tim alternator je značajan u dopuni akumulatora, kamper zimi je po pravilu gotovo statičan, ali to ne znači da ne možemo upaliti motor da radi u mestu

Sve su ovo neki od parametara koji se trebaju uzeti u obzir prilikom projektovanja električnog sistema kampera ili prikolice.

U nastavku ću se malo detaljnije pozabaviti akumulatorima i njihovim kapacitetima, a onda se vraćamo na potrošače ponovo

Sinbad · Post od **Sinbad** » 13 Jan 2013 13:35

@Igorpet
"Kada govorimo o solarnim panelima zimi onda se njihova upotrebna vrednost dovodi značajno u pitanju i ako se leti na primer potpuno možemo osloniti na njih, zimi bi to bilo otprilike tek oko 30-40% i to pod uslovom da su dani sunčani, a kad to nije slučaj verovatno tek 10-20% u odnosu na letnje uslove."

Nije bas sasvim tacno. Naime.
Solarnim panelima opada efikasnost kad se zagreju. Zato leti treba izbegavati direktno izlaganje panela suncu, nego ga je najbolje postaviti u neku tanku hladovinu.
Zimi panel izlozen direktnoj suncevoj svetlosti ima prorodno hladjenje jer je napolju hladno, pa posto radi na manjim "radnim" temperaturama ima vecu efikasnost.
Tako da solarni panel ima otprilike istu upotrebljivost i leti i zimi.

Naravno da postoje paneli kojima ne smeta visoka temperatura, ali oni su nekoliko puta skuplji od ovih kineskih budzet panela koje mi koristimo.

igorpet · Post od **igorpet** » 13 Jan 2013 14:22

Akumulator je vrsta baterije, elektrohemijskog uređaja, koja je sposobna da vrši dvostruko pretvaranje (konverziju) energije. Moguće je pretvarati električnu energiju u hemijsku, što se smatra punjenjem akumulatora, jer se tada vrši uvećanje potencijalne energije akumulatora. Međutim, moguće je vršiti i pretvaranje hemijske energije u električnu, kao i kod svake baterije, priključenjem električnog potrošača na krajeve akumulatora (polove) kada akumulator proizvodi električnu energiju i predaje je električnom kolu.

Akumulator se sastoji od jedne ili više ćelija koje imaju dve elektrode (katodu i anodu) koje su uronjene u elektrolit. Jedna ćelija olovnog akumulatora daje napon od približno 2 V, a serijskim povezivanjem ćelija dobija se akumulatorska baterija nazivnog napona koji odgovara broju ćelija pomnoženim s naponom jedne ćelije. Na primer, za nazivni napon od 12 V potrebno je spojiti 6 ćelija od 2 V serijski.

Akumulatori se najčešće dele na starter i stacionarne a prema tehnologijama na:
1. Olovne (s kiselinom, uobičajene u automobilima)
2. AGM (absorbed glass matt)
3. Gel
4. NiCd
5... neke nezanimljive posebne vrste.

Najpoznatiji i najčešće prisutni strater akumulatori u praksi su olovni i alkalni.
Ovi akumulator služe za startovanje vozila i “nude” puno struje u kratkom roku od 5 do 15 sekundi (tipični motori trebaju velike amperaže da bi se pokrenuli), a.nakon toga alternator preuzima napajanje.
Startni akumulatori
-najjeftiniji pri kupovini
-rok trajanja nekoliko sezona, ako nema dubokih pražnjenja
-najlaganiji
-osjetljivi na duboka pražnjenja

Stacionarni akumulatori namenjeni su za napajanje raznih električnih potrošača!
Postoji više vrsta tehnologija... VRLA, GEL, AGM, sa tečnim elektrolitom!
Kapaciteta od 1.3Ah do 210Ah i napona 6V i 12V

U praksi se najčešće oni koriste u stambenom delu kampera a iako su skuplji postoji više opravdanja za to.

GEL akumulatori su dubokoprazneći što znači bolje trpe duboko pražnjenje, ali su takođe i "osetljiviji" na punjenje. Kod njih je elektrolit (kiselina) u obliku gel-a. Više ciklusa u životnom veku (do 50% više od AGM-a), ali slabija max.struja koju mogu dati za u kratkom vremenskom periodu.

AGM postoje u dubokopraznećim verzijama kao i GEL, ali za razliku od njih mogu da budu i uspešne startne baterije, obzirom da lako daju velike struje potrebne za anlašovanje koje GEL baterije teže postižu. Kod AGM baterija elektrolit (kiselina) se nalazi natopljen u "mat" stakleno tkanje koje svojom kapilarnošću omogućava "brži" protok struje između ploča. Posebna "pod vrsta" AGM baterija su one sa spiralnim ćelija, prepoznatljiva po kućištu u obliku 6 spojenih cilindara.
Spiral cel je isto AGM - nema tečne kiseline nego je elektrolit aposrbovan u staklenom mat-u. Same ploče olova unutar jedne ćelije nisu ravne, već su uvijene u spiralu. Definitivno se mogu više prazniti od "pločastih" AGM baterija i mnogo, mnogo više od klasičnih sa tečnom kiselinom.

