Dobro si protumacio podatke iz tabele.
Matematika je relativno jednostavna i jedina zabuna nastaje sto su potrebni preseci za naizmenicnu struju mnogo manji od jednosmerne.
Nije isto da li se otpori i gubici racunaju za naizmenicnu ili jednosmernu struju.
Jednosmerna struja ima daleko veci pad napona i zbog toga se ne koristi za prenos na vece daljine, i ako je pre Tesle postojala samo jednosmerna struja odmah su uoceni nedostatci u njenom prenosu i velikom padu napona, tako se i zainteresovao za ovaj problem i problem resio tako sto je izumeo naizmenicnu struju sto je povuklo jos dosta pronalazaka.
Specifična otpornost materijala je konstanta koje je poznata za svaki provodni materijal. Za bakar, koji se najčešće koristi za pravljenje provodnika je 0.0174 Ωmm2/m. To znači da provodnik poprečnog preseka 1 mm2 dužine 1 m ima otpornost od 0.0174 Ω. Specifična otpornost zavisi od temperature, ali se u proračunima uzima specifična otpornost na sobnoj temperaturi. Specifična otpornost zavisi i od čistoće materijala, a nije neobično da jeftiniji kabovlovi budu od jeftinijeg materijala manje čistoće koji ima veću otpornost.
Bakar ima pozitivan temperaturni koeficijent a to znaci da se sa povecanjem temperature povecava i njegova otpornost (a postoje materijali koji imaju negativan koeficijent kao sto je grafit koji je bolji provodnik na visim nego nizim temperaturama).
Ova tabela vazi za temperaturu od oko 30 oC.
Ako npr. kablovi prolaze blizu motora vozila (ili nekog drugog izvora toplote) gde je temperatura znatno veca onda se mora uzeti u obzir i taj podatak i to se racuna iz manje tabele i to otprilike znaci da na 70 oC moramo prepoloviti jacinu struje za dati presek.
Pad napona u provodniku zavisi od četiri činioca: specifične otpornosti materijala (ρ) od koga je provodnik sačinjen, površine poprečnog preseka provodnika (s), dužine provodnika (l), struje koja protiče kroz provodnik (I) i temperature (koju cu sada zanemariti a direkto je u vezi sa specifičnim otporom materijala ρ).
Kada znamo ove vrednosti ukupan otpor ćemo izračunati po obrascu
R = ρ * l / s
a kada dobijemo otpornost, pad napona računamo po Omovom zakonu:
U = R * I
Na 50m bakarna zica promera 35mm2 i jacinom struje 10A ima otpor R = ρ * l / s = 0.0174 Ωmm2/m * 50m / 35 mm2 = 0,0249 oma pa je pad napona
U = R * I = 0,0249 * 10 = 0,25 V
Znaci ako struju jacine 10A i napona 12V transportujemo kroz provodnik promera 35mm2 na 50m izgubicemo 0,25V napona a to je oko 2,1% pada napona.
Duzina provodnika se racuna od izvora do potrosaca i nazad do izvora (znaci ovaj potrosac je 25m udaljen od izvora).
Standardni preseci kablova su 0,5; 0,75; 1; 1,5; 2,5; 4; 6; 10; 16; 25; 35; 50; 70 mm2 pa se naravno vrednost zaokruzuje na prvi veci presek i zbog toga moze doci do neslaganja u tacnom racunanju i preporucenog provodnika.
P = U * I = V 2(kvadrat) / R = I 2(kvadrat) * R - Snaga izgubljena u zici u konkretnom primeru P = 10 * 10 * 0,0249 = 2,49 W (ili P=U*I=0,25*10=2,5W) i ta izgubljena snaga predstavlja disipaciju tj. pretvara se u toplotu.
Nadam se da sam malo razjasnio.
Nadam se da u proracunu nisam nigde pogresio jer sam racunao nabrzaka, ali formule su sigurno tacne i ovako se racuna.
Elektro instalacija u kamp-prikolici
Moderatori: šukitaxi, miki56, andrijica, GorchaHY
Poslednja izmena od igorpet u 16 Jan 2014 23:19, izmenjeno 1 put ukupno.
Bakarna zica duzine 100m, promera 2,5mm2 na 12V pri jacini struje od 10A ima otpor 0,685 oma, pad napona 6,85V tj. pad napona je 57% a gubici su oko 68W.
Ako kroz ovaj kabal propustimo struju jacine 17,5A pad napona ce biti 100% tj. kompletna struja ce se pretvoriti u toplotu a gubici bi bili P=210W.
Time smo dobili vrlo efikasno podno grejanje
ako zica ne pregori
Ako kroz ovaj kabal propustimo struju jacine 17,5A pad napona ce biti 100% tj. kompletna struja ce se pretvoriti u toplotu a gubici bi bili P=210W.
