Ne morate ništa da zamišljate, dovoljno je da obiđete Djerdapsku klisuru i njenu okolinu ili kako to turistički radnici vole da zovu: Donje Podunavlje.
Kako naš najnoviji član kamperske družine još uvek nema pasoš, ove godine smo odlučili da mali odmor organizujemo u Srbiji. Na put smo krenuli iz prepunog kampa Zasavica.
Prva destinacija nam je bio Eko-kamp Fruška gora i njegovo otvaranje. Kako je na forumu detaljno sve opisano u vezi ovog okupljanja, u ovom putopisu ću preskočiti detalje i samo naglasiti činjenicu da vam jedino kampovanje omogućava da se jednog jutra probudite uz zvuke ptica prirodnog rezervata (Zasavica), a sledećeg jutra osvanete uz zvuke ptica nacionalnog parka (Fruška gora), a sa planom da vas trećeg jutra bude ptice nekog drugog nacionalnog parka (Djerdap).
Posle zajedničke kafe na Fruškoj gori, put nas je preko, preko tržnog centra u Inđiji (suviše je žena u mojoj kamperskoj družini) doveo do Golupca. Dunav je kod Golubca veličanstven i imate osećaj da ste na moru. Kroz Golubačku tvrđavu ulazi se u Djerdapsku klisuru.
Posle petnaestak kilometara od Golubca nailazite na mesto Brnjica i nakon par kilometara dalje je skretanje za kamp Toma. Smešteni na samoj obali Dunava ne možete ništa drugo da radite nego da uživate u ambijentu.
Kako je Djerdapska klisura bogata spomenicima i utvrđenjima, nije nikakvo čudo da se u blizini kampa nalaze ostaci, koji su većinom vremena potopljeni ali kako je trenutno nivo Dunava spušten na hidroelektrani (preventiva zbog poplavnog talasa koji sepribližavao sa severa).
Sledećeg dana krenuli smo u obilazak klisure i prva destinacija nam je bila Lepenski vir. Put vas dovodi do parkinga pored neobeleženog etno sela ili nekog pokušaja da se tako nešto ostvari. Od parkinga, pored tih kuća vodi staza do lokaliteta Lepenski vir. Novo i lepo uređen lokalitet. Ušli smo u vremeplov i vratili se 8000 hiljada godina u nazad.
Na početku je obavezno pogledati dokumentarni film o istraživanju lokaliteta.
Pa skulpture koje vas ostavljaju bez daha.
Replika kuće u kojima se tada živelo,
i stvarni ostaci naselja sa trapezoidnim podovima od crvene gline.
Stena na rumunskoj obali za koju se veruje da je bila božansktvo za ondašnje stanovnike.
Posle obilaska i osveženja u kafanici na samom parkingu, nastavili smo obilazak preko Donjeg Milanovca do Kladova. Kladovo je lepo malo mesto koje je neverovatno živo i sa lepom pešačkom zonom u centru mesta.
U blizini Kladova je i rimska utvrda Diana.
Na povratku iz Kladova prema Golupcu je mnogo lakše zaustaviti se na vidikovcima i uživati u Djerdapskoj klisuri. Posebno se ističe ulaz u Mali kazan.
Nakon obilaska vraćamo se u kamp i uveravamo se u hvaljeni i atraktivni zalazak sunca.
Sledećeg dana se prebacujemo u kamp na Srebrnom jezeru. Turističko naselje Srebrno jezero nas je, verovatno zbog naše neobaveštenosti, prijatno iznenadilo i prušilo nam osećaj prave morske rivijere na kojoj se može ribariti, kupati, a i dobro jesti.
Srebrno jezero se nalazi u neposrednoj blizini Velikog Gradišta. Mesto ima fantastično uređen centar na koji se nadovezuje park kroz koji se izbija na Dunav.
Srebrno jezero se takođe može pohvaliti sa lepim zalaskom sunca.
Na 15km od Velikog gradišta nalazi se mesto Ram sa srednjevekovnim gradom Ram. Tvrđava je veoma zapuštena ali u saradnji sa Turskom državom dogovorena je obnova tvrđave, a do sada je urađeno osvetljenje.
I ovde je Dunav velik!
Nastavljamo lošim putem prema Viminacijumu i u jednom trenutku nam se učini da vozimo po površini Meseca. Ipak nije Mesec nego je površinski kop Kostolac.
Pored same termocentrale stiže se do Viminacijuma. Opet vremeplov i povratak u vreme starih rimljana. Viminacijum je grad koji je nastao uz vojne legionarske logore i lokalitet je dobro uređen.
Obelix i Garovix su ljuti pošto im nisu dopustili da obiđu jedan lokalitet (nije ni čudo, kada se zna koliko smo Rimljana utepali u stripu i crtanom filmu)
Družina je ipak uspešno obišla sve ostale lokalitete. Obilazak počinje od obilaska mauzoleja.
Nastavljamo obilaskom termi.
Kamperska deformacija, obilazak toaleta
Trenutno je u toku i izgradnja drvenog amfiteatra/arene.
Posle obilaska Viminacijuma proveli smo još dva dana na Srebrnom jezeru i uživali u kupanju. Pred kraj odmora smo se još jedanput spakovali i promenili lokaciju i put završili na mestu sa koga smo i krenuli u Zasavici.
Tokom puta smo prešli oko 1200km i napunili baterije da izguramo do velikog odmora i odlaska na more.
