mustang je uradio pravu stvar u sta sam se letos uverio dok smo obilazili sitoniju, napolju preko 30 stepeni, a pivce ladno ko zmija, jedva iznad nule, odlican patent, ali posto je mustang elektronicar to je njemu bio rutinski zahvat, a za mene je to visa matematika, jer treba napraviti stampanu plocu koje ce da automatski ukljucuje i iskljucuje kulere na odredjenoj temperaturi.
mustang treba ovo da patentira i da pusi u serijsku proizvodnju jer daje veliki efekat na velikim vrucinama
Poboljšanje rada frižidera
Moderatori: šukitaxi, miki56, andrijica, GorchaHY
Na kojoj voltrazi rade ventilatore na kompjuteru (cooler procesora ili napajanja)?mustang napisao:Evo slike kako sam ja ugradio ventilatore.
http://campingclubbelgrade.org/upload/u ... cn7842.jpg
Elektronika sa leve strane je automatika koja uključuje i isključuje ventilatore na određenoj temperaturi.
Jos jedno (mozda off-topic) pitanje u vezi frizidera: da li bi bilo riskantno da frižider radi na plin u toku vožnje?
Jesi to montirao iza one plasticne resetkice sa spoljasnje strane? Ili sta gledamo?
Poslednja izmena od Sinbad u 28 Feb 2013 21:19, izmenjeno 1 put ukupno.
Kad se mora, nije teško.
Verovatno je vec patentirano http://www.reimo.com/r40/vc_content/dat ... Q/0536.pdf ( http://www.movera.com/shop/produkte/kue ... f2b46.html )driver57s napisao:...
mustang treba ovo da patentira i da pusi u serijsku proizvodnju jer daje veliki efekat na velikim vrucinama
pazite da ne dodjete u sukob sa zakonom
Ventilatori na racunaru rade na 5V ili 12V. Za ovu namenu interesantni su oni na 12V, a smanjenjem napona smanjuje se i brzina ventilatora. Na principu smanjenja napona moze da se uradi regulacija brzine okretanja ventilatora. Postoje i mnogo bolji nacini, ali ovaj je najjednostavniji i najprostiji za realizaciju.
Nije riskantno da frizider radi na plin u toku voznje ako imamo odgovarajuce regulatore sa sigurnosnim ventilima.
U temi Instalacija gasa u kamperu je prilicno toga navedeno, izmedju ostalog obradjeno je i ovo pitanje.
Ovi ventilatori na slici su sa unutrasnje strane, samo je skinuta resetka na slici.
A i nasta bi licilo da su sa spoljne strane
mislim da pod obavezno moraju sa unutrasnje strane da budu i to u vrhu (u gornjem otvoru) i da izduvavaju vazduh.
Poslednja izmena od igorpet u 28 Feb 2013 23:34, izmenjeno 1 put ukupno.
Ventilatori su namontirani na sam plastični okvir gornjeg otvora za ventilaciju, rešetka ide preko.
Vrlo je bitno da smer izduvavanja budu u smeru prirodne cirkulacije toplog vazduha, tj. da ventilatori izvlače topao vazduh i izbacuju ga napolje.
Što se tiče vrste i marke ventilatora mislim da je nepotrebno stavljati skupe ventilatore kao što je "Past" zog toga što će realnoj eksploataciji imati relativno mali broj radnih sati.
Moji na slici su bili višak od neke proizvodnje (kao i elektronika za uključenje) pa su završili na kamperu. Lično mislim da su previše teški i da treba staviti obične plastične kao što je "Sunon" ili slične.
Umesto elektronike kao na slici jednostavnije je staviti običan bimetalni termo prekidač kao na slikama iz Movere.
Osigurač i glavni prekidač se ne vide ali su obavezni deo ove prepravke.
Vrlo je bitno da smer izduvavanja budu u smeru prirodne cirkulacije toplog vazduha, tj. da ventilatori izvlače topao vazduh i izbacuju ga napolje.
Što se tiče vrste i marke ventilatora mislim da je nepotrebno stavljati skupe ventilatore kao što je "Past" zog toga što će realnoj eksploataciji imati relativno mali broj radnih sati.
Moji na slici su bili višak od neke proizvodnje (kao i elektronika za uključenje) pa su završili na kamperu. Lično mislim da su previše teški i da treba staviti obične plastične kao što je "Sunon" ili slične.
Umesto elektronike kao na slici jednostavnije je staviti običan bimetalni termo prekidač kao na slikama iz Movere.
Osigurač i glavni prekidač se ne vide ali su obavezni deo ove prepravke.
Omnia mea mecum porto
Kada kupujemo frižider za domaćinstvo obično ne uzimamo u obzir klimatsku klasu jer to nije toliko bitan podatak.