Time smo dobili vrlo efikasno podno grejanje
ako zica ne pregori
Dobra ti je matematika, samo se ne slazem da jednosmerna struja ima veci pad napona od naizmenicne.
Omov zakon je isti i za jednosmernu i za naizmenicnu struju.
Teslin sistem naizmenicne struje za prenos energije je efikasniji zato sto radi sa velikim naponima i malim strujama.
Preko transformatora se napon podize tako da je za istu snagu potrebna manja struja a samim tim su i gubici manji.
Podatak o specificnoj otpornosti bakarne zice od 0.0174 Ω vazi samo za pun presek provodnika.
Nesto je veci otpor standardnih licnastih provodnika koji se inace koriste u praksi i iznosi oko 0.02 Ω.
Instalaciju u prikolici treba napraviti tako da svaki potrosac (ili manja grupa) ima svoj vod i svoj osigurac.
Time je smanjen pad napona i povecana bezbednost. Optereceni inverter napona je uglavnom najveci potrosac
pa njega treba povezati sto kracim vodom odgovarajuceg preseka do akumulatora i to obavezno preko posebnog
osiguraca ako ga nema na samom inverteru.
Omov zakon je isti i za jednosmernu i za naizmenicnu struju.
Teslin sistem naizmenicne struje za prenos energije je efikasniji zato sto radi sa velikim naponima i malim strujama.
Preko transformatora se napon podize tako da je za istu snagu potrebna manja struja a samim tim su i gubici manji.
Podatak o specificnoj otpornosti bakarne zice od 0.0174 Ω vazi samo za pun presek provodnika.
Nesto je veci otpor standardnih licnastih provodnika koji se inace koriste u praksi i iznosi oko 0.02 Ω.
Instalaciju u prikolici treba napraviti tako da svaki potrosac (ili manja grupa) ima svoj vod i svoj osigurac.
Time je smanjen pad napona i povecana bezbednost. Optereceni inverter napona je uglavnom najveci potrosac
pa njega treba povezati sto kracim vodom odgovarajuceg preseka do akumulatora i to obavezno preko posebnog
osiguraca ako ga nema na samom inverteru.
Omnia mea mecum porto
Samo da dodam još nešto:
sve struje preko 60V su opasne za ljude, tako da strja od 220V je potencijalno smrtonosna. Ukoliko dođe do primarnog kontakta, lako se može dogoditi da dovede do požara, ako kabal dotakne masu ... Zato se naizmenična struja 220V uglavnom koristi u mirovanju.
Tačno je da jednosmerna struja od 12V ima gubitka u kablovima, ali zato i predlažem da budu ugrađene led sijalice kako ne bi bilo opterećenja, ali su ovi naponi bezbedni za ljude.
Za sve struje u kamperu treba postaviti potrebne osigurače i neće biti problema. Ja zaista koristim i u toku vožnje 220V za punjenje gadget-a, frižider, bojler, grejalica rade na plin; samo svetla (led), pumpa za vodu i radio rade na jednosmernu od 12V...
Mislim da je ovo normalno korišćenje struje koje koriste i većina kolega.
sve struje preko 60V su opasne za ljude, tako da strja od 220V je potencijalno smrtonosna. Ukoliko dođe do primarnog kontakta, lako se može dogoditi da dovede do požara, ako kabal dotakne masu ... Zato se naizmenična struja 220V uglavnom koristi u mirovanju.
Tačno je da jednosmerna struja od 12V ima gubitka u kablovima, ali zato i predlažem da budu ugrađene led sijalice kako ne bi bilo opterećenja, ali su ovi naponi bezbedni za ljude.
Za sve struje u kamperu treba postaviti potrebne osigurače i neće biti problema. Ja zaista koristim i u toku vožnje 220V za punjenje gadget-a, frižider, bojler, grejalica rade na plin; samo svetla (led), pumpa za vodu i radio rade na jednosmernu od 12V...
Mislim da je ovo normalno korišćenje struje koje koriste i većina kolega.
Poslednja izmena od lio u 17 Jan 2014 06:21, izmenjeno 1 put ukupno.
@Lio
A kako da u voznji nekaoga ubije struja od 220V kad se tada u prikolici niko ne vozi! Ovde je bilo reci o prikolici a ne o kamperu. Pogledajte seme intalacija na novim prikolicama pa cete videti da se 12v odmah iza akumulatora dize na 220, pa onda, ako je negde potrebno, opet se spusta na 12V. Tako se radi jer je daleko bezbednije. Danasnji coperi imaju jako male gubitke. Oni od 10A cak ni ventilator nemaju.
U Voltima se oznacava napon, a struja se oznacava u Amperima.
A kako da u voznji nekaoga ubije struja od 220V kad se tada u prikolici niko ne vozi! Ovde je bilo reci o prikolici a ne o kamperu. Pogledajte seme intalacija na novim prikolicama pa cete videti da se 12v odmah iza akumulatora dize na 220, pa onda, ako je negde potrebno, opet se spusta na 12V. Tako se radi jer je daleko bezbednije. Danasnji coperi imaju jako male gubitke. Oni od 10A cak ni ventilator nemaju.
U Voltima se oznacava napon, a struja se oznacava u Amperima.
Kad se mora, nije teško.
NAPON preko 60V je potencionalno smrtonosan za ljude...Sinbad napisao:@Lio
A kako da u voznji nekaoga ubije struja od 220V kad se tada u prikolici niko ne vozi! Ovde je bilo reci o prikolici a ne o kamperu. Pogledajte seme intalacija na novim prikolicama pa cete videti da se 12v odmah iza akumulatora dize na 220, pa onda, ako je negde potrebno, opet se spusta na 12V. Tako se radi jer je daleko bezbednije. Danasnji coperi imaju jako male gubitke. Oni od 10A cak ni ventilator nemaju.
U Voltima se oznacava napon, a struja se oznacava u Amperima.
Ja zaista ne koristim prikolicu sada (ranije jesam), nego kamper i onda mi je uključen i napon od 220V (izvini zbog pravopisnih grešaka), koji sam preko invertora i drugog alternatora priključio za dopunu uređaja. Kako sam se nagledao uviđaja gde su se ljudi zalepili za 220V (oni koji me znaju, znaju i o čemu pričam), to smatram i potencionalno opasnim priključkom za razliku od 12V, gde eventualno može doći do pregrevanja i topljenja kablova, ali ako su osigurači ispravni neće biti problema...
Pozzz
Nisam naročito potkovan, ali sam nekog vraga naučio u toj školi. Ako ćemo se držati terminologije, ne postoji termin "struja", već postoji "jačina struje" koja se meri amperima (A) i napon struje koji se meri voltima (V). Proizvod napona i jačine daju snagu koja se izražava u vatima (W), ako se ne varam P=IxU. Koliko sam shvatio, termin "struja" se uveliko koristi u svakodnevnom životu za jačinu struje.lio napisao:NAPON preko 60V je potencionalno smrtonosan za ljude...Sinbad napisao:@Lio
A kako da u voznji nekaoga ubije struja od 220V kad se tada u prikolici niko ne vozi! Ovde je bilo reci o prikolici a ne o kamperu. Pogledajte seme intalacija na novim prikolicama pa cete videti da se 12v odmah iza akumulatora dize na 220, pa onda, ako je negde potrebno, opet se spusta na 12V. Tako se radi jer je daleko bezbednije. Danasnji coperi imaju jako male gubitke. Oni od 10A cak ni ventilator nemaju.
U Voltima se oznacava napon, a struja se oznacava u Amperima.
Ja zaista ne koristim prikolicu sada (ranije jesam), nego kamper i onda mi je uključen i napon od 220V (izvini zbog pravopisnih grešaka), koji sam preko invertora i drugog alternatora priključio za dopunu uređaja. Kako sam se nagledao uviđaja gde su se ljudi zalepili za 220V (oni koji me znaju, znaju i o čemu pričam), to smatram i potencionalno opasnim priključkom za razliku od 12V, gde eventualno može doći do pregrevanja i topljenja kablova, ali ako su osigurači ispravni neće biti problema...
Pozzz
Kad neko kaže "struja 220 volti" ili "struja od 12 volti", nekome ko je svakodnevno u tom poslu verovatno para uši. U suštini, nama to ne menja ništa suštnski. A dal' ubija amperaža ili voltraža.. koga briga za to?
Poslednja izmena od Jader u 20 Jan 2014 23:36, izmenjeno 1 put ukupno.
-
milandorotejev
- Novi korisnik
- Postovi: 1
- Pridružio se: 25 Avg 2016 20:17
Re: Elektro instalacija u kamp-prikolici
Ja koristim ovaj http://www.teleshop024.com/product/pret ... a-12-220v/ pretvarač napona za svoju prikolicu (za televizor i povremeno dopunjavanje baterije na laptopu) i ostale neophodne stvarčice kada smo na odmoru.
Nisam merio za ostalo, ali za plazma Panasonic televizor ekran 81 cm vuce 8,15 Ampera
Nisam merio za ostalo, ali za plazma Panasonic televizor ekran 81 cm vuce 8,15 Ampera