Negde na 8 km od Nea Potidee prema Kalitei, treba skrenuti sa glavnog puta desno ka Saniju (postoji putokaz), gde stižete nakon još 8-9 km vožnje solidnim putem...
Koordinate kampa Blue Dream su:
- N: 40.09579
- E: 23.31244
Cene u kampu:
- Odrasli...............................8 e
- Deca (2-10 god).................4 e
- Kamper............................10 e
- 220 V................................4 e
Putopis - Predlozi - GRČKA 2012
Moderatori: šukitaxi, miki56, andrijica, GorchaHY, admin
-
Forestlander
- Korisnik
- Postovi: 38
- Pridružio se: 12 Maj 2011 17:29
- Lokacija: Mladenovca
-
Forestlander
- Korisnik
- Postovi: 38
- Pridružio se: 12 Maj 2011 17:29
- Lokacija: Mladenovca
Putopis Grčka 2012.
Period: 21.07. - 10.08.
pređenih km. 3.800
I deo Meteori, Jonsko more, Peloponez - Mesinija
Ove godine proveli smo na odmoru skoro pune 3 nedelje. Plan je bio da posetimo neka već ranije viđena i Nama draga mesta, ali i obiđemo Peloponeska tri prsta.
Na put smo krenuli 21-og u prepodnevnim časovima. Prespavali smo na Makedonskoj strani granice, u Tabanovcima. Nakon toga ponovo smo posetili Ohrid gde smo se kupali u toku dana i prespavali na starom mestu. Blizu Nas, preko puta ulice, uz nerenovirani hotel koji datira iz stare SFRJ, bila su locirana 3 kampera iz Italije.
Nakon doručka, krenuli put Grčke. U Grčku smo ušli na Medžikliji i nije bilo gužve na granici. Novim autoputem krenuli smo prema Meteorima. Negde ispred Gravene isključili smo se sa autoputa i stigli u Kastraki. Put je solidan, odmorili se uz jednu rečicu.
Popodne stigli pred Meteore, gde smo i prespavali. Sutradan skoro pola dana proveli obilazeći Meteore. O Meteorima se puno pisalo, Nama je ovo drugi put da ih obilazimo, utisci su uvek pozitivni. Zaista izgledaju nestvarno, posetilaca uvek ima, ove godine Grci renoviraju deo puta, šire ga na kritičnim mestima.
Cene u kafićima u Kalambaki su dosta visoke, pivo 4eur, frape 3eur i sl. A kafići puni ko u oko. Pa kažu, kriza.
Nakon Meteora , drugim putem, preko Metsova , vratili se na autoput i konačno stigli u okolinu Parge, na prvo morsko kupanje ove godine. Na plaži nekih 3-4km u blizini Parge bili 2 dana, kupali se i uživali.
Nakon toga počeli da silazimo ka Peloponezu.
Dva dana proveli smo u mestu Nafpaktos, koji se nalazi u blizini mosta Rio- Antirio, i to na kontinentalnoj strani. Centalan položaj zauzima tvrđava iznad mesta. Mestašce je puno kafića, dosta ugodno za boravak. Uz prodavnicu kućnog bilja nalazi se jedna od boljih gostionica sa girosom.
Jutro, nema gužve, a plaža dugačka i peskovita
Nakon toga konačno ušli na Peloponez. Ovoga puta, umesto mostom išli trajektom.
Jeste sporije, ali mnogo lepše , bez žurbe.
Krenuli pravcem ka Pilosu, uz put se kupali po mnogobrojnim plažama, svratili ponovo u Kourutu, Zacharo. Put je uglavnom dobar, širok je do skretanja u Kalo Neri za Kalamati. Nakon toga, posle Kiparissije dosta je uzan, ponekad pomisliš da si omašio trasu. Mesta kroz koja se prolazi su zaista autentična. Hteli smo da posetimo Nestorovu palaču, ali je bila zatvorena, iako je bio dan. Predveče stigli u Pilos. Sam silaz u grad nas oduševio. Pogled je ekstra.
Da ne zaboravim, u Kouruti u kafiću koji je drugi s leve strane, frape košta 4eur. Za Nas 4-oro = 16eur. Što je mnogo, mnogo je. Inače je frape 2eur skoro na svim sličnim lokacijama, osim u Atini, ali uz sam Akropolj, gde mu je cena 4,5eur.
