Kako se ponašati ako vas zadesi nevreme

[ljubomir372]

Imali smo priliku da budemo svedoci velikog nevremena u Grčkoj šta uraditi i kako se ponašati kad do toga dođe.
Molim sve koji imaju nekih iskustva da to podele sa svima kako bismo pokušali da pomognemo manje iskusnima da se lakše snađu i da se izbegne ozbiljnija šteta i nedaj Bože žrtve.

[Jader]

@ljubomir372 Prava tema u pravom trenutku. Naš član @goranBGD je imao tu nepriliku da je doživeo (i preživeo ) nevreme od pre dva dana, verujem da će podeliti svoja iskustva kad bude u prilici. Lično sam doživeo nekoliko oluja, ali to nije bilo ni blizu ove koja je prekjuče zadesila Kasandru i Sitoniju

[liiiman]

Moje preporuke se odnose na prikolice i šatore, ali deo o tendama će biti značajan i kolegama sa kamperima. U dosadašnjem kampovanju smo sigurno pregrmeli desetak ozbiljnih oluja (sa pijavicama, grmljavinom, obaranjem drveća i slično).
1) Odabir lokacije za smeštaj je jako značajan. Lepo je biti prvi red do mora, ali to su najnebezbednije lokacije. Ako vetar udara sa mora, a naročito ako su pijavice u pitanju, ima smisla pomeriti se par stotina metara dalje i pustiti da obala bude prirodni spojler koji će strujanje vazduha usmeriti iznad vas. U slučaju pijavice poznato je da njihova snaga drastično opada na kopnu. Na i oko lokacije treba obratiti pažnju na drveće, da li je oštećeno ili trulo. Svi volimo hladovinu, ali treba izbeći mogućnost pada drveta ili grane.
2) Položaj prikolice: Ako možete da se raspitate na terenu koji je smer i pravac duvanja najačih olujnih vetrova (to se uvek zna). Dobro je "u vetar" okrenuti rudu prikolice (prikolica je aerodinamično projektovana da joj takvo vazdušno strujanje najviše godi). Šator okrenuti da zadnji uži deo "gleda" u vetar.
3) Fiksiranje predšatora, šatora i tendi: Izuzetno je značajno da se šatori (predšatori i tende) fiksiraju klinovima tačno po uputstvu i na svim mestima predviđenim za to (bilo direktno kroz predviđene rupe ili putem zateznih kanapa). Ponavljam fiksira se sa SVIM klinovima koji su uputstvom predviđeni. Najčešća greška kampera je da ih po dolasku mrzi da ukucaju sve klinove i kada se nadviju oblaci vi u kampovima samo čujete zvuk kuckanja u panici. Klinovi se u zemlju moraju zabiti do kraja! Za predšatore i tende postoje i takozvani "burobrani", jaki klinovi duži od 50cm na koje idu opruge za koje se povezuje široka traka (oko 5cm širine) i ona ide sa jedne strane tende ili predšatora, na drugu stranu do drugog klina. Korisno za dodatno fiksiranje.
4) Tokom nevremena svi prozori i sva vrata treba da su zatvoreni (i u prikolicama i u šatorima ili predšatorima). Sprečava se efekat padobrana.
5) Ako ste sve odradili na vreme, nema mesta panici, oluja dođe i prođe. Nakon toga pomozite komšijama ako su imali štete.
Po meni, sigurnije je boraviti u kampovima nego odsedati na "divlje". U kampovima je veća verovatnoća da je izvršena kontrola drveća i seča bolesnih i oštećenih grana. Takođe na recepciji možete dobiti informacije o najčešćim vetrovima koji tu duvaju i često je u cenu kampova uključeno i osiguranje od štete.
Nevremena su normalne prirodne pojave i ne treba paničiti. Priprremite se na vreme i nemojte kvariti sebi letovanje sa previše razmišljanja o njima.

[Jader]

@liiiman odlično napisano. Dodao bih da je prikolica stabilnija kad je ruda zakačena za kuku automobila i kad nisu spušteni stabilizatori (što je malo verovatno ako smo već na poziciji za kampovanje)

[sprinter]

Gledao Djokovića natenane, pa zato kasno pišem.
Slažem se da treba biti oprezan, ali ... Kolika je verovatnoća da će Vas strefiti nevreme kad ste na moru i to baš tipa ovog nedavnog kao što se desilo na Halkidikiju. Lično mislim da je relativno nizak procenat verovatnoće da će se tako nešto desiti. Desiće se neko nevreme, tu nema sumnje, ali onakvo kakvo je bilo pre nekoliko dana, nisam baš u to tako siguran.
Ja lično se zarad ove katastrofe ipak neću odreći free kampovanja niti lociranja kampera u prvi red do mora tako da ukoliko ga nadjem, zauzeću ga, neću razmišljati. Isto tako , ako ako vidim mesto za kamper u hladu, uguraću ga 100%.

Što se tiče teze da su kampovi bezbedniji za slučaj nevremena, nisam baš siguran da je ovo tačno. Kampovi jesu bezbedniji za slučaj kradje, same lične bezbednosti, komfora i svega onog što oni po difoltu daju i pružaju, ali baš za slučaj nevremena mogu postati smrtonosna klopka. Kampovi su ograđeni, imaju uglavnom samo jedan prilaz koji se koristi i za ulaz-izlaz, za ne daj bože poplave, požara, uragana i slične prirodne katastrofe i potrebe za brzom i hitnom evakuacijom, mnogo bolja varijanta je kada si napolju nego kad si u kampu. Mogu samo da zamislim haos koji bi nastao kad bi odjednom nagrnulo 50-100 vozila sa prikolicama ili kamperima na jedan izlaz.
Nesporno je da neki kampovi imaju plan bekstva - evakuacije ili rezervni izlaz, ali to se odnosi samo na baš ozbiljno uređene kampove, ali po Marfijevom zakonu baš tada kad se nevreme desi bude u toku noćna smena, ili izlaz zakrčen, ili se nema ključ od katanca i sl.

Lično, smatram da je preventiva i nedovoljno informisanje ono što mi je nedostajalo. Od sada, redovno ću pratiti vremensku prognozu za državu u kojoj se nalazim, ili gde nameravam da idem. Ovakva nevremena retko se dešavaju, a da ne budu na vreme signalizirana, ispraćena i poslata upozorenja. Mi smo samo ti koji ih ne slušamo i ne pratimo. Osnovno, ne razumem jezik domaćina, grčki, drugo, nemam običaj da slušam, grčke ili italijanske, španske ili neke druge radio stanice , zavisno gde se nađem.
Zato, mislim da bi svako trebao da kupi internet karticu u zemlji gde letuje, pa da se onda redovno informiše o vremenskim prognozama, možda i malo nauči bar 50- ak reči u vezi vremena.
Pogled u nebo se podrazumeva, svi znamo kad je prilika za bežaniju i tu mislim da pomažu iskazani saveti tipa zatvaranja prozora, guranja pramca prema vetru, bežanija na više mesto, odlazak sa plaže, sklanjanje van drveća, suvih korita i vodotoka i sl. Ako je stani pani, a u blizini se nalazi neki čvrst objekat, možda je i jedna od opcija napuštanje kampera i smeštaj u zgradu od čvrstog materijala, setimo se samo bajke o 3 praseta, znamo gde im je bilo najsigurnije.

Ne bi bilo loše da ako neko od kolega zna koji su najpouzdaniji i najsigurniji i najtačniji sajtovi za prognoze vremena, da upiše linkove ka njima. Isto tako, ako neko zna određene reči za oznake upozorenja i vrste vetrova, poplava, vatre, zemljotresa i sl. neka ih upiše.

[liiiman]

Treba se držati teme i raspraviti kako se pripremiti za nevreme i kako se ponašati tokom nevremena. Ako pretpostavimo da neće biti nikad nevremena, onda smo na pogrešnoj temi.

Sada i ja malo da skrenem sa teme. Moderator neka prebaci ovaj deo gde već pripada.
Nadam se da su motivi forsiranja "free kampovanja" vezani za direktan boravak na plažama, ljubav ka neuređenoj prirodi i njeno čuvanje, a ne za materijalne uštede. Pošto materijalne uštede vode samo u jednom smeru:
https://zena.blic.rs/lifestyle/mislite- ... ko/jrsj4qt" onclick="window.open(this.href);return false;

Mada nikad nismo definisali trermin "free kampovanja". Koliko je "free" ili je "free" dok nas ne uhvate? Koliko je "free" ili je "free" dok se krijemo, ne iznosimo stolove i stolice ili ne izlazimo iz kampera?

[Takonac]

Pre svega pozdrav svim clanovima. Da kazem i ja koju na ovu temu sa svedocenjem iz prve ruke kao neko ko je uspesno prebrodio ovu i nepogode od prosle i predprosle godine. Sva tri puta to se desava u Grckoj,i ocigledno postaje neka vrsta obrasca za sezonu. Dakle, jednom u godini sire podrucje Grcke zahvatice neka jaca oluja, i neki od nas ce na svom zasluzenom odmoru opet biti svedoci rusilacke snage prirode.

[Takonac]

U proteklih 6 godina ekspresno sam isprobao svaki vid kampinga(kamper, prikolica i sator) i uverio se u prednosti i mane u slucaju nepogode. Necu trositi vreme na objasnjenje da je kamper najsigurniji(najkrace vreme za dislokaciju i odlazak u sigurne krajeve), vec cu dati svoje misljenje za "najranjivije" sredstvo-sator. Poslednje dve sezonske nepogode doziveo sam upravo na ovaj nacin.
Da se ne ponavljamo o odabiru mesta i pracenju vremenske prognoze. Jasno je da su to bitne stavke, i da vam povecavaju sanse da iz svega izadjete kao pobednici.

[Takonac]

Pravo pitanje je sta sve uraditi da bi adekvatno docekali nepogodu. Pored formacijskih sredstava(kocica, kanapa, raznih utega) treba imati i pomocna. Pod tim podrazumevam dopunske cerade, krovne i vetrobranske, gumene trake i sl. Takodje, istakao bih i veliku prednost planinskih hikker satora u odnosu na ostale upravo zbog njihovih sposobnosti amortizacije, oblika i znatno vece otpornosti na vetar.
Amortizaciju udarne snage vetra iz ocekivanog pravca postizemo postavljanjem vetrobranske cerade od nivoa zemlje pod uglom od oko 45 stepeni ka satoru. Udaljenost ne bi trebala biti veca od 1 metar. Iznad satora je pozeljno postaviti pomocnu ceradu koja ce vam ujedno ublazavati vetar i svlaciti kisu. Izmedju sekcija na satoru prebaciti gumene trake i utvrditi ih kocicima.
Izbegavajte blizinu velikih stabala, niza suma je idealna, stitice vas i praviti hlad, a nece vam pretiti visokim granama koje mogu pasti.
Oko celog satora iskopajte kanal koji ce odvoditi kisnicu.

[Dragan]

Na zalost nas ljubitelja prirode vremenske prilike su se toliko promenile da je preventiva neophodna. Svi saveti i preporuke Takonca su na mestu. Bojim se samo da cemo u bliskoj buducnosti preci na pecinski turizam ( pecine su apsolutno bezbedne osim kod velikih zemljotresa i plavljenja). Od onogsto se skoro desilo u Grckoj nema spasa i , na zalost, sve se manje mozemo tesiti time da se valjda bas meni nece to desiti.