Peloponez 2018 i još ponešto
Moderatori: šukitaxi, miki56, andrijica, GorchaHY, admin
Peloponez 2018 i još ponešto
Evo i ovogodišnjeg putopisa s malim zakašnjenjem. Znam, znam... kasnim, ali bolje ikad, nego nikad
Do poslednjeg dana nismo znali kuda ćemo ni kojim putem. U opciji su bile razne opcije (Halkidiki, Evia, Tasos). Na kraju smo prelomili i krenuli prema južnoj Grčkoj, a planove za dalje smo ostavili mašti na volju.
Krenuli smo u subotu prepodne iako je optimistični plan je bio petak uveče (nije nam se dalo, a bio je i petak 13.
Posle dužeg puta (pukla guma) preko Bitole i GP Medžeklije stižemo kasno uveče u Janjinu. Živopisan grad na jezeru, mešavina Orijenta i Mediterana, postojbina naših Cincara. Više o samom gradu je pisao Liman pre godinu dana.
Spavamo u Janjini i sledećeg dana krećemo dalje prema Igumenici, konačno dolazimo do Jonskog mora i smeštamo se u kampu Kalami gde se oporavljamo od puta. Kamp je deo porodične tradicije, ima sve što treba i kaskadno je uređen. Sanitarije jesu starije, ali je higijena na zavidnom nivou. Kamp ima svoju plažu, a Jonsko more je ovaj put bilo jako hladno
Sutradan krećemo putem uz more prema Sivoti gde se zaustavljamo na kratko. Idemo dalje uz obalu i silazimo do uvale Karavostasi. Lepa plaža, tuševi, nekoliko taverni, prodavnica. Velika visinska razlika i dosta oštre serpentine nisu baš zgodne za uspon prikoličara, zato treba ili poraniti ili kretati kasnije.
nastaviće se
Do poslednjeg dana nismo znali kuda ćemo ni kojim putem. U opciji su bile razne opcije (Halkidiki, Evia, Tasos). Na kraju smo prelomili i krenuli prema južnoj Grčkoj, a planove za dalje smo ostavili mašti na volju.
Krenuli smo u subotu prepodne iako je optimistični plan je bio petak uveče (nije nam se dalo, a bio je i petak 13.
Posle dužeg puta (pukla guma) preko Bitole i GP Medžeklije stižemo kasno uveče u Janjinu. Živopisan grad na jezeru, mešavina Orijenta i Mediterana, postojbina naših Cincara. Više o samom gradu je pisao Liman pre godinu dana.
Spavamo u Janjini i sledećeg dana krećemo dalje prema Igumenici, konačno dolazimo do Jonskog mora i smeštamo se u kampu Kalami gde se oporavljamo od puta. Kamp je deo porodične tradicije, ima sve što treba i kaskadno je uređen. Sanitarije jesu starije, ali je higijena na zavidnom nivou. Kamp ima svoju plažu, a Jonsko more je ovaj put bilo jako hladno
Sutradan krećemo putem uz more prema Sivoti gde se zaustavljamo na kratko. Idemo dalje uz obalu i silazimo do uvale Karavostasi. Lepa plaža, tuševi, nekoliko taverni, prodavnica. Velika visinska razlika i dosta oštre serpentine nisu baš zgodne za uspon prikoličara, zato treba ili poraniti ili kretati kasnije.
nastaviće se
Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.
Re: Peloponez 2018 i još ponešto
Nastavljamo do Parge gde se zaustavljamo zbog slikanja i obilaska grada
Nakon dužeg traganja, našli smo mesto između Sicilijanskog kampera i grčke kamp prikolice . Sicilijanci su nas odmah upozorili da se vikendom menjaju pravila ponašanja i da tada, kada Grci dođu, ne bi trebalo tu da budemo jer se oni tu osećaju kao starosedeoci. Pošto smo došli u sred sedmice, koristimo vreme da odemo do izvora reke Aheron.
Da bi došli do izvora (u stvari postoji više vrea unutar kanjona) mora da se zagazi u vodu do kolena, a temperatura je oko 5-7 stepeni. Za sve koji vole avanture, tu je i rafting, jahanje konja itd.
Po povratku u "kamp" ugledasmo automobil s Bg tablicama, kad ko... neko ko je najviše na ovom forumu napisao o Peloponezu: @Ivan prikolica. Upoznajemo Ivana i njegovu suprugu, pijemo kafu i polako krećemo dalje put Preveze...
Nastavlja se
Sledeće stajanje: Ammoudia beach, plaža na ušću reke Acheron. Tu upoznjemo zanimljive ljude (Grk sa suprugom iz Engleske) koji nam daju dosta korisnih informacija i smernica za naš dalji put.
Sama plaža nas nije naročito impresionirala pa smo se sutradan odlučili na pomeranje na drugu stranu reke Acheron gde se nalazi uvala u kojoj je dozvoljen Free camping.Nakon dužeg traganja, našli smo mesto između Sicilijanskog kampera i grčke kamp prikolice . Sicilijanci su nas odmah upozorili da se vikendom menjaju pravila ponašanja i da tada, kada Grci dođu, ne bi trebalo tu da budemo jer se oni tu osećaju kao starosedeoci. Pošto smo došli u sred sedmice, koristimo vreme da odemo do izvora reke Aheron.
Da bi došli do izvora (u stvari postoji više vrea unutar kanjona) mora da se zagazi u vodu do kolena, a temperatura je oko 5-7 stepeni. Za sve koji vole avanture, tu je i rafting, jahanje konja itd.
Po povratku u "kamp" ugledasmo automobil s Bg tablicama, kad ko... neko ko je najviše na ovom forumu napisao o Peloponezu: @Ivan prikolica. Upoznajemo Ivana i njegovu suprugu, pijemo kafu i polako krećemo dalje put Preveze...
Nastavlja se
Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.
Re: Peloponez 2018 i još ponešto
Nastavljamo dalje prema Prevezi gde dolazimo u večernim časovima,
Nakon duže vožnje dolazimo do mesta gde bi trebali da pređemo na Peloponez – Antirio. Velelepni most je najbolje slikati iz trajekta, a nešto je i jeftinije pa se odlučujemo za trajekt. Postoje dva pristaništana u Antiriju, u zavisnosti od vetra polazi se iz jednog ili drugog. Naravno da smo prvo otišli na pogrešno .
Sam ulazak na trajekt u rikverc je je trajao duže nego sama vožnja, a most zaista izgleda impresivno.
Interesantno je da me je mornar sa trajekta navodio s prikolicom u rikverc tako što mi je nepogrešivo govorio kako da okrećem volan - left, right... back... i parkirao me na drugi kraj trajekta između dva šlepera . Mogao je i da me ostavi na početku, manje bi se mučio, ioanko niko posle nije ušao od gabaritnih vozila Nakon prelaska na Peloponez, ipak menjamo plan i krećemo prema jugu. Naime, zbog kratkog vremena kojim raspolažemo, plan je bio da obiđemo samo severni deo, ali su nas Ivan i Sanja usput nagovorili (hvala im ) da krenemo putem juga. I poslušasmo ih...
Obilazimo Patras i ne svraćamo u grad jer po rečima Grka kojeg smo skoro upoznali, nema šta da vidimo.
Sledeća destinacija je gradić Kastro, u stvari plaže u blizini. Ovde otkrivamo prave lepote Peloponeza i ostajemo dve noći. Ostali bismo još, ali dana je malo, a oči su nam gladne novih slika. Ostali bi na ovom mestu još jer nam je boravak baš prijao, opuštena atmosfera, velika plaža, šum talasa, zalazak sunca u more... ali moramo dalje.
Nastavljamo na jug do Pyrgosa gde dolazimo u nedeljno prepodne, nalazimo parking u samom centru i obilazimo grad...
Ovde naš avanturistički duh i ad hoc planovi za dalje dolaze na ispit. Naime, vremena je sve manje, a kad smo shvatili koliko smo otišli na jug, nije nam bilo svejedno. Ipak se treba i vratiti kući
Po kratkom postupku pravimo rekalkulaciju rute i odlučujemo se na lagani povratak, što znači da odustajemo od odlaska na krajnji jug Peloponeza. Šta je, tu je, valjda će još biti prilike .
U mestu Kalo Nero krećemo prema istoku i uključujemo se autoput prema Tripoliju. Na ovom autoputu nisu imali razumevanja za nas prikoličare pa smo platili treću kategoriju zbog visine preko 2,2 m. Zaustavljamo se u Tripoliju, obilazimo grad po najvećoj vrućini (iako se nalazi na 655 metara nadmorske visine), ali vredi svakog celzijusa
Ne znam da li nam je sunce udarilo u glavu ili su ulice toliko slične ali smo jedva pronašli gde smo parkirali Krećemo se dalje serpentinama, spuštamo se sa 1000 m nadmorske visine prema nuli i ponovo dolazimo do mora, ovaj put na zapadnu obalu Peloponeza.
nastaviće se
Spavamo pored mora i ujutro posle snabevanja obilazimo grad.
Iskreno, imali smo veća očekivanja, ali šta je, tu je... podvodnim tunelom Aktio- Preveza nastavljamo dalje gde nam naplaćuju valjda podvodnu tunelarinu, ručno nas spuštaju u 2. Kategoriju (hvala im )
Pošto je u toku izrada novog puta od Aktia, stari je pun ulegnuća i pravi je test za amortizere. Nadam se da ćete, kada budete prolazili ovom deonicom imati više sreće Nakon duže vožnje dolazimo do mesta gde bi trebali da pređemo na Peloponez – Antirio. Velelepni most je najbolje slikati iz trajekta, a nešto je i jeftinije pa se odlučujemo za trajekt. Postoje dva pristaništana u Antiriju, u zavisnosti od vetra polazi se iz jednog ili drugog. Naravno da smo prvo otišli na pogrešno .
Sam ulazak na trajekt u rikverc je je trajao duže nego sama vožnja, a most zaista izgleda impresivno.
Interesantno je da me je mornar sa trajekta navodio s prikolicom u rikverc tako što mi je nepogrešivo govorio kako da okrećem volan - left, right... back... i parkirao me na drugi kraj trajekta između dva šlepera . Mogao je i da me ostavi na početku, manje bi se mučio, ioanko niko posle nije ušao od gabaritnih vozila Nakon prelaska na Peloponez, ipak menjamo plan i krećemo prema jugu. Naime, zbog kratkog vremena kojim raspolažemo, plan je bio da obiđemo samo severni deo, ali su nas Ivan i Sanja usput nagovorili (hvala im ) da krenemo putem juga. I poslušasmo ih...
Obilazimo Patras i ne svraćamo u grad jer po rečima Grka kojeg smo skoro upoznali, nema šta da vidimo.
Sledeća destinacija je gradić Kastro, u stvari plaže u blizini. Ovde otkrivamo prave lepote Peloponeza i ostajemo dve noći. Ostali bismo još, ali dana je malo, a oči su nam gladne novih slika. Ostali bi na ovom mestu još jer nam je boravak baš prijao, opuštena atmosfera, velika plaža, šum talasa, zalazak sunca u more... ali moramo dalje.
Nastavljamo na jug do Pyrgosa gde dolazimo u nedeljno prepodne, nalazimo parking u samom centru i obilazimo grad...
Ovde naš avanturistički duh i ad hoc planovi za dalje dolaze na ispit. Naime, vremena je sve manje, a kad smo shvatili koliko smo otišli na jug, nije nam bilo svejedno. Ipak se treba i vratiti kući
Po kratkom postupku pravimo rekalkulaciju rute i odlučujemo se na lagani povratak, što znači da odustajemo od odlaska na krajnji jug Peloponeza. Šta je, tu je, valjda će još biti prilike .
U mestu Kalo Nero krećemo prema istoku i uključujemo se autoput prema Tripoliju. Na ovom autoputu nisu imali razumevanja za nas prikoličare pa smo platili treću kategoriju zbog visine preko 2,2 m. Zaustavljamo se u Tripoliju, obilazimo grad po najvećoj vrućini (iako se nalazi na 655 metara nadmorske visine), ali vredi svakog celzijusa
Ne znam da li nam je sunce udarilo u glavu ili su ulice toliko slične ali smo jedva pronašli gde smo parkirali Krećemo se dalje serpentinama, spuštamo se sa 1000 m nadmorske visine prema nuli i ponovo dolazimo do mora, ovaj put na zapadnu obalu Peloponeza.
nastaviće se
Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.
Re: Peloponez 2018 i još ponešto
Serpentinama stižemo do mesta Myli i stajemo da se brčnemo u more.
Prolazimo kroz Napflion i produžavamo do obližnje plaže da se okupamo i prenoćimo, ali nas organi reda dočekuju s informacijom da je neki lokalni organ zabranio, ne kampovanje, nego i parkiranje kamp vozila na javnim površinama kao što su plaže. Izgleda da smo imali bad luck jer smo došli u nedelju
Spavamo u gradu koji je neverovatan, pleni arhitekturom u venecijanskom stilu, uskim uličicama punim cveća koje se seku pod pravim uglom, tvrđavom. Kasnije smo saznali da su se Turci ovde zadržali „samo“ 100 godina i da zbog toga nisu stigli da ostave traga. Sledeći dan još malo zujimo po gradu, penjemo se na tvrđavu Palamidi (1000 stepenica) jedemo prelep sladoled u Italijanskoj poslastičarnici i odlazimo na plažu na kojoj dan ranije nismo mogli da ostanemo. Zatičemo nekoliko kampera koji su bili „zakićeni“ papirom ispod brisača. Uglavnom, radi se samo o upozorenju, pucnju iz prazne puške jer zakonske osnove nema da napišu kaznu za vozilo samo zato što je parkirano i što je kamper.
Dok su se moji brčakli u moru, a ja spremao ručak, odjednom kreće da duva olujni vruć vetar, nosi sve pred sobom, diže prašinu, (nigde nema oblaka). To je inače taj momenat kad se razbuktao požar kod Atine. Nastaviće se
Ono što smo odmah primtili je da je more dosta toplije. Prolazimo kroz Napflion i produžavamo do obližnje plaže da se okupamo i prenoćimo, ali nas organi reda dočekuju s informacijom da je neki lokalni organ zabranio, ne kampovanje, nego i parkiranje kamp vozila na javnim površinama kao što su plaže. Izgleda da smo imali bad luck jer smo došli u nedelju
Spavamo u gradu koji je neverovatan, pleni arhitekturom u venecijanskom stilu, uskim uličicama punim cveća koje se seku pod pravim uglom, tvrđavom. Kasnije smo saznali da su se Turci ovde zadržali „samo“ 100 godina i da zbog toga nisu stigli da ostave traga. Sledeći dan još malo zujimo po gradu, penjemo se na tvrđavu Palamidi (1000 stepenica) jedemo prelep sladoled u Italijanskoj poslastičarnici i odlazimo na plažu na kojoj dan ranije nismo mogli da ostanemo. Zatičemo nekoliko kampera koji su bili „zakićeni“ papirom ispod brisača. Uglavnom, radi se samo o upozorenju, pucnju iz prazne puške jer zakonske osnove nema da napišu kaznu za vozilo samo zato što je parkirano i što je kamper.
Dok su se moji brčakli u moru, a ja spremao ručak, odjednom kreće da duva olujni vruć vetar, nosi sve pred sobom, diže prašinu, (nigde nema oblaka). To je inače taj momenat kad se razbuktao požar kod Atine. Nastaviće se
Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.
Re: Peloponez 2018 i još ponešto
Nastavljamo dalje prema severoistoku, na drugu stranu poluostrva do mesta Stari Epidaurus koje sam sasvim slučajno pronašao na Google mapama. Slikovio mestašce u dobro zaštićenoj uvali i marinom s manjim jahtama.
U našem Starom Epidaurusu pronalazimo još jedan amfiteatar koji je dosta manji i nije komercijalizovan. Usput nailazimo i na plantaže pomorandži, limuna i nara.
Ovde smo prvi put osetili miris paljevine, a uskoro i videli dim koji je dolazio iz pravca severa. Saznajemo da je požar zahvatio i deo oko Korinta što je oko 50 km od nas. Pošto je poslepodne počela kišica, krećemo polako prema Korintu, iako ne znamo da li je saobraćaj otvoren ili ne...
Kako smo se približavali Korintskom kanalu, tako su i prizori sa helikopterima i kanaderima u vazduhu bili sve češći.
Odlučujemo se za varijantu zaobilaženja autoputa zbog skupih putarina, i navigacija nas dovodi do mosta koji ne postoji
Kasnije saznajemo da je most na remontu, a radi se o mostu koji se ne diže, nego se potapa kada brodovi prolaze. Inače, Korintski kanal spaja Egejsko i Jonsko more, mada niko ne zna gde počinje jedno, a prestaje drugo. Prokopan je u periodu od 1881. Do 1893. (12 godina). Širok je 20-22 metara, dubina mora je oko 7 metara, a dug oko 6,5 km. Zbog male širine i odrona, danas ga koriste uglavnom manji teretni i turistički brodovi, a mostovi se koriste za bungee jump. Prelazimo korint preko sledećeg mosta i tada shvatamo da smo prošli neposredno nakon što su putevi otvoreni jer su vatrogasci bili svuda pored puta. Kako smo napredovali prema Atini, scene su sve više bile kataklizmične, iznad nas kanaderi i helikopteri, prolazimo pored spaljenih kuća, a malo dalje na plaži, neko se kupa kao da se ništa ne dešava... Selo gori a baba se češlja
Iako smo imali nameru da svratimo u Atinu (a znali smo da nemamo dovoljno vremena za tu akciju), požari su nam samo pomogli da razrešimo dilemu i nastavljamo dalje prema severu putem E962 prema Thivi, a kasnije se uključujemo na autoput E 75.
Nastaviće se
Tu smo prespavali i ujutro otišli do Epidaurusa pored kojeg smo dan ranije prošli i greškom navigacije (tako se kaže kad organizator puta pogreši) nismo tada svratili. Pošto sve greške u navigaciji koštaju, tako i ova...pravimo nepotrebnih 70 kilometara, ali vredi
Obilazimo Epidaurus i dok smo bili na vrhu amfiteatra (koji važi za najakustičniji na svetu) čujemo i vidimo nekog kako peva i dobija aplauz... prepoznajemo naš jezik. Silazimo da mu čestitamo, a on iznenađen da je u amfiteatru bilo nekog ko ga razume
Čovek je rodom iz Tuzle, a sada živi u Bijeljini, inače je pevao u KUD Abrašević. Kaže da ga je sećanje na studentsku ekskurziju pre 20-ak godina "nateralo" da ponovo zapeva na istom mestu U našem Starom Epidaurusu pronalazimo još jedan amfiteatar koji je dosta manji i nije komercijalizovan. Usput nailazimo i na plantaže pomorandži, limuna i nara.
Ovde smo prvi put osetili miris paljevine, a uskoro i videli dim koji je dolazio iz pravca severa. Saznajemo da je požar zahvatio i deo oko Korinta što je oko 50 km od nas. Pošto je poslepodne počela kišica, krećemo polako prema Korintu, iako ne znamo da li je saobraćaj otvoren ili ne...
Kako smo se približavali Korintskom kanalu, tako su i prizori sa helikopterima i kanaderima u vazduhu bili sve češći.
Odlučujemo se za varijantu zaobilaženja autoputa zbog skupih putarina, i navigacija nas dovodi do mosta koji ne postoji
Kasnije saznajemo da je most na remontu, a radi se o mostu koji se ne diže, nego se potapa kada brodovi prolaze. Inače, Korintski kanal spaja Egejsko i Jonsko more, mada niko ne zna gde počinje jedno, a prestaje drugo. Prokopan je u periodu od 1881. Do 1893. (12 godina). Širok je 20-22 metara, dubina mora je oko 7 metara, a dug oko 6,5 km. Zbog male širine i odrona, danas ga koriste uglavnom manji teretni i turistički brodovi, a mostovi se koriste za bungee jump. Prelazimo korint preko sledećeg mosta i tada shvatamo da smo prošli neposredno nakon što su putevi otvoreni jer su vatrogasci bili svuda pored puta. Kako smo napredovali prema Atini, scene su sve više bile kataklizmične, iznad nas kanaderi i helikopteri, prolazimo pored spaljenih kuća, a malo dalje na plaži, neko se kupa kao da se ništa ne dešava... Selo gori a baba se češlja
Iako smo imali nameru da svratimo u Atinu (a znali smo da nemamo dovoljno vremena za tu akciju), požari su nam samo pomogli da razrešimo dilemu i nastavljamo dalje prema severu putem E962 prema Thivi, a kasnije se uključujemo na autoput E 75.
Nastaviće se
Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.
Re: Peloponez 2018 i još ponešto
Opet kreće igranka s putarinama... granica druge i treće kategorije je 2,2 m visine, što znači da smo u 3. Kategoriji, što direktno korespondira s brojem sladoleda (ili piva) koji neće biti pojedeni/popijena
Međutim, gle čuda, bez bilo kakvih zahteva, ručno nas spuštaju u drugu kategoriju, zbog čeka smo im neizmerno zahvalni
Nakon dugotrajne vožnje po brdima, dolinama i autoputu, Isključujemo se s autputa u mestu Stilida da prespavamo. Ništa posebno, osim što smo spavali pored same obale mora, više zbog vizuelnog utiska, nego zbog lepote jer more više podseća na Čukarički rukavac
Ujutro nastavljamo dalje na E75 i dolazimo do naplatne rampe gde nas čeka iznenađenje: treća kategorija. Vidim da nema ništa od ručnog spuštanja kategorije, i šta da radim, chalangeujem . Pitam kako to da mi je sinoć naplaćena druga kategorija, a sad me stavljate u treću?
Kaže gospodža: „That's other company“.
Rekoh, jeste druga firma, ali je isti autoput itd... i naplati mi ona drugu kategoriju . Izgleda da ništa nije kao što je napisano, nego APP sistem... ko pita, ne skita
Zbog ovih iskustava s putarinama, rešili smo da ubuduće izbegavamo ovakva iznenađenja i da koristimo magistralne (nacionalne) puteve kad god je to moguće. Isključujemo se s E75 kod Larise i spuštamo se prema plažama Larise, mesto Velika. Konačno i Egejsko more, znatno toplije
Ovde zatičemo veliki broj Grka „vikendaša“, tako da nema nema masovnog turizma, svi pričaju engleski (čak i ulični prodavac maslina). U beach barovima su bili predusretljivi kad je u pitanju voda i Wifi . Iako nam je boravak godio, zbog obaveza smo morali da krenemo dalje, tj. bliže kući. Biramo put kroz deltu reke Pineios i nakon kraćeg puta dolazimo do Leptokarije gde srećemo Nišlije. Sa Olimpa dopire grmljavina i munje, a mi se krećemo iz sela Litohoro ka vodopadu i kadicama gde se Zevs prema predanju kupao... Možda je to Zevsova dobrodošlica ... ipak sam imao utisak da će se svakog momenta na nas sručiti velika količina vode iz nekog oblaka koji je sve vreme pretio da nas okupa. Na kraju ipak ostadosmo suvi
Idemo dalje prema Makedoniji i uspevamo da zaobiđemo sve naplatne rampe do Evzonija. Neko vreme smo vozili nacinalom koji ide paralelno s autoputem, a kasnije lokalnim putevima koji su više nego solidnog kvaliteta...
Nastaviće se
Međutim, gle čuda, bez bilo kakvih zahteva, ručno nas spuštaju u drugu kategoriju, zbog čeka smo im neizmerno zahvalni
Nakon dugotrajne vožnje po brdima, dolinama i autoputu, Isključujemo se s autputa u mestu Stilida da prespavamo. Ništa posebno, osim što smo spavali pored same obale mora, više zbog vizuelnog utiska, nego zbog lepote jer more više podseća na Čukarički rukavac
Ujutro nastavljamo dalje na E75 i dolazimo do naplatne rampe gde nas čeka iznenađenje: treća kategorija. Vidim da nema ništa od ručnog spuštanja kategorije, i šta da radim, chalangeujem . Pitam kako to da mi je sinoć naplaćena druga kategorija, a sad me stavljate u treću?
Kaže gospodža: „That's other company“.
Rekoh, jeste druga firma, ali je isti autoput itd... i naplati mi ona drugu kategoriju . Izgleda da ništa nije kao što je napisano, nego APP sistem... ko pita, ne skita
Zbog ovih iskustava s putarinama, rešili smo da ubuduće izbegavamo ovakva iznenađenja i da koristimo magistralne (nacionalne) puteve kad god je to moguće. Isključujemo se s E75 kod Larise i spuštamo se prema plažama Larise, mesto Velika. Konačno i Egejsko more, znatno toplije
Ovde zatičemo veliki broj Grka „vikendaša“, tako da nema nema masovnog turizma, svi pričaju engleski (čak i ulični prodavac maslina). U beach barovima su bili predusretljivi kad je u pitanju voda i Wifi . Iako nam je boravak godio, zbog obaveza smo morali da krenemo dalje, tj. bliže kući. Biramo put kroz deltu reke Pineios i nakon kraćeg puta dolazimo do Leptokarije gde srećemo Nišlije. Sa Olimpa dopire grmljavina i munje, a mi se krećemo iz sela Litohoro ka vodopadu i kadicama gde se Zevs prema predanju kupao... Možda je to Zevsova dobrodošlica ... ipak sam imao utisak da će se svakog momenta na nas sručiti velika količina vode iz nekog oblaka koji je sve vreme pretio da nas okupa. Na kraju ipak ostadosmo suvi
Idemo dalje prema Makedoniji i uspevamo da zaobiđemo sve naplatne rampe do Evzonija. Neko vreme smo vozili nacinalom koji ide paralelno s autoputem, a kasnije lokalnim putevima koji su više nego solidnog kvaliteta...
Nastaviće se
Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.
Re: Peloponez 2018 i još ponešto
Prelazimo u Makedoniju, svraćamo u Gevgeliju da kupimo neke autentične proizvode (biveno sirenje) i nastavljamo do Vranja, tačnije kampa Enigma gde nas je čekalo rezervisano mesto
Tu nas dočekuje vlasnik i veliki domaćin Radoslav s kojemo provodimo ugodne večernje sate. Kamp Enigma je inače porodični biznis koji je Radoslav započeo (na ideju je došao kad je video kamper koji prolazi tadašnjom magistralom pored Vranja), a sinovi su već ušli u posao i nastavljaju ga. Kamp je lepo uređen, higijena je na nivou, a u samom kompleksu su restoran domaće kuhinje i dva bazena. Veliki broj kampera koji odlaze i opet se vraćaju je najbolja preporuka za ovaj kamp.
Sutradan, u poslepodnevnim časovima vozimo poslednju etapu od 400 km i uspešno stižemo kući
Za ovih 15 dana napravili smo 3070 km, što je u proseku oko 200 km dnevno. Znam da je mnogo, ali želja nam je bila da što više toga vidimo, a vreme nam je bilo ograničavajući faktor. Nismo se pokajali, a jedno je sigurno... na Peloponez idemo ponovo.
KRAJ
Tu nas dočekuje vlasnik i veliki domaćin Radoslav s kojemo provodimo ugodne večernje sate. Kamp Enigma je inače porodični biznis koji je Radoslav započeo (na ideju je došao kad je video kamper koji prolazi tadašnjom magistralom pored Vranja), a sinovi su već ušli u posao i nastavljaju ga. Kamp je lepo uređen, higijena je na nivou, a u samom kompleksu su restoran domaće kuhinje i dva bazena. Veliki broj kampera koji odlaze i opet se vraćaju je najbolja preporuka za ovaj kamp.
Sutradan, u poslepodnevnim časovima vozimo poslednju etapu od 400 km i uspešno stižemo kući
Za ovih 15 dana napravili smo 3070 km, što je u proseku oko 200 km dnevno. Znam da je mnogo, ali želja nam je bila da što više toga vidimo, a vreme nam je bilo ograničavajući faktor. Nismo se pokajali, a jedno je sigurno... na Peloponez idemo ponovo.
KRAJ
Nemate potrebne dozvole da pogledate prikačene fajlove u ovom postu.
Re: Peloponez 2018 i još ponešto
Veoma lepo opisano,predsednice
- ljubomir372
- Korisnik
- Postovi: 175
- Pridružio se: 19 Dec 2012 18:11
- Lokacija: Surcin
- Kontakt:
Re: Peloponez 2018 i još ponešto
Sve pohvale za prvog medju jednakima.
Eh da nije tih Grčkih putara ti bi prešao bar još 1000km
Eh da nije tih Grčkih putara ti bi prešao bar još 1000km
Re: Peloponez 2018 i još ponešto
Svaka cast za ovaj poduhvat u tako kratkom vremenskom roku. Lepo i precizno opisano putovanje, mislim da ce nam ovaj putopis biti smernica kad budemo resili na tu stranu da krenemo.
Re: Peloponez 2018 i još ponešto
Putopis je odličan. Svima će značiti za planiranje puta koji se skroz ili delom poklapaju sa vašom putanjom. Još jedan vrhunski putopis koji će inspirisati i druge kolege da pišu putopise.