INSTALACIJA GASA u Kamperu
Moderatori: šukitaxi, miki56, andrijica, GorchaHY
Ovo sa grejanjem boca spovođenjem creva od grejanja u prostor gde stoje boce je dobra ideja, i 100% ću odraditi to. Na taj način dobijam grejanje boca i prebacujem grejanje i u elemente (krevet na sprat) koji se nalaze ne suprotnoj strani kampera gde sada nemam grejanje. Obzrom da ću moju Truma grejalicu zameniti za Trumatic C6002 koji ima mogućnost izduvavanja toplog vazduha onda ovaj predlog vrlo ima smisla. Ostaje samo dilema da li da koristim papirna creva koja se koriste za unitrašnji razvod toplog vazduha (ostalo mi je par metara od prikolice) ili da odradim gumenim crevom. Takođe razmišljam se da stavim neku vrstu klapne ili ventila kod izlaza creva na podu kampera, čisto da mogu da zatvorim protok tolpog vazduha ukoliko mi nije potrebo grejanje boca. Šta mislite o tome? Preterujem jel da?
"DusanHY"
Obavezno odradi samo sa tim, kako kazes „papirnatim crevom“ i nicim drugim. To nije obicno crevo jer ima aluminijumsku foliju u sebi sto je vrlo vazno.
Ako ti zafali koji komad creva, naci ce se kod meine. Takodje imam i tu klapnu koja ti je potrebna da mozes da zatvoris protok kada zelis. Zato budi bez brige!
Pozzzz.........
Obavezno odradi samo sa tim, kako kazes „papirnatim crevom“ i nicim drugim. To nije obicno crevo jer ima aluminijumsku foliju u sebi sto je vrlo vazno.
Ako ti zafali koji komad creva, naci ce se kod meine. Takodje imam i tu klapnu koja ti je potrebna da mozes da zatvoris protok kada zelis. Zato budi bez brige!
Pozzzz.........
Možda bi trebalo reći i dati još par informacija vezanih za korišćenje plina u zimskim uslovima i kada je temperatura u minusu.
Za zimske uslove korišćenja plina u kamperu-prikolici skoro pod obavezno moramo obezbediti ili grejanje boksa sa plinskim bocama ili zagrejavanje samog rezervoara.
Za razmatranje ovog problema daću jedan dijagram gde će se slikovito videti problematika korišćenja plina kada su temperature u minusu:
Za normalno korišćenje gasa prvi preduslov je da butan-propan smeša može da izađe iz boce
tj. da u boci ima dovoljan pritisak.
Na dijagramu se može videti zavisnost napunjenosti boce od pritiska na temperaturi od -18 oC.
Punom plavom linijom je prikazana smeša od 80% butana i 20% propana (nešto slabija smeša od one koje bi mi trebali da dobijemo u boci).
Isprekidanom plavom linijom dat je pritisak kad bi boca bila napunjena čistim butanom (i ona je konstantana jer butan ne isparava na -18 oC i stvara mali pritisak u boci).
Zelenom isprekidanom linijom dat je atmosferski pritisak na 3.000m - oko 0.7 atm (i on je nezavistan od pritiska u boci - naravno).
Ono što možemo videti na grafikonu je da je pritisak u boci kada je ona napunjena 100% (puna 100% po težini - znači pravilno napunjena) iznad okolnog atmosferskog pritiska (zelene crte) tako da će otvaranjem ventila gas izlaziti iz boce.
Ali na temperaturi od -18 oC propan isparava normalno a butan tek neznatno, tako da je propan znatno više zastupljen u gasnoj fazi od butana i pritisak u boci je uglavnom od propana. To znači da će koncentracija propana da opadne prilično brzo i kada koncentracija propana padne tada će i ukupni pritisak da padne.
Na grafikonu možete da vidite da će kada se isprazni 40% boce pritisak pasti ispod atmosferskog, tako da plin neće moći da izlazi iz boce i da će prestati da rade svi uređaji na plin. U boci će biti još 60% gasa koji zbog niske temperature ne može biti iskorišćen.
Ovde na grafikonu nije uzeto u obzir da gas isparavanjem oduzima toplotu okolini (ok oko 25 oC) tako da će pritisak u boci opasti još brže tj. već na oko 80% boce.
To znači da će na nadmorskoj visini od oko 1.000m atmosferski pritisak biti 0,9 atm i da ćemo na -18 oC u boci koja ima oko 65% butana i 35% propana moći da iskoristimo tek oko 5-10% punjenja boce, tj. bez dodatnog zagrejavanja plinskih boca (rezervoara) vrlo brzo ćemo ostati bez grejanja.
Sledeći dijagram takođe pokazuje zavisnost pritiska u boci od temperature u smeše butan-propan.
30% butana (i 70% propana - što bi trebala biti naša zimska smeša TNGa) kaže da je pritisak na -20oC iznad 1 atm, što znači da bi to bilo dovoljno za normalno korišćenje, ali i ovde se treba uzeti u obzir da gas isparavanjem sam sebe dodatno hladi pa to znači da bi višesatno korišćenje plina dodatno ohladilo bocu i gas ne bi mogao da se koristi.
Znači, i kada je smeša znatno bolja mora se obezbediti grejanje kada su temperature ispod -5 oC.
Na grafikonu su dati podaci i za n-butan (normalan butan) i IzoButan koji ima bolje karakteristike jer isparava do -11 oC.
Inače propan ima samo jednu izomersku transformaciju a butan dve (n-butan i Izobutan).
Sve ovo ne dovodite u vezi sa gasnim instalacijama u autu jer se isparivač zagrejava.
Kada pričamo o startovanju auta na TNG važno je da temperatura i pritisak dozvoljavaju da imamo parnu fazu prilikom startovanja auta a kasnije iako se boca hladi isparavač se zagrejava rashladnom tečnošću auta, tako da spoljna temperatura i nije toliko bitna jer tečna faza se greje u isparivaču, isparava i koristi dalje.
Kada govorimo o korišćenju TNGa u kamperu-prikolici u praksi je opet sve malo drugacije jer regulator takođe unosi malo slabljenje pritiska, sama instalacija i dizne uređaja takođe, pa bi za pravilno funkcionisanje uređaja ipak trebalo da se orijentišemo na pritisak veci od 1 atm.
U letnjem periodu tj. na temperaturama većim od 0 oC korišćenje plina ne bi trebalo da ima problema sa pritiskom, ali tu trebamo da povedemo računa da na velikim temperaturama ne izlažemo bocu direktim sunčevim zracima jer će to stvoriti veliki pritisak u boci.
Iako su boce testirane na velike pritiske zbog ostatka instalacije trebamo obratiti pažnju na ovo.
I ono što trebamo znati je da je pritisak u boci (uglavnom) konstantan (za temperature veće od 0 oC i više) i trošenjem gasne faze se pritisak ne smanjuje jer se konstantno nadoknađuje isparavanjem tečne faze. Pritisak u boci pada tek kada se potroši (ispari) sva tečna faza i kada ostane samo gasna faza.
Zbog toga manometri na bocama nam nisu od velike pomoći prilikom utvrđivanja napunjenosti boce.
Jedino boce sa plovkom, koji meri nivo tečne faze tj. nivo tečnosti u boci, su nam od pomoći prilikom određivanja napunjenosti boce.
I ovi plovci uglavnom mere tek kada se boca isprazni oko 50% što je uslovljeno veličinom plovka i prečnikom boce tj. plovak bi morao biti duži od prečnika boce da bi mogao da meri kompletnu količinu tečnosti u boci.
Osim ovoga postoje merači na bazi ultrazvuka (koji takođe određuju nivo tečnosti u boci) i merači na bazi merenja razlike temperature jer je tečna faza u boci hladnija dosta od gasne faze jer isparavanjem se snižava temperatura okoline a pre svega same tečnosti.
I koliko ja znam, ove tri metode su jedine za utvrđivanje napunjenosti boce.
Ovim se vraćam na sam početak teme, ali krug nije zatvoren još jer ima da se napiše još po nešto.
Za zimske uslove korišćenja plina u kamperu-prikolici skoro pod obavezno moramo obezbediti ili grejanje boksa sa plinskim bocama ili zagrejavanje samog rezervoara.
Za razmatranje ovog problema daću jedan dijagram gde će se slikovito videti problematika korišćenja plina kada su temperature u minusu:
Za normalno korišćenje gasa prvi preduslov je da butan-propan smeša može da izađe iz boce
tj. da u boci ima dovoljan pritisak.Na dijagramu se može videti zavisnost napunjenosti boce od pritiska na temperaturi od -18 oC.
Punom plavom linijom je prikazana smeša od 80% butana i 20% propana (nešto slabija smeša od one koje bi mi trebali da dobijemo u boci).
Isprekidanom plavom linijom dat je pritisak kad bi boca bila napunjena čistim butanom (i ona je konstantana jer butan ne isparava na -18 oC i stvara mali pritisak u boci).
Zelenom isprekidanom linijom dat je atmosferski pritisak na 3.000m - oko 0.7 atm (i on je nezavistan od pritiska u boci - naravno).
Ono što možemo videti na grafikonu je da je pritisak u boci kada je ona napunjena 100% (puna 100% po težini - znači pravilno napunjena) iznad okolnog atmosferskog pritiska (zelene crte) tako da će otvaranjem ventila gas izlaziti iz boce.
Ali na temperaturi od -18 oC propan isparava normalno a butan tek neznatno, tako da je propan znatno više zastupljen u gasnoj fazi od butana i pritisak u boci je uglavnom od propana. To znači da će koncentracija propana da opadne prilično brzo i kada koncentracija propana padne tada će i ukupni pritisak da padne.
Na grafikonu možete da vidite da će kada se isprazni 40% boce pritisak pasti ispod atmosferskog, tako da plin neće moći da izlazi iz boce i da će prestati da rade svi uređaji na plin. U boci će biti još 60% gasa koji zbog niske temperature ne može biti iskorišćen.
Ovde na grafikonu nije uzeto u obzir da gas isparavanjem oduzima toplotu okolini (ok oko 25 oC) tako da će pritisak u boci opasti još brže tj. već na oko 80% boce.
To znači da će na nadmorskoj visini od oko 1.000m atmosferski pritisak biti 0,9 atm i da ćemo na -18 oC u boci koja ima oko 65% butana i 35% propana moći da iskoristimo tek oko 5-10% punjenja boce, tj. bez dodatnog zagrejavanja plinskih boca (rezervoara) vrlo brzo ćemo ostati bez grejanja.
Sledeći dijagram takođe pokazuje zavisnost pritiska u boci od temperature u smeše butan-propan.
30% butana (i 70% propana - što bi trebala biti naša zimska smeša TNGa) kaže da je pritisak na -20oC iznad 1 atm, što znači da bi to bilo dovoljno za normalno korišćenje, ali i ovde se treba uzeti u obzir da gas isparavanjem sam sebe dodatno hladi pa to znači da bi višesatno korišćenje plina dodatno ohladilo bocu i gas ne bi mogao da se koristi.
Znači, i kada je smeša znatno bolja mora se obezbediti grejanje kada su temperature ispod -5 oC.
Na grafikonu su dati podaci i za n-butan (normalan butan) i IzoButan koji ima bolje karakteristike jer isparava do -11 oC.
Inače propan ima samo jednu izomersku transformaciju a butan dve (n-butan i Izobutan).
Sve ovo ne dovodite u vezi sa gasnim instalacijama u autu jer se isparivač zagrejava.
Kada pričamo o startovanju auta na TNG važno je da temperatura i pritisak dozvoljavaju da imamo parnu fazu prilikom startovanja auta a kasnije iako se boca hladi isparavač se zagrejava rashladnom tečnošću auta, tako da spoljna temperatura i nije toliko bitna jer tečna faza se greje u isparivaču, isparava i koristi dalje.
Kada govorimo o korišćenju TNGa u kamperu-prikolici u praksi je opet sve malo drugacije jer regulator takođe unosi malo slabljenje pritiska, sama instalacija i dizne uređaja takođe, pa bi za pravilno funkcionisanje uređaja ipak trebalo da se orijentišemo na pritisak veci od 1 atm.
U letnjem periodu tj. na temperaturama većim od 0 oC korišćenje plina ne bi trebalo da ima problema sa pritiskom, ali tu trebamo da povedemo računa da na velikim temperaturama ne izlažemo bocu direktim sunčevim zracima jer će to stvoriti veliki pritisak u boci.
Iako su boce testirane na velike pritiske zbog ostatka instalacije trebamo obratiti pažnju na ovo.
I ono što trebamo znati je da je pritisak u boci (uglavnom) konstantan (za temperature veće od 0 oC i više) i trošenjem gasne faze se pritisak ne smanjuje jer se konstantno nadoknađuje isparavanjem tečne faze. Pritisak u boci pada tek kada se potroši (ispari) sva tečna faza i kada ostane samo gasna faza.
Zbog toga manometri na bocama nam nisu od velike pomoći prilikom utvrđivanja napunjenosti boce.
Jedino boce sa plovkom, koji meri nivo tečne faze tj. nivo tečnosti u boci, su nam od pomoći prilikom određivanja napunjenosti boce.
I ovi plovci uglavnom mere tek kada se boca isprazni oko 50% što je uslovljeno veličinom plovka i prečnikom boce tj. plovak bi morao biti duži od prečnika boce da bi mogao da meri kompletnu količinu tečnosti u boci.
Osim ovoga postoje merači na bazi ultrazvuka (koji takođe određuju nivo tečnosti u boci) i merači na bazi merenja razlike temperature jer je tečna faza u boci hladnija dosta od gasne faze jer isparavanjem se snižava temperatura okoline a pre svega same tečnosti.
I koliko ja znam, ove tri metode su jedine za utvrđivanje napunjenosti boce.
Ovim se vraćam na sam početak teme, ali krug nije zatvoren još jer ima da se napiše još po nešto.
Poslednja izmena od igorpet u 11 Feb 2013 13:37, izmenjeno 1 put ukupno.
Kad već imamo gasnu fazu u diznama uređaja i plamen na gorioniku trebalo bi da imamo uvid i u sledeće stavri:
Prilikom sagorevanja alkana, (ugljovodonika koji sadrže samo ugljenik i vodonik) u koje spadaju butan i propan kao i njihova smeša, oslobađa se ugljen-dioksid, voda i velika količina toplote.
Velika količina toplote je karakteristika koja je bitna za upotrebu TNGa kao goriva za zagrejavanje, kuvanje, za uređaje koji hlade na principu apsorpcije toplote a TNG se koristi i za pokretanje SUS motora.
Druga bitna karakteristika prilikom upotrebe je da se njihovim sagorevanjem (potpunim) dobija ugljen-dioksid (CO2) koji je otrovan u većim koncentracijama: 1 % CO2 će učiniti neke ljude pospanim, od 7 % do 10 %, javlja se nesvestica, glavobolja, slabljenja vida i sluha, a gubljenje svesti može biti od nekoliko minuta do sata.
Koncentracija veća od 4 % se smatra opasnom po zdravlje.
Preporuka je da CO2 ne sme preći 0,5 %. Zbog sigurnosti beba, dece, starih i ostalih sa srčanim smetnjama, ta koncetracija treba biti puno manja.
Pošto ni jedan gas u koncentraciji 100 % ne sagoreva, neophodno je dovođenje kiseonikaili vazduha, da bi se ostvarila reakcija. Količine kiseonika ili vazduha koji se dovodi su različite,i zavise od gorivog gasa. Smeša gasa i vazduha ili kiseonika će sagorevati bez dovođenja toplote sa strane, u određenim granicama koncentracije. U koliko bi se iz smeše oduzimao gas a dovodio kiseonik, jednog trenutaka bi sagorevanje prestalo. Isto bi se desilo ukoliko bi smeši oduzimali kiseonik a dodavali gas. Ove dve granice se nazivaju donja DG granica zapaljivosti ili eksplozivnosti, odnosno gornja granica GG. U prvom slučaju se radi o siromašnoj smeši, a udrugom slučaju o prebogatoj smeši.
Dakle, sagorevanje je moguće samo u području između donje i gornje granice eksplozivnosti. U području ispred donje i iza gornje granice nema sagorevanja. Pošto je sagorevanje gasova burno, odnosno sa velikom brzinom sagorevanja, što je praćeno i pojavom zvuka (ek-splozivnosti), gornju i donju granicu zapaljivosti poistovećujemo sa donjom i gornjom granicomeksplozivnosti.
Za propan je između 2,1% i 9,5% a za butan izmedju 1,5% i 8,5% (zapreminski gledano).
Donja granica eksplozivnosti za smešu propan-butan (35%-65%) je 2 vol %, a gornja 9 vol %.
Sagorevanje je spajanje materije sa kiseonikom uz pojavu plamena, pri čemu se hemijski vezana energija oslobađa iz goriva u obliku toplote.
Gasna goriva se mogu javljati kao elementarna (napr. vodonik) ili kao smeša raznih gasova (napr. prirodni gas, TNG, ...). Prema tome toplotna moć će zavisiti od sastava smeše, odnosno od toplotne moći svake komponente smeše.
Da bi sagorevanje moglo početi i nesmetano trajati potrebno je ispuniti ove uslove:
- treba biti dovoljno kiseonika koji se najčešće dovodi sa okolnim vazduhom(osim kad želimo postić i visoke temperature kao kod zavarivanja pa dovodimo čist kiseonik),
- gorivi gas i vazduh moraju biti dobro izmešani,
- smešu gasa i vazduha treba potpaliti inicijalnim paljenjem (napr. iskra, pilotplamen) ili sagorevanje nastaje samopaljenjem, tj. kad se dostigne temperaturapaljenja.
U cilju što boljeg iskorišćenja toplote neophodno je potpuno sagorevanje sa stabilnim frontom plamena.
Pravilno (potpuno) sagorevanje se obezbeđuje dovoljnom količinom primarnog vazduha.
TNG zahteva više od 50 puta veću zapreminu od svoje da bi potpuno sagoreo.
Zato je neophodna adekvatna ventilacija kada TNG sagoreva u zatvorenim prostorima, inače može da dođe do gušenja zbog osiromašenja kiseonika, i u isto vreme, povećanja koncentracije ugljen-dioksida.
Postoje dve vrste sagorevanja: potpuno i nepotpuno, nepotpuno je sagorevanje s manjkom kiseonika dok potpuno s normalnom količinom kiseonika.
Potpunim sagorevanjem propan-butan smeše nastaje vodena para i CO2 dok pri nepotpunom vodena para i CO (ugljen-monoksid) koji je puno otrovniji od CO2.
Sagorevanjem TNGa nastaje duploviše vodene pare nego CO2, zato on spada u ekološka goriva. TNG ima nisku emisiju CO2 u poređenju sa ostalim fosilnim gorivima.
Znaci u postupku sagorevanja TNGa osim sto se oslobadja ugljen-dioksid troši se i kiseonik iz vazduha i zbog toga se preporučuje da postoji mogućnost konstantnog dotoka svežeg vazduga dok se koristi sagorevanje.
Inače za sve klasične plinske rešoe (one jeftinije)stoji napomena da su samo za spolju upotrebu ili upotrebu uz pravilnu ventilaciju, što naročito dolazi do izražaja u kamperima-prikolicama tokom zimske upotrebe.
Bitno je pratiti da li nam sudovi nisu nagaravljeni odozdo (na gorioniku) jer to znači da nemamo potpuno sagorevanje a to znači da se umesto ugljen-dioksida javlja ugljen-monoksid i to je alarmantno i hitno moramo rešiti problem i ne upotrebljvati uređaj do otklanjanja problema.
Pravilni način ugradnje važi i za frižidere na plin tj. zadnji deo frižidera mora biti namontiran uz spoljni zid kampera (isključivo) i ugradnjom trebamo omogućiti da zadnji deo frižidera bude što bolje zadihtovan (prema spoljnjem zidu), da na zidu postoje dva otvora definisanih površina u najnižoj tački i najvišoj zbog provetravanja (a najniži otvor omogućava i oticanje plina spolja ako dođe do isticanja).
Poenta je da se sav potreban vazduh za sagorevanje uzima kroz otvore spolja, i da se ne troši vazduh unutar kampera, i da u slučaju curenja gas otiče, takođe, spolja.
Slična pravila o provetravanju važe i za ostale uređaje koji rade sagorevanjem plina.
Naravno sve ovo ne treba shvatiti kao zaplašivanje već samo kao napomenu, jer pravilno razumevanje problema daje nam mogućnost da sve sisteme u kamperu koristimo na pravi način i time nam odmor bude relaksirajući u pravom smislu te reči.
Prilikom sagorevanja alkana, (ugljovodonika koji sadrže samo ugljenik i vodonik) u koje spadaju butan i propan kao i njihova smeša, oslobađa se ugljen-dioksid, voda i velika količina toplote.
Velika količina toplote je karakteristika koja je bitna za upotrebu TNGa kao goriva za zagrejavanje, kuvanje, za uređaje koji hlade na principu apsorpcije toplote a TNG se koristi i za pokretanje SUS motora.
Druga bitna karakteristika prilikom upotrebe je da se njihovim sagorevanjem (potpunim) dobija ugljen-dioksid (CO2) koji je otrovan u većim koncentracijama: 1 % CO2 će učiniti neke ljude pospanim, od 7 % do 10 %, javlja se nesvestica, glavobolja, slabljenja vida i sluha, a gubljenje svesti može biti od nekoliko minuta do sata.
Koncentracija veća od 4 % se smatra opasnom po zdravlje.
Preporuka je da CO2 ne sme preći 0,5 %. Zbog sigurnosti beba, dece, starih i ostalih sa srčanim smetnjama, ta koncetracija treba biti puno manja.
Pošto ni jedan gas u koncentraciji 100 % ne sagoreva, neophodno je dovođenje kiseonikaili vazduha, da bi se ostvarila reakcija. Količine kiseonika ili vazduha koji se dovodi su različite,i zavise od gorivog gasa. Smeša gasa i vazduha ili kiseonika će sagorevati bez dovođenja toplote sa strane, u određenim granicama koncentracije. U koliko bi se iz smeše oduzimao gas a dovodio kiseonik, jednog trenutaka bi sagorevanje prestalo. Isto bi se desilo ukoliko bi smeši oduzimali kiseonik a dodavali gas. Ove dve granice se nazivaju donja DG granica zapaljivosti ili eksplozivnosti, odnosno gornja granica GG. U prvom slučaju se radi o siromašnoj smeši, a udrugom slučaju o prebogatoj smeši.
Dakle, sagorevanje je moguće samo u području između donje i gornje granice eksplozivnosti. U području ispred donje i iza gornje granice nema sagorevanja. Pošto je sagorevanje gasova burno, odnosno sa velikom brzinom sagorevanja, što je praćeno i pojavom zvuka (ek-splozivnosti), gornju i donju granicu zapaljivosti poistovećujemo sa donjom i gornjom granicomeksplozivnosti.
Za propan je između 2,1% i 9,5% a za butan izmedju 1,5% i 8,5% (zapreminski gledano).
Donja granica eksplozivnosti za smešu propan-butan (35%-65%) je 2 vol %, a gornja 9 vol %.
Sagorevanje je spajanje materije sa kiseonikom uz pojavu plamena, pri čemu se hemijski vezana energija oslobađa iz goriva u obliku toplote.
Gasna goriva se mogu javljati kao elementarna (napr. vodonik) ili kao smeša raznih gasova (napr. prirodni gas, TNG, ...). Prema tome toplotna moć će zavisiti od sastava smeše, odnosno od toplotne moći svake komponente smeše.
Da bi sagorevanje moglo početi i nesmetano trajati potrebno je ispuniti ove uslove:
- treba biti dovoljno kiseonika koji se najčešće dovodi sa okolnim vazduhom(osim kad želimo postić i visoke temperature kao kod zavarivanja pa dovodimo čist kiseonik),
- gorivi gas i vazduh moraju biti dobro izmešani,
- smešu gasa i vazduha treba potpaliti inicijalnim paljenjem (napr. iskra, pilotplamen) ili sagorevanje nastaje samopaljenjem, tj. kad se dostigne temperaturapaljenja.
U cilju što boljeg iskorišćenja toplote neophodno je potpuno sagorevanje sa stabilnim frontom plamena.
Pravilno (potpuno) sagorevanje se obezbeđuje dovoljnom količinom primarnog vazduha.
TNG zahteva više od 50 puta veću zapreminu od svoje da bi potpuno sagoreo.
Zato je neophodna adekvatna ventilacija kada TNG sagoreva u zatvorenim prostorima, inače može da dođe do gušenja zbog osiromašenja kiseonika, i u isto vreme, povećanja koncentracije ugljen-dioksida.
Postoje dve vrste sagorevanja: potpuno i nepotpuno, nepotpuno je sagorevanje s manjkom kiseonika dok potpuno s normalnom količinom kiseonika.
Potpunim sagorevanjem propan-butan smeše nastaje vodena para i CO2 dok pri nepotpunom vodena para i CO (ugljen-monoksid) koji je puno otrovniji od CO2.
Sagorevanjem TNGa nastaje duploviše vodene pare nego CO2, zato on spada u ekološka goriva. TNG ima nisku emisiju CO2 u poređenju sa ostalim fosilnim gorivima.
Znaci u postupku sagorevanja TNGa osim sto se oslobadja ugljen-dioksid troši se i kiseonik iz vazduha i zbog toga se preporučuje da postoji mogućnost konstantnog dotoka svežeg vazduga dok se koristi sagorevanje.
Inače za sve klasične plinske rešoe (one jeftinije)stoji napomena da su samo za spolju upotrebu ili upotrebu uz pravilnu ventilaciju, što naročito dolazi do izražaja u kamperima-prikolicama tokom zimske upotrebe.
Bitno je pratiti da li nam sudovi nisu nagaravljeni odozdo (na gorioniku) jer to znači da nemamo potpuno sagorevanje a to znači da se umesto ugljen-dioksida javlja ugljen-monoksid i to je alarmantno i hitno moramo rešiti problem i ne upotrebljvati uređaj do otklanjanja problema.
Pravilni način ugradnje važi i za frižidere na plin tj. zadnji deo frižidera mora biti namontiran uz spoljni zid kampera (isključivo) i ugradnjom trebamo omogućiti da zadnji deo frižidera bude što bolje zadihtovan (prema spoljnjem zidu), da na zidu postoje dva otvora definisanih površina u najnižoj tački i najvišoj zbog provetravanja (a najniži otvor omogućava i oticanje plina spolja ako dođe do isticanja).
Poenta je da se sav potreban vazduh za sagorevanje uzima kroz otvore spolja, i da se ne troši vazduh unutar kampera, i da u slučaju curenja gas otiče, takođe, spolja.
Slična pravila o provetravanju važe i za ostale uređaje koji rade sagorevanjem plina.
Naravno sve ovo ne treba shvatiti kao zaplašivanje već samo kao napomenu, jer pravilno razumevanje problema daje nam mogućnost da sve sisteme u kamperu koristimo na pravi način i time nam odmor bude relaksirajući u pravom smislu te reči.
Poslednja izmena od igorpet u 11 Feb 2013 17:13, izmenjeno 1 put ukupno.
Svaka čast na iscrpnom objašnjenju - sve je apsolutno tačno
Plin je apsolutno bezbedan, ako se bezbedno koristi
Plin je apsolutno bezbedan, ako se bezbedno koristi
Poslednja izmena od lio u 15 Feb 2013 11:22, izmenjeno 1 put ukupno.
Trudim se da informacije proverim iz više izvora (što nije uvek baš lako) i da informacije imaju neku praktičnu vrednost (da ne zamaram previše teorijom) ali ... uvek postoji neko ali, i forumima se ne treba baš bezrezervno verovati mada trudim se da budem tačan koliko god je to moguće.
Pošto smo stigli do gorionika i plamena možda je interesantno napomenuti da postoje gorionici koji koriste tečnu fazu iz boce i namenjeni su planinarima i ekstremnim uslovima korišćenja gde se ne možemo pouzdati u gasnu fazu.
Naravno, pored gasa, za korišćenje u ekstremnim uslovima postoje gorionici koji koriste razna goriva na koje ne utiče temperatura, gasno stanje i sl. ali mislio sam da će biti interesantno da navedem princip rada baš ovakvih gorionika, jer ovde pričamo o gasu.
U većini slučajeva koristimo gorionike koji koriste uspravno postavljene boce (zbog, više puta objašnjene problematike, da nam za plamen treba gas u gasovitom stanju).
Gorionici mogu biti postavljeni (namontirani) direktno na bocu
i tu bi trebali da pazimo da gumica koja postoji između gorionika (na vrhu kojim se kartuša probija) i boce lepo dihtuje jer je tu najveća verovatnoća da dođe do curenja gasa koji može da dovede do eksplozije ako koristimo gorionik a plin curi, na tom spoju, do kritične zapremine kada može doći do ekplozije. Gas ima specifičan miris i već pri koncentraciji koja je 5 puta manja od potrebne za eksploziju možemo ga dobro namirisati i imamo sasvim dovoljno vremena da reagujemo. Problem može biti jedino ako ovo ignorišemo (ili nam je nos npr. zapušen
)
Stabilnost ovakve boce i gorionika može biti problem, visina samog gorionika takođe, kao i toplota koju on proizvodi naročito ako je vetar i promaja nose na dole prema boci. Ove boce bez problema podnose do 50 oC ali preko te temperature se povećava pritisak u boci i postoji veća šansa da procuri na spoju.
Zato postoje i ove varijante:
Stabilnost gorionika je malo veća, gorionik je nisko, nema problema što se temperature gorionika tiče a boca i dalje mora da stoji uspravno.
U tekstovima sam već više puta naveo da tečna faza TNGa ne gori i to stoji i ovde, ali postoje i gorionici koji imaju neku vrstu isparivača koji omogućava da na samom gorioniku tečna faza isparava i da se koristi za plamen.
Ovo spada u neke bolje gorionike ovog tipa (The Coleman Xtreme) i oni imaju nešto malo težu bocu od klasičnih jer postoji i grejač kod gorionika (obeležen crvenom linijom) koji služi kao isparavač.
Postoje varijante gorionika koji koriste i klasične kartuše okrenute naopako.
ovde se grejač ne vidi.
Kako kažu, ovi gorionici obezbeđuju potpuno sagorevanje i potpuno su bezbedni jer potpunim sagorevanjem ne nastaje ugljen-monoksid.
Ovo je moguće izvesti i u nekoj kućnoj varijanti, postavljanjem grejača, mada nije baš preporučljivo jer u zatvorenim prostorima on može biti nedovoljan da obezbedi potpuno sagorevanje i sam tim javlja će se ugljen-monoksid koji je smrtonosan.
Grejač je ovde izveden od bakarne pločice, koji se prvo zagreje upaljačem, a zatim pušta i pali sam plin koji sam zagrejava ovu bakarnu pločicu jer bakar dobro provodi toplotu i zato što je do samog plamena..
Problem klod klasičnih gorionika je u tome što nemaju dizne prilagođene za korišćenje tečne faze i plamen će biti dosta veći kao i potrošnja jer se to sve sada teže reguliše.
Pošto dizne a i igla samog mehanizma na gorioniku nisu predviđeni za tečnost (već za gas) mogu se lako zapušiti i tada moramo da očistimo.
Druga bitna napomena je što tečna faza isparavanjem se povećava 250 puta u gas i ventil trebamo minimalno odvrnuti da ne bi dobili suviše veliki plamen na gorioniku.
Ovo što sam gore izneo i napisao se ne odnosi na standardno korišćenje plina u kamperima-prikolicama i način da sebi skuvamo kafu.
Ali postoje kritične situacije, ekstremno niske temperature, kada možemo upotrebiti plin i na ovaj način, ne zbog razonode ili eksperimentisanja, već iz čiste nužde ili potrebe.
Ja se opet ograđujem, ali mislim da sam dovoljno dobro obrazložio kad i u kojim uslovima bi mogli da koristimo tečnu fazu plina za gorionik.