Ali kada govorimo o frižiderima za kamper/prikolicu (ili uopšte za rashladne uređaje) to može biti jako bitan podatak za pravilno funkcionisanje.
Prema brojnim tehničkim faktorima, koji se odnose na to kako je hladnjak izgrađen i dizajniran, frižideri imaju različite klimatske klase. Ove klimatske klase garantuju rad aparata u odgovarajućem temperaturnom opsegu za tu klasu.
Klimatske klase (slovni simbol) mogu se naći u tehničkoj specifikaciji i podatak se nalazi na etiketi frižidera.
Sledeći temperaturni opsezi su za uređaj koji može raditi na ambijentalnoj sobnoj temperaturi:
N (Normal) Class = +16°C do +32°C
SN (Sub Normal) Class = +10°C do +32°C
ST (Sub Tropical) Class = +18°C do +38°C
T (Tropical) Class = +18°C do +43°C
Moguće su još i neke klasifikacije:
SN / ST = radi na sobnoj temperaturi od 10 °C do 38 °C
SN / T = radi na sobnoj temperaturi od 10° C do 43 °C
Obzirom da se kamper/prikolica leti obično koristi u područjima gde su ambijentalne temperature dosta više od 30 oC onda je jasno da nam i frižider mora biti u skladu sa odgovarajućom kimatskom klasom.
Postoje dva glavna problema kad koristimo aparat neodgovarajuće klimatske klase.
Prva je da frižider ima veću potrošnju energije od optimalne da bi postigao odgovarajuću temperaturu rashlađivanja i zbog toga će raditi duže. Zbog toga motor radi više i troši više energije.
Drugi problem je u tome što se sporije hladi hrana u frižideru, imati više vode u frižideru koja smrzavanjem "guši" hladnjak i samim tim dovodi do slabijeg hlađenja, čime ulazimo u krug sve slabijeg i slabijeg rashlađivanja aparata.
Ove posledice mogu prouzrokovati kraći vek aparata.
Ovo što je navedeno odnosi se na gornju temperaturu opsega, ali skoro sve važi i ako je temperatura ispod donje temperature opsega, tj. i ako je spoljna temperatura niža od optimalne frižider će raditi sa naporom jer mora da doda topli vazduh.
A ako dođe do smrzavanja rashladnog gasa na isparivaču frižider može da blokira i trajno se ošteti.
Sve ovo trebamo uzeti u obzir kad utvrdimo da frižider ne hladi onako kako bi mi hteli.
A prva stvar je da utvrdimo da li je on uopšte predviđen da radi na toj povišenoj (ili sniženoj) temperaturi.
Moj favorit, kad govorimo o frižiderima, je Dometic i to neki iz modela RMD 85XX (cena i mogućnost nabavke su već priča za sebe) ali npr. ovi bolji i noviji modeli su klimatske klase SN i frižider hladi do + 7 oC a zamrzivač do -12 oC ali na ambijentalnim temperaturama od +10°C do +32 oC, što može biti problem ako je temperatura u dužem periodu iznad optimalne.
Ako na primer imamo frižider za klimatsku zonu SN ili N to znači da je dizajniran za maksimalnu temperaturu ambijenta od 32 oC, ali ako je vani 42 oC pivo u tom frižideru će biti oko 10 oC toplije nego kada je temperatura optimalnih 32 oC, pa nam jedino ostaje da pokušamo ventilatorima da malo rashladimo frižider (zadnji ventilacioni deo).
Naravno preporuke proizvođača su da strana kampera/prikolice gde su ventilacioni otvori frižidera nikako ne bude okrenuta prema suncu.
Nadam se da će i ove informacije biti od pomoći.
Ali kada govorimo o frižiderima za kamper/prikolicu (ili uopšte za rashladne uređaje) to može biti jako bitan podatak za pravilno funkcionisanje.
Prema brojnim tehničkim faktorima, koji se odnose na to kako je hladnjak izgrađen i dizajniran, frižideri imaju različite klimatske klase. Ove klimatske klase garantuju rad aparata u odgovarajućem temperaturnom opsegu za tu klasu.
Klimatske klase (slovni simbol) mogu se naći u tehničkoj specifikaciji i podatak se nalazi na etiketi frižidera.
Sledeći temperaturni opsezi su za uređaj koji može raditi na ambijentalnoj sobnoj temperaturi:
N (Normal) Class = +16°C do +32°C
SN (Sub Normal) Class = +10°C do +32°C
ST (Sub Tropical) Class = +18°C do +38°C
T (Tropical) Class = +18°C do +43°C
Moguće su još i neke klasifikacije:
SN / ST = radi na sobnoj temperaturi od 10 °C do 38 °C
SN / T = radi na sobnoj temperaturi od 10° C do 43 °C
Obzirom da se kamper/prikolica leti obično koristi u područjima gde su ambijentalne temperature dosta više od 30 oC onda je jasno da nam i frižider mora biti u skladu sa odgovarajućom kimatskom klasom.