Gel akumulatori
-nema odražavanja
-nema isparavanja
-nema korozije niti izlivanja kiseline
-zanemarivo samopražnjenje (2% mjesečno)
-vrlo otporni na vibracije
-veća relativna snaga pri pražnjenju
-može se koristiti pod svim uglovima osim naopako
-visoka cena

Samopražnjenje akumulatora:
sa kiselinom do 1% kapaciteta dnevno
AGM 1-3% kapaciteta mesečno
Gel do 2-4% mesečno

Ne vozila koja se više „ljuljaju“ GEL i AGM su zbog "ne tečne" kiseline kudikamo pogodniji od "običnih" sa tečnom kiselinom. GEL i AGM su obično "VRLA" - Valve regulated lead acid - ili na sprskom "bez održavanja" - nema čepova za dolivanje vode koja može inače ispariti u slučaju prepunjavanja. Sve pare koje u tom slučaju nastaju ispuštaju se kroz nepovratne ventile. Postoje naravno i VRLA baterije sa tečnom kiselinom i kudikamo su pogodnije za upotrebu od običnih, ali su relativno retke...

GEL i AGM baterije generalno imaju drugačiju karakteristiku punjenja od "običnih" akumulatora sa tečnom kiselinom između ploča, pa je zbog toga jako bitno koristiti punjač sa odgovarajućom karakteristikom za akumulator koji imate.

Osim upotrebljene tehnologije akumulatora koja je povoljnija i lakša za upotrebu ili manje komforna drugi bitan element akumulatora je njegov kapacitet.
Realan kapacitet akumulatora zavisi od jačine struje koja se iz njega povlači. Na primer ako se iz akumulatora kapaciteta 200Ah povlači 10A struje, očekivaćete da će se isprazniti za 20 sati. Ako povlačite 20A, prazna će biti za 10 sati... ali ova "matematika" ustvari uopšte nije linearna. Opterećena je Peukertovim exponentom koji govori da što jaču struju vučete iz baterije, njen kapacitet pada, pa ako iz naše baterije potegnete 100A ona neće trajati pola sata, nego dosta manje. I tu opet dolazi u priču razlika u "običnim" AGM i GEL baterijama. Dok standardni akumulatori imaju Peukertov exponent oko 1.3, AGM i GEL baterije imaju tu vrednost oko 1.1 zadržavajući nominalni kapacitet i na većim strujama pražnjenja. I za kraj da još malo zakomplikujem, ako navednu bateriju od 200Ah praznite strujom od samo 1A njen kapacitet može biti povećan na skoro 400Ah... i ova medalja ima dve strane...

Kod olovnih akumulator "Peukertov zakon" kaže da što veću struju "vučeš" iz akumulatora iz njega ćeš dobiti sve manji kapacitet. To znači da se kapaciteti velike većine akumulatora daju za pražnjenje u vremenu od 20 sati. Prosto, akumulator od 100 Ah daće tačno 100 Ah ako ga prazniš strujom od 5 A. Jer je 5 A x 20 h = 100 Ah. E, već ako ga maltretiraš strujom od npr. 20 A dobićeš iz njega npr. samo 50-60 Ah. Gde se izgubio kapacitet?! U toplotu, zbog unutrašnjeg otpora akumuklatora.
Iz akumulatora od 100 Ah može da dobije samo 50-60 Ah pod najvećim opterećenjem i stvari nisu baš tako jednostavne kao što se čine.

Drugo, različiti akumulatori imaju različit "kapacitet punjenja" koji zavisi od trenutne ispražnjenosti baterije. Standardni "tečni" akumulatori imaju nivo prihvata struje punjenja oko 25% deklarisanog kapaciteta kada su ispražnjeni između 50 i 80%. GEL je dosta bolji, može primiti struju do 50% kapaciteta, dok AGM aku mogu primiti i do 100% kapaciteta kao struju punjenja.
Na primeru baterije od 200Ah stvari stoje ovako: običnu bateriju možete puniti sa 50A, GEL sa 100A a AaGM će moći da "popije" i svih 200A ako mu dovedete kao struju punjenja. Prema alternatoru na motoru (i punjaču) treba dimenzionisati i baterije, tj obrnuto, a ne samo prema potrošačima...

Sam postupak računanja punjenja olovnih akumulatora je veoma prost :
struja x vreme = amper sati.
Ako je akumulator punjen 12 sati strujom od 3 ampera znači da je u akumulator "ubačeno" 36 Ah. Mada tu stvari nisu bas tako jednostavne. Struja se smanjuje sa porastom napona, pa to ne znači da je svih 12 sati akumulator punjen strujom od 3 A. Dalje, kod akumulatora sa tečnim elektrolitom,stepen korisnog punjenja je 80-85%, što znači da je od ukupnog broja amper sati potrebno oduzeti 15-20%, jer taj deo energije je otisao u Džulov gubitak (grejanje) i elektrolizu vode.
Kod AGM akumulatora (bez čepova za dolivanje) taj stepen korisnog dejstva punjenja je čak 95 %, ali kod njih je potrebno veoma voditi računa da napon punjenja ne pređe 14,5-14,7 V jer je nemoguće doliti vodu koja ispari prilikom punjenja.
AGM akumulatori imaju sistem rekombinacije, tako da voda ne izlazi iz akumulatora prilikom punjenja. Ali je potrebno zadovoljiti navedeni uslov da napon ne pređe određenu granicu.
Akumulatori sa tečnim elektrolitom podnose dobro prepunjavanje (preko 15 V), šta više to je potrebno po neki put uraditi prilikom redovnog punjenja akumulatora, jer dolazi do STRATIFIKACIJE elektrolita, tj. slaganja kiseline na dnu kućišta akumulatora jer je sumporna kiselina teža od vode, i ako se to ne radi po neki put onda dolazi do korozije pozitivne elektrode, sto smanjuje vek trajanja i kapacitet.

Jako rasireno misljenje medju ljudima je "da se akumulator puni 12 sati". Tačno, ali SAMO ako je potpuno prazan, tj. ako je napon na izvodima 11,8 V i gustina elektrolita manja od 1,1 cm3. A za to je potreno imati bometar kojim bi se izmerila gustina elektrolita. Dalje, potrebno je znati kojom strujom punimo akumulator pa to staviti na papir i izračunati. Nije isto punjenje sa 3 ili 5 A i nije isto punjenje akumulatora od 45 ili 80 Ah.
Iz svega ovog može da se zaključi da ne postoji tačna već samo približna "formula" za izračunavanje punjenja akumulatora. Ako se poznaje ispravljač kojim se puni i njegove karakteristike stvar postaje mnogo lakša.

Pad kapaciteta (i startne struje) olovnog akumulatora ima dosta linearnu karakteristiku sto znači (grubo gledano) da sa svakim stepenom temperature za 1 % padne kapacitet akumulatora. To praktično znači da na 0 stepeni akumulator ima 25% manje snage da okrene anlaser (karakteristike akumulatora se mere na 25 stepeni, tacnije na 26,7). Ali, to sve važi za nov akumulator, kad prođe 2-3 godine onda nastaju problemi naročito zimi.

Alternator služi za održavanje akumulatora i napajanje svih elektro potrošača. On ne može da napuni akumulator naročito na kratkim (gradskim) relacijama i naročito ako je (kao zimi) uključeno mnogo potrošača. Alternator može da napuni akumulator na dužim relacijama bez suviše zaustavljanja, voznja auto-putem.
Pogrešno je mišljenje da ako se kola ostave na ler gasu, alternator može da dopuni akumulator. Broj obrtaja bi morao da bude barem 1500 da bi se postigao optimalan napon za punjenje akumulatora. A tako nijedno vozilo nije podešeno da radi sa tako velikim brojem obrtaja na ler gasu. Ne kažem da ne može da se dopuni akumulator ako se drži na 1500 obrtaja, ali to je izuzetno skup način punjenja, obzirom na cenu goriva.

GEL i AGM imaju drguačije struje punjenja od običnih, tečnih akumulatora.
Na alternator je moguće postaviti "smart kontroler" koji će od običnog alternatora napraviti 3-stepeni punjač koji se može prilagoditi GEL i AGM baterijama.
Sad druge strane i GEL i AGM bolje podnose prepunjavanje od akumulatora sa tečnom kiseilinom jer im ne može ispariti voda iz elektrolita.

Struja punjenja i prepunjavanja takođe ima uticaj na životni vek baterija...

Pored ovih napomena koje trebamo znati pre nego što akumulator ubacimo u sistem, sledeća bitna stvar je da znamo kolika je autonomija našeg akumulatora tj. koliko može da “drži” potrošače u kamperu.
To takođe nije baš jednostavno jer punjenje, pražnjenje i kapacitet akumulatora nisu uopšte direktno merljive veličine da bi mogli da ih lako uperođujemo.
Zbog toga jedino što merimo kad određujemo napunjenost akumulatora je napon.

Ako imamo napon na AGM akumulatoru:
12.8 - 12.9V 100% napuinjen
12.6V 75% napunjen
12.3V 50% napunjen
11.8V potpuno prazan

Kod olovnog akumulatora pražnjenje je dopušteno do 10,8V. Pražnjenje ispod 10,8V je štetno i trajno upropaštava akumulator (ispod 10,8V proces punjenje-pražnjenje nije reverzibilan i na ploče se izdvaja teško topivi sulfat).
Da li je akumulator prazan možemo utvrditi merenjem napona i gustoće elektrolita. Napon kao sto je rečeno ne sme biti ispod 10,8V.
Gustoća elektrolita tokom pražnjenja se menja tako da merenjem gustoće elektrolita možemo utvrditi koliko je akumulator pun.
Kod punog akumulatora gustoća elektrolita je 1,28g/ccm a kod praznog 1,1g/ccm.

Jedna tabela koju sam našao može nam dati orijentacionu napunjenost akumulatora:
Slika

Tekstovi su većinom kompilacija tekstova koja sam nalazio, obradio i dopunio