Naravno, ovakav grejač pomaže na svakom gorioniku da imamo što bolje sagorevanje i njime se minimalizuje pojava CO u postupku sagorevanja, što već može da se iskoristi i u kamperu-prikolici.
Pošto smo stigli do gorionika i plamena
možda je interesantno napomenuti da postoje gorionici koji koriste tečnu fazu iz boce i namenjeni su planinarima i ekstremnim uslovima korišćenja gde se ne možemo pouzdati u gasnu fazu.Naravno, pored gasa, za korišćenje u ekstremnim uslovima postoje gorionici koji koriste razna goriva na koje ne utiče temperatura, gasno stanje i sl. ali mislio sam da će biti interesantno da navedem princip rada baš ovakvih gorionika, jer ovde pričamo o gasu.
U većini slučajeva koristimo gorionike koji koriste uspravno postavljene boce (zbog, više puta objašnjene problematike, da nam za plamen treba gas u gasovitom stanju).
Gorionici mogu biti postavljeni (namontirani) direktno na bocu
i tu bi trebali da pazimo da gumica koja postoji između gorionika (na vrhu kojim se kartuša probija) i boce lepo dihtuje jer je tu najveća verovatnoća da dođe do curenja gasa koji može da dovede do eksplozije ako koristimo gorionik a plin curi, na tom spoju, do kritične zapremine kada može doći do ekplozije. Gas ima specifičan miris i već pri koncentraciji koja je 5 puta manja od potrebne za eksploziju možemo ga dobro namirisati i imamo sasvim dovoljno vremena da reagujemo. Problem može biti jedino ako ovo ignorišemo (ili nam je nos npr. zapušen
)Stabilnost ovakve boce i gorionika može biti problem, visina samog gorionika takođe, kao i toplota koju on proizvodi naročito ako je vetar i promaja nose na dole prema boci. Ove boce bez problema podnose do 50 oC ali preko te temperature se povećava pritisak u boci i postoji veća šansa da procuri na spoju.
Zato postoje i ove varijante:
Stabilnost gorionika je malo veća, gorionik je nisko, nema problema što se temperature gorionika tiče a boca i dalje mora da stoji uspravno.
U tekstovima sam već više puta naveo da tečna faza TNGa ne gori i to stoji i ovde, ali postoje i gorionici koji imaju neku vrstu isparivača koji omogućava da na samom gorioniku tečna faza isparava i da se koristi za plamen.
Ovo spada u neke bolje gorionike ovog tipa (The Coleman Xtreme) i oni imaju nešto malo težu bocu od klasičnih jer postoji i grejač kod gorionika (obeležen crvenom linijom) koji služi kao isparavač.
Postoje varijante gorionika koji koriste i klasične kartuše okrenute naopako.
ovde se grejač ne vidi.
Kako kažu, ovi gorionici obezbeđuju potpuno sagorevanje i potpuno su bezbedni jer potpunim sagorevanjem ne nastaje ugljen-monoksid.
Ovo je moguće izvesti i u nekoj kućnoj varijanti, postavljanjem grejača, mada nije baš preporučljivo jer u zatvorenim prostorima on može biti nedovoljan da obezbedi potpuno sagorevanje i sam tim javlja će se ugljen-monoksid koji je smrtonosan.
Grejač je ovde izveden od bakarne pločice, koji se prvo zagreje upaljačem, a zatim pušta i pali sam plin koji sam zagrejava ovu bakarnu pločicu jer bakar dobro provodi toplotu i zato što je do samog plamena..
Problem klod klasičnih gorionika je u tome što nemaju dizne prilagođene za korišćenje tečne faze i plamen će biti dosta veći kao i potrošnja jer se to sve sada teže reguliše.
Pošto dizne a i igla samog mehanizma na gorioniku nisu predviđeni za tečnost (već za gas) mogu se lako zapušiti i tada moramo da očistimo.
Druga bitna napomena je što tečna faza isparavanjem se povećava 250 puta u gas i ventil trebamo minimalno odvrnuti da ne bi dobili suviše veliki plamen na gorioniku.
Ovo što sam gore izneo i napisao se ne odnosi na standardno korišćenje plina u kamperima-prikolicama i način da sebi skuvamo kafu.
Ali postoje kritične situacije, ekstremno niske temperature, kada možemo upotrebiti plin i na ovaj način, ne zbog razonode ili eksperimentisanja, već iz čiste nužde ili potrebe.
Ja se opet ograđujem, ali mislim da sam dovoljno dobro obrazložio kad i u kojim uslovima bi mogli da koristimo tečnu fazu plina za gorionik.
Naravno, ovakav grejač pomaže na svakom gorioniku da imamo što bolje sagorevanje i njime se minimalizuje pojava CO u postupku sagorevanja, što već može da se iskoristi i u kamperu-prikolici.
Nebi bilo lose da je dopis nasao svoje mesto u rubrici kojoj pripada a ne u rubrici "samogradnja", jer sa samogradnjom nema nikakve veze! Ali nazalost .........igorpet napisao:Trudim se da informacije proverim iz više izvora (što nije uvek baš lako) i da informacije imaju neku praktičnu vrednost (da ne zamaram previše teorijom) ali ... uvek postoji neko ali, i ......................
Temperatura i pritisak su ključni za sagorevanje. U principu otvorenim plamenom sagorevaju samo gasovi - isparive materije - ugljovodonici... Drvo, ugalj, tečnosti - benzin dizel itd... sagorevaju u gasovitoj fazi (užareni ostatak čvrsith gorivih materija se naziva i koksni ostatak). Ako mi ne verujete probajte da u malo benzina ugasite cigaretu - ugasiće se.
Plin (LPG) se u boci pod pritiskom nalazi u tečnoj fazi. Nakon oslobađanja od pritiska apsorbuje spoljnu temperaturu (termodinamika gasova - tako rade i klima uređaji), pretvara se u gas i sagoreva onako kako je Igor opisao. Na kolima za to postoje isparivači koji zagrevaju gas, kako bi se lako palio u SUS motorima (kada kola ostanu bez vode isparivač zaledi i usred leta jer nema dovoljno toplote koju treba da apsorbuje). Na rešoima isparivač nije potreban (možda na nekom velikom minusu).
Plin (LPG ili propan butan gas) je gas koji je teži od vazduha i samim tim se skuplja na dnu prostorija. Zato se sve ventilacije i sistemi kod plina u kolima postavljaju tako da imaju odvod na dole ukoliko se sigurnosni ventil otvori usled povećanja temperature, pa samim tim i pritiska. Na kamper vozilima je dovoljno da u boksu za bocu, kao i glavnim potrošačima obezbedimo oticanje gasovitog plina na dole i apsolutno smo bezbedni. To se ne odnosi na grejače koji se montiraju direktno na boce - oni su apsolutno nebezbedni - nemaju uglavnom termo ventil koji bi sprečio isticanje plina ukoliko nema toplote, a i nemaju obezbeđeno odvođenje plina ispod vozila. Na stranu što nemaju snabdevanje spoljnim vazduhom (kiseonikom) ni izduv - ovo može dovesti do neželjenih nus pojava - ostaviti prostor bez dovoljno kiseonika (dolazi do gušenja); omogućiti nepotpuno sagorevanje i samim tim osloboditi ugljen monoksid koji je apsolutno otrovan - dolazi do trovanja; u slučaju gašenja gorionika za grejanje može doći do isticanja pljina i pravljenja kritične smese - gučenje i ili eksplozija ukoliko dođe i do najmanje varnice.
Nije mi namera da nikog zaplašim - ispravna instalacija (i malo znanja) omogućava apsolutno bezbedno rukovanje plinom u svim uslovima
Plin (LPG) se u boci pod pritiskom nalazi u tečnoj fazi. Nakon oslobađanja od pritiska apsorbuje spoljnu temperaturu (termodinamika gasova - tako rade i klima uređaji), pretvara se u gas i sagoreva onako kako je Igor opisao. Na kolima za to postoje isparivači koji zagrevaju gas, kako bi se lako palio u SUS motorima (kada kola ostanu bez vode isparivač zaledi i usred leta jer nema dovoljno toplote koju treba da apsorbuje). Na rešoima isparivač nije potreban (možda na nekom velikom minusu).
Plin (LPG ili propan butan gas) je gas koji je teži od vazduha i samim tim se skuplja na dnu prostorija. Zato se sve ventilacije i sistemi kod plina u kolima postavljaju tako da imaju odvod na dole ukoliko se sigurnosni ventil otvori usled povećanja temperature, pa samim tim i pritiska. Na kamper vozilima je dovoljno da u boksu za bocu, kao i glavnim potrošačima obezbedimo oticanje gasovitog plina na dole i apsolutno smo bezbedni. To se ne odnosi na grejače koji se montiraju direktno na boce - oni su apsolutno nebezbedni - nemaju uglavnom termo ventil koji bi sprečio isticanje plina ukoliko nema toplote, a i nemaju obezbeđeno odvođenje plina ispod vozila. Na stranu što nemaju snabdevanje spoljnim vazduhom (kiseonikom) ni izduv - ovo može dovesti do neželjenih nus pojava - ostaviti prostor bez dovoljno kiseonika (dolazi do gušenja); omogućiti nepotpuno sagorevanje i samim tim osloboditi ugljen monoksid koji je apsolutno otrovan - dolazi do trovanja; u slučaju gašenja gorionika za grejanje može doći do isticanja pljina i pravljenja kritične smese - gučenje i ili eksplozija ukoliko dođe i do najmanje varnice.
Nije mi namera da nikog zaplašim - ispravna instalacija (i malo znanja) omogućava apsolutno bezbedno rukovanje plinom u svim uslovima
Pa onda dajte da prebacimo celu temu u Korisne Informacije ili .... ne znam ni sam nije logično da stoji u Samogradnji ali može i da bude, meni ne smeta.BOSS napisao:Nebi bilo lose da je dopis nasao svoje mesto u rubrici kojoj pripada a ne u rubrici "samogradnja", jer sa samogradnjom nema nikakve veze! Ali nazalost .........igorpet napisao:Trudim se da informacije proverim iz više izvora (što nije uvek baš lako) i da informacije imaju neku praktičnu vrednost (da ne zamaram previše teorijom) ali ... uvek postoji neko ali, i ......................
Re: INSTALACIJA GASA u Kamperu
e pa da se pohvalim malo i ja,cim je otoplilo pocelo je da se dogadja svasta u kamperu pa sam ja tako iskoristio danasnji lep dan i ugradio auto bocu u kamper ispod sedista u box da zimi bude na toplom i da ne moram vise da menjam boce i teglim i veoma sam zadovoljan istim,samo jos da posaljem nekog drugog da prvi put sipa i proba kako to sve radi,daleko od kuce 
,evo i neka slicica
,evo i neka slicica