Postoje dva glavna problema kad koristimo aparat neodgovarajuće klimatske klase.
Prva je da frižider ima veću potrošnju energije od optimalne da bi postigao odgovarajuću temperaturu rashlađivanja i zbog toga će raditi duže. Zbog toga motor radi više i troši više energije.
Drugi problem je u tome što se sporije hladi hrana u frižideru, imati više vode u frižideru koja smrzavanjem "guši" hladnjak i samim tim dovodi do slabijeg hlađenja, čime ulazimo u krug sve slabijeg i slabijeg rashlađivanja aparata.
Ove posledice mogu prouzrokovati kraći vek aparata.
Ovo što je navedeno odnosi se na gornju temperaturu opsega, ali skoro sve važi i ako je temperatura ispod donje temperature opsega, tj. i ako je spoljna temperatura niža od optimalne frižider će raditi sa naporom jer mora da doda topli vazduh.
A ako dođe do smrzavanja rashladnog gasa na isparivaču frižider može da blokira i trajno se ošteti.
Sve ovo trebamo uzeti u obzir kad utvrdimo da frižider ne hladi onako kako bi mi hteli.
A prva stvar je da utvrdimo da li je on uopšte predviđen da radi na toj povišenoj (ili sniženoj) temperaturi.
Moj favorit, kad govorimo o frižiderima, je Dometic i to neki iz modela RMD 85XX (cena i mogućnost nabavke su već priča za sebe) ali npr. ovi bolji i noviji modeli su klimatske klase SN i frižider hladi do + 7 oC a zamrzivač do -12 oC ali na ambijentalnim temperaturama od +10°C do +32 oC, što može biti problem ako je temperatura u dužem periodu iznad optimalne.
Ako na primer imamo frižider za klimatsku zonu SN ili N to znači da je dizajniran za maksimalnu temperaturu ambijenta od 32 oC, ali ako je vani 42 oC pivo u tom frižideru će biti oko 10 oC toplije nego kada je temperatura optimalnih 32 oC, pa nam jedino ostaje da pokušamo ventilatorima da malo rashladimo frižider (zadnji ventilacioni deo).
Naravno preporuke proizvođača su da strana kampera/prikolice gde su ventilacioni otvori frižidera nikako ne bude okrenuta prema suncu.
Nadam se da će i ove informacije biti od pomoći.
Poslednja izmena od igorpet u 28 Feb 2013 23:48, izmenjeno 1 put ukupno.
Sprinter,
mozes slobodno ugraditi neki brendovani kompjuterski ventilator (neki skuplji model). Najbolje kuglicni sa duzim krilcima a manjim brojem obrtaja. Oni su projektovani da rade u kompjuteru pa moraju biti tihi, i da rade na visokim temperaturama, non stop, nekoliko godina, a i daleko su tisi su od Papstova. U uslovima kampera, radice ti dovoljno dugo, posto nece raditi non stop.
Papst je bucan, jer je predvidjen za industrijsku upotrebu. On se cuje otprilike kao mani fen. Cesto menjam ventilatore u RTV predajnicima pa se razumem u problematiku. Nezgodno ce biti kad ti se ukljuci u sred noci kad spavas.
Uvek je bolje montirati ventilator sto blize ili direktno na telo koje se zagreva i koje zelite da hladite. Efekat hladjenja je daleko bolji.
Kasnije ce taj zagrejani vazduh prirodno krenuti na gore i izaci napolje kroz gornji otvor.
Deo u koji se ne razumem su freoni. Kako freoni reaguju na forsirano hladjenje? Da li postoji opasnost od prekomernog hladjenja? Ono nagli pad i li rast pritiska ili je to ok...? To vec neki strucnjak za freone treba da kaze
Sto se tice ukljucivanjai iskljucivanja tog ventilatora, treba ti obrnuti termostat (da ukljucuje na toplo, a da gasi na hladno), jer su ovi u prodaji najcesce za grejanje pa ukljucuju na hladno a gase na toplo. Sondu termostata montiras na povrsinu koju hoces da hladis. Ili neki termoelemenat koji ces zavrnuti direktno na hladnjak frizidera. A temperatu na kojoj ventilator treba da se pali? E to opet treba pitati nekog ko zna.
Termostat ti treba, da se ventilator ne bi palio na primer zimi kad je mnogo hladno. Ukljucivati ga rucno, i nije neki posao. Zamisli da je nocu temperatura 30, a ti moras da navijas sat da bi palio ventilator, za rad ladnog piva ujutro.
I jos nesto. Sve to treba jako dobro montirati i utegnuti, zbog truckanja i vibracija koje ta skalamerija treba da trpi.
mozes slobodno ugraditi neki brendovani kompjuterski ventilator (neki skuplji model). Najbolje kuglicni sa duzim krilcima a manjim brojem obrtaja. Oni su projektovani da rade u kompjuteru pa moraju biti tihi, i da rade na visokim temperaturama, non stop, nekoliko godina, a i daleko su tisi su od Papstova. U uslovima kampera, radice ti dovoljno dugo, posto nece raditi non stop.
Papst je bucan, jer je predvidjen za industrijsku upotrebu. On se cuje otprilike kao mani fen. Cesto menjam ventilatore u RTV predajnicima pa se razumem u problematiku. Nezgodno ce biti kad ti se ukljuci u sred noci kad spavas.
Uvek je bolje montirati ventilator sto blize ili direktno na telo koje se zagreva i koje zelite da hladite. Efekat hladjenja je daleko bolji.
Kasnije ce taj zagrejani vazduh prirodno krenuti na gore i izaci napolje kroz gornji otvor.
Deo u koji se ne razumem su freoni. Kako freoni reaguju na forsirano hladjenje? Da li postoji opasnost od prekomernog hladjenja? Ono nagli pad i li rast pritiska ili je to ok...? To vec neki strucnjak za freone treba da kaze
Sto se tice ukljucivanjai iskljucivanja tog ventilatora, treba ti obrnuti termostat (da ukljucuje na toplo, a da gasi na hladno), jer su ovi u prodaji najcesce za grejanje pa ukljucuju na hladno a gase na toplo. Sondu termostata montiras na povrsinu koju hoces da hladis. Ili neki termoelemenat koji ces zavrnuti direktno na hladnjak frizidera. A temperatu na kojoj ventilator treba da se pali? E to opet treba pitati nekog ko zna.
Termostat ti treba, da se ventilator ne bi palio na primer zimi kad je mnogo hladno. Ukljucivati ga rucno, i nije neki posao. Zamisli da je nocu temperatura 30, a ti moras da navijas sat da bi palio ventilator, za rad ladnog piva ujutro
.I jos nesto. Sve to treba jako dobro montirati i utegnuti, zbog truckanja i vibracija koje ta skalamerija treba da trpi.
Poslednja izmena od Sinbad u 03 Mar 2013 16:30, izmenjeno 1 put ukupno.
Kad se mora, nije teško.
Danas sam otvarao gornju rešetku. Evo kako izgleda:
Širina samog otvora je 12,5cm x 37cm
Iznad plastike mislim da imam jedno 2cm ravnog dela, onda se nebo koso spušta. Prazan prostor ,između oplate kampera i rebara frižidera je 4,5,cm.
Koje su dimenzije tih tihih ventilatora.
Nekako mi se čini da dimenzije tipa 9,5 x 9,5 x 2cm debljine bi bile idealne. za ugradnju. Tada bih mogao da ih fiksiram za gornji svod i da pružim tanki flakić pa da ga zakačim za donji deo otvora.
Sad, ako ima modela i od 8x8cm a da su jaki i izdržljivi sa većim protokom vazduha, to bi takođe odgovaralo.Čini mi se da bi trebalo ugraditi 2 ventilatora.
Širina samog otvora je 12,5cm x 37cm
Iznad plastike mislim da imam jedno 2cm ravnog dela, onda se nebo koso spušta. Prazan prostor ,između oplate kampera i rebara frižidera je 4,5,cm.
Koje su dimenzije tih tihih ventilatora.
Nekako mi se čini da dimenzije tipa 9,5 x 9,5 x 2cm debljine bi bile idealne. za ugradnju. Tada bih mogao da ih fiksiram za gornji svod i da pružim tanki flakić pa da ga zakačim za donji deo otvora.
Sad, ako ima modela i od 8x8cm a da su jaki i izdržljivi sa većim protokom vazduha, to bi takođe odgovaralo.Čini mi se da bi trebalo ugraditi 2 ventilatora.
Apsorpcioni frizideri (ovi na plin) punjeni su amonijakom (u kombinaciji sa vodom).Sinbad napisao:...
Deo u koji se ne razumem su freoni. Kako freoni reaguju na forsirano hladjenje? Da li postoji opasnost od prekomernog hladjenja? Ono nagli pad i li rast pritiska ili je to ok...? ...
Freonom se pune frizideri sa kompresorom, obicno kucni ili a ima i onih na 12V.