Pilos je tipičan gradić na Peloponezu. Sam Peloponez je manje urban, nema mnogo stranih turista, uglavnom se radi o Grcima, osim na ponekim lokacijama kao što su okolina Kalamate, mesto Stupa i sl. gde ima dosta Engleza. Kažu da je to zbog blizine aerodorma u Kalamati.
Okolina Pilosa poznata je po čuvenoj Vaikiki plaži, mnogobrojnim pticama, tvrđavi i sl. Tu smo kupili prvu turu maslinovog ulja, devičansko, gušće nismo konzumirali u Grčkoj. Prespavali na dugačko doku, gde se nalazi i veliki besplatni parking. Noćni izlazak se vrti oko velikih platana u centru uz more, koji daju hlad tokom dana i u kog se sabiraju sve ulicčie sa brda.
Nastavak sledi, pozdrav
Period: 21.07. - 10.08.
pređenih km. 3.800
I deo Meteori, Jonsko more, Peloponez - Mesinija
Ove godine proveli smo na odmoru skoro pune 3 nedelje. Plan je bio da posetimo neka već ranije viđena i Nama draga mesta, ali i obiđemo Peloponeska tri prsta.
Na put smo krenuli 21-og u prepodnevnim časovima. Prespavali smo na Makedonskoj strani granice, u Tabanovcima. Nakon toga ponovo smo posetili Ohrid gde smo se kupali u toku dana i prespavali na starom mestu. Blizu Nas, preko puta ulice, uz nerenovirani hotel koji datira iz stare SFRJ, bila su locirana 3 kampera iz Italije.
Nakon doručka, krenuli put Grčke. U Grčku smo ušli na Medžikliji i nije bilo gužve na granici. Novim autoputem krenuli smo prema Meteorima. Negde ispred Gravene isključili smo se sa autoputa i stigli u Kastraki. Put je solidan, odmorili se uz jednu rečicu.
Popodne stigli pred Meteore, gde smo i prespavali. Sutradan skoro pola dana proveli obilazeći Meteore. O Meteorima se puno pisalo, Nama je ovo drugi put da ih obilazimo, utisci su uvek pozitivni. Zaista izgledaju nestvarno, posetilaca uvek ima, ove godine Grci renoviraju deo puta, šire ga na kritičnim mestima.
Cene u kafićima u Kalambaki su dosta visoke, pivo 4eur, frape 3eur i sl. A kafići puni ko u oko. Pa kažu, kriza.
Nakon Meteora , drugim putem, preko Metsova , vratili se na autoput i konačno stigli u okolinu Parge, na prvo morsko kupanje ove godine. Na plaži nekih 3-4km u blizini Parge bili 2 dana, kupali se i uživali.
Nakon toga počeli da silazimo ka Peloponezu.
Dva dana proveli smo u mestu Nafpaktos, koji se nalazi u blizini mosta Rio- Antirio, i to na kontinentalnoj strani. Centalan položaj zauzima tvrđava iznad mesta. Mestašce je puno kafića, dosta ugodno za boravak. Uz prodavnicu kućnog bilja nalazi se jedna od boljih gostionica sa girosom.
Jutro, nema gužve, a plaža dugačka i peskovita
Nakon toga konačno ušli na Peloponez. Ovoga puta, umesto mostom išli trajektom.
Jeste sporije, ali mnogo lepše , bez žurbe.
Krenuli pravcem ka Pilosu, uz put se kupali po mnogobrojnim plažama, svratili ponovo u Kourutu, Zacharo. Put je uglavnom dobar, širok je do skretanja u Kalo Neri za Kalamati. Nakon toga, posle Kiparissije dosta je uzan, ponekad pomisliš da si omašio trasu. Mesta kroz koja se prolazi su zaista autentična. Hteli smo da posetimo Nestorovu palaču, ali je bila zatvorena, iako je bio dan. Predveče stigli u Pilos. Sam silaz u grad nas oduševio. Pogled je ekstra.
Da ne zaboravim, u Kouruti u kafiću koji je drugi s leve strane, frape košta 4eur. Za Nas 4-oro = 16eur. Što je mnogo, mnogo je. Inače je frape 2eur skoro na svim sličnim lokacijama, osim u Atini, ali uz sam Akropolj, gde mu je cena 4,5eur.
Pilos je tipičan gradić na Peloponezu. Sam Peloponez je manje urban, nema mnogo stranih turista, uglavnom se radi o Grcima, osim na ponekim lokacijama kao što su okolina Kalamate, mesto Stupa i sl. gde ima dosta Engleza. Kažu da je to zbog blizine aerodorma u Kalamati.
Okolina Pilosa poznata je po čuvenoj Vaikiki plaži, mnogobrojnim pticama, tvrđavi i sl. Tu smo kupili prvu turu maslinovog ulja, devičansko, gušće nismo konzumirali u Grčkoj. Prespavali na dugačko doku, gde se nalazi i veliki besplatni parking. Noćni izlazak se vrti oko velikih platana u centru uz more, koji daju hlad tokom dana i u kog se sabiraju sve ulicčie sa brda.
Nastavak sledi, pozdrav
Poslednja izmena od sprinter u 19 Avg 2012 15:21, izmenjeno 1 put ukupno.
Putopis Grčka II deo,Spoljašni Mani
Nakon Pilosa uputili smo se u obilazak 1-og prstena , obišli smo dva oka Venecije, Methoni i Koroni. Ustvari obišlo smo Methoni, tvrđavu u kupali se u plićacima. U Koroni nisam uspeo da uđem kamperom. Imao sam želju, hteo da se parkiram na parikingu na ulazu, ali istii je bio zatvoren. Kao pravi oštroumni pripadnik svog naroda, krenem kamperom u samo mesto. Put postaje sve uži, prolazim ispod terasa kuća. Normalno, jednosmerna ulica, što u prevodu znači, uzana do bola. Posle nekih 500m vidim na nekoj od sledećih krivina da je putničko vozilo iz dva puta savlađuje. Nakon toga uo;im da mi u susret dolazi leva krivina i konačno shvatim da ću je "malo sutra" proći. Stanem i peške siđem u srce gradića. Mestašce je ekstra, ali ja tih par krivina ne mogu proći, jedino da imam nekakav zglobni kamper (mini tine i radojka). Eto zadatka za naše samograditelje.
Vratim se u rikverc uzbrdo uz pomoć ogledala i kamere, moleći boga da mi ne rikne i ne izgori lamela i na prvom manjem proširenju uspem da okrenem vozilo i tutanj nazad.
Nisam stao do mesta Petalidi, gde smo se okupali i prespavali.
A prethodno nisam hteo da stanem na prostoru između Methonija i Koronija, a na više mesta sam uočio po par kampera kako fino odmaraju uz plažu.
Methoni
Petalidi
Sutradan smo svratili u Kalamatu, malo šopingovali, posedeli u gradu i krenuli u obilazak drugog prsta Peloponeza, Mani, prva meta je mesto Stoupa (Grci kažu Stupa).
Stoupa je takođe malo mestašce sa lepom plađom i čistim morem. Kažu da je baš ovde čuveni grčki pesnik našao inspiraciju za lik Grka Zorbe. Tu smo boravili skoro ceo dan, a predveče nastavili do par kilometara udaljenog Agia Nikolaus-a, na spavanje.
Stoupa
Mojoj porodici je seoce Agia Nikolaus nekako na srcu. Malo mirno ribarsko mesto, sa predvinom lučicom, nekako izgleda zaboravljeno i zaustavljeno u vremenu. Kada smo se smestili na mestu uz more, odlučili smo da odemo na večeru s tim što Nam je želja bila sveža riba. Na samom ulazu u lučicu naletimo na tipičan grčki restorančić. Sin i ja po običaju, glasno komentarišemo mogućnosti restorana, razmišljajući da li imaju svežu ribu, ne sluteći ništa. Na naše iznenađenje konobar nam kaže; ne idete dalje, birajte sto i sedite. Normalno, odmah poslušasmo čoveka, odmah stižu i 4 uzi-ja na njegov račun. Naš čovek, već 15-ak godina radi kao konobar po Grčkoj - Dragan iz Beograda. Uz prijatne emocije koje smo zadržali celo veče, on nam je obezbedio prekrasne sveže filete od upravo iz mora ulovljene sabljarke. Ovo nam je bila jedna od najprijatnijih večera na letovanju. Od gazde smo kupili maslinovo ulje izvrsnog kvaliteta.
Sutradan smo se kupali na maloj plažici u okviru mesta, ali to je priča za sebe.
Agia Nikolaus ima malu plažicu u okviru mesta. Radi se u stvari o maloj kamenoj plaži koju su meštani sredili tako što su je popločali i doveli vodu, postavili tuš, par merdevina, napravili malu skakaonicu i sl. Voda je izuzetno čista, puno je podvodnog sveta, dno je puno velikih komada stena, ali ima i peska. Bllo je zaista divno za ronjenje, nema gužve, baš prava uživancija.
Specifičnost joj je i mala bela crkvica u okviru same plaže.
Što se tiče crkava primetili smo sledeće: crkve u mestima i gradićima bukvalno žive sa svojim narodom. Za razliku od naših crkava, kod njih nema ograde, one se nalaze uglavnom u centru mesta, svi putevi se slivaju kanjima, oko njih je par taverni, nekako se vidi da su uvek na usluzi svojim meštanima.
Nakon Agia Nikolaus-a sledeće odredište je divlji unutrašnji Mani.
Nakon Pilosa uputili smo se u obilazak 1-og prstena , obišli smo dva oka Venecije, Methoni i Koroni. Ustvari obišlo smo Methoni, tvrđavu u kupali se u plićacima. U Koroni nisam uspeo da uđem kamperom. Imao sam želju, hteo da se parkiram na parikingu na ulazu, ali istii je bio zatvoren. Kao pravi oštroumni pripadnik svog naroda, krenem kamperom u samo mesto. Put postaje sve uži, prolazim ispod terasa kuća. Normalno, jednosmerna ulica, što u prevodu znači, uzana do bola. Posle nekih 500m vidim na nekoj od sledećih krivina da je putničko vozilo iz dva puta savlađuje. Nakon toga uo;im da mi u susret dolazi leva krivina i konačno shvatim da ću je "malo sutra" proći. Stanem i peške siđem u srce gradića. Mestašce je ekstra, ali ja tih par krivina ne mogu proći, jedino da imam nekakav zglobni kamper (mini tine i radojka). Eto zadatka za naše samograditelje.
Vratim se u rikverc uzbrdo uz pomoć ogledala i kamere, moleći boga da mi ne rikne i ne izgori lamela i na prvom manjem proširenju uspem da okrenem vozilo i tutanj nazad.
Nisam stao do mesta Petalidi, gde smo se okupali i prespavali.
A prethodno nisam hteo da stanem na prostoru između Methonija i Koronija, a na više mesta sam uočio po par kampera kako fino odmaraju uz plažu.
Methoni
Petalidi
Sutradan smo svratili u Kalamatu, malo šopingovali, posedeli u gradu i krenuli u obilazak drugog prsta Peloponeza, Mani, prva meta je mesto Stoupa (Grci kažu Stupa).
Stoupa je takođe malo mestašce sa lepom plađom i čistim morem. Kažu da je baš ovde čuveni grčki pesnik našao inspiraciju za lik Grka Zorbe. Tu smo boravili skoro ceo dan, a predveče nastavili do par kilometara udaljenog Agia Nikolaus-a, na spavanje.
Stoupa
Mojoj porodici je seoce Agia Nikolaus nekako na srcu. Malo mirno ribarsko mesto, sa predvinom lučicom, nekako izgleda zaboravljeno i zaustavljeno u vremenu. Kada smo se smestili na mestu uz more, odlučili smo da odemo na večeru s tim što Nam je želja bila sveža riba. Na samom ulazu u lučicu naletimo na tipičan grčki restorančić. Sin i ja po običaju, glasno komentarišemo mogućnosti restorana, razmišljajući da li imaju svežu ribu, ne sluteći ništa. Na naše iznenađenje konobar nam kaže; ne idete dalje, birajte sto i sedite. Normalno, odmah poslušasmo čoveka, odmah stižu i 4 uzi-ja na njegov račun. Naš čovek, već 15-ak godina radi kao konobar po Grčkoj - Dragan iz Beograda. Uz prijatne emocije koje smo zadržali celo veče, on nam je obezbedio prekrasne sveže filete od upravo iz mora ulovljene sabljarke. Ovo nam je bila jedna od najprijatnijih večera na letovanju. Od gazde smo kupili maslinovo ulje izvrsnog kvaliteta.
Sutradan smo se kupali na maloj plažici u okviru mesta, ali to je priča za sebe.
Agia Nikolaus ima malu plažicu u okviru mesta. Radi se u stvari o maloj kamenoj plaži koju su meštani sredili tako što su je popločali i doveli vodu, postavili tuš, par merdevina, napravili malu skakaonicu i sl. Voda je izuzetno čista, puno je podvodnog sveta, dno je puno velikih komada stena, ali ima i peska. Bllo je zaista divno za ronjenje, nema gužve, baš prava uživancija.
Specifičnost joj je i mala bela crkvica u okviru same plaže.
Što se tiče crkava primetili smo sledeće: crkve u mestima i gradićima bukvalno žive sa svojim narodom. Za razliku od naših crkava, kod njih nema ograde, one se nalaze uglavnom u centru mesta, svi putevi se slivaju kanjima, oko njih je par taverni, nekako se vidi da su uvek na usluzi svojim meštanima.
Nakon Agia Nikolaus-a sledeće odredište je divlji unutrašnji Mani.
Poslednja izmena od sprinter u 21 Avg 2012 21:29, izmenjeno 1 put ukupno.
Putopis Grčka 2012
III deo, Unutrašnji Mani, Gitio, Atina, Evia
Već duže vreme imam želju da posetim Mani. Kažu da ako je Peloponez drugačiji od ostalog dela Grčke, da je Mani drugačiji od Peloponeza, da je specifičan na svoj način. Postoje delovi prsta gde je glavni asfalt došao tek početkom 70-ih godina.
Jedan deo Manija nikada nije osvojen. Arhitektura mu je specifična, puno kuća sa kulama, bezbroj napuštenih sela i kuća.
Meštanima su još uvek prisutne i nerešene dileme kojim putem treba krenuti : ili turizam - ili masline.
Mani, oaza prošlih vremena.
Napustivši Agia Nikolaus mislio sam da ću vrlo brzo obići Mani, radi se o nekih 100 km. Prošli smo Aeropoli, nije bilo nekog razloga da se zaustavimo i uputili smo se ka Gerolimenas-u, na jug. U početku beše put. Posle određenog vremena, došli smo do čuvenog znaka Last Gas station.
Putevi su postali poprilično uzani. Ovakvih suženja kao na slici napretek, na svakom koraku, put uzan samo da prođe jedno vozilo.
Priroda s druge strane neponovljiva, do tada neviđena, kule na sve strane. Gde god baciš pogled, praznik za oči.
Napušteni deo gradića Vathia
I normalno, kao što uvek sledi, poslastica na kraju. U nedođiji, bogu iza kragne, Marmari, plaža sa luksuznim apartmanskim smeštajem.
Hotelski kompleks, plaža kao iz snova, iskupali se fest, ljudski. Nakon odmora krenuli smo prema Kotronasu, na zapadnom delu prsta sa namerom da u njemu i prespavamo. Odmah po uključenju za put za Lagiu započinje uspon od nekih 13-14stepeni, uzan put, bez ivičnjaka, serpentine sa denivelacijom puta. Meni lično nije smetalo, pogled prema rtu Tajgert je savršen. Posetu i boravak na samom kraju Manija sam ostavio za neku drugu priliku, tamo nameravam da ostanem nekoliko dana, što mi se ovaj put nije uklapalo u planove. Evo kako izgleda sam špic Manija.
Lučica Porto Kagio
Krenuli smo prema Kotronasu, sa namerom da tamo i prespavamo. Put je međutim , kako sam već rekao bio baš zahtevan, serpentina koliko hoćeš( skoro 1km sam šaltao prva, malo druga, opet prva), već je padalo veče, pa sam, ne znajući kakav me put na ovoj deonici čeka, ispred Lagie, umesto desno okrenuo volan u levo i poprečio nazad prema Gerolimenasu, pa gore oprobanom stazom, prema Gitiju, na konak.
U Gitiju, na plaži kod broda smo ostali čitav dan, tu smo i prespavali. Uz nas je bilo još nekoliko kampera. Sutradan krenuli smo na treći prst. Prvo odredište Monemvasia. Stigli rano, kupanje i spavanje. Sutradan, umesto da se vratim unazad nekih 20-ak km i vozim levo prema Neapoliju i ostrvu Elafonisos, ja iz Monemvasije nastavim pravo, sledeći znakove na putu. I ovaj put je u početku bio dobar, ali posle 10km pun serpentina, uzan, a kada se vozi kroz sela, uzan do maksimuma, priča za sebe. Na par mesta sam mislio da treba da uvučem bočna ogledala. Došli do Neapolija, nismo bili oduševljeni mestom, samo smo se okupali i krenuli nazad.
Uz put je bilo nekoliko lepih i obećavajućih mesta, ali ispoštovao sam ženski deo posade i vozio do Gitija.
Par slovenačkih kampera, lokacija negde na sredini prsta, zapadno.
Deo pejsaža
U Gitiju smo prespavali i sutradan proveli vreme u kupanju i odmaranju.
Nakon toga, krenuli ka istočnoj obali Peloponeza, negde istočno od mesta Skala. Put isto tako u početku dobar, ali opet serpentine i sve isto, na mestima je nekad toliko usko i tesno da nema gde da se stave oznake, nego ih postavljaju po kućama.
Spustili smo se sa planine i počele su da se nižu plaža za plažom, mala mesta, nikad čuo za njih.
Posetili Tolo, mondensko mesto, plaža bljak, ne vidi se dno do uskovitlanog peska, nije nam se svidelo, kupanje, pa pravac Nafplio, taman u smiraj dana.
Sutradan, obišli Mikenu, Korint, kupali se na usputnim plažama i spavali u Elefsini. Nakon toga ponovna poseta Atini i Akropolju.
Nakon Akropolja, šopingovali, pa pokret na gore. Nekih 30-ak km od Atine skrenuli desno, došli do mestačca od koga kreće trajekt, ukracali se i posetili Eviju. Na Eviji prespavali.
U ovom mestašcu opet našli našeg čoveka, ustvari našeg zeta. Grk oženjen Kruševljankom. Drži tavernu sa girosima, nama bilo simpatično da im je cena 1,2eur-a, najjeftinje u Grčkoj, on nam srpskom kaže: šta čete kriza. Tako saznasmo da je oženjen iz Srbije. Upoznali se i sa njegovom suprugom.
Na Eviji prespavali, sutradan preko Volosa došli do Agiakamposa, gde smo se kupali ceo dan. Potom se spremili i krenuli nazad kući. Prespavali na OMV pumpi, 20km pre skretanja za Kruševac.
Eto toliko, pozdrav svima.
III deo, Unutrašnji Mani, Gitio, Atina, Evia
Već duže vreme imam želju da posetim Mani. Kažu da ako je Peloponez drugačiji od ostalog dela Grčke, da je Mani drugačiji od Peloponeza, da je specifičan na svoj način. Postoje delovi prsta gde je glavni asfalt došao tek početkom 70-ih godina.
Jedan deo Manija nikada nije osvojen. Arhitektura mu je specifična, puno kuća sa kulama, bezbroj napuštenih sela i kuća.
Meštanima su još uvek prisutne i nerešene dileme kojim putem treba krenuti : ili turizam - ili masline.
Mani, oaza prošlih vremena.
Napustivši Agia Nikolaus mislio sam da ću vrlo brzo obići Mani, radi se o nekih 100 km. Prošli smo Aeropoli, nije bilo nekog razloga da se zaustavimo i uputili smo se ka Gerolimenas-u, na jug. U početku beše put. Posle određenog vremena, došli smo do čuvenog znaka Last Gas station.
Putevi su postali poprilično uzani. Ovakvih suženja kao na slici napretek, na svakom koraku, put uzan samo da prođe jedno vozilo.
Priroda s druge strane neponovljiva, do tada neviđena, kule na sve strane. Gde god baciš pogled, praznik za oči.
Napušteni deo gradića Vathia
I normalno, kao što uvek sledi, poslastica na kraju. U nedođiji, bogu iza kragne, Marmari, plaža sa luksuznim apartmanskim smeštajem.
Hotelski kompleks, plaža kao iz snova, iskupali se fest, ljudski. Nakon odmora krenuli smo prema Kotronasu, na zapadnom delu prsta sa namerom da u njemu i prespavamo. Odmah po uključenju za put za Lagiu započinje uspon od nekih 13-14stepeni, uzan put, bez ivičnjaka, serpentine sa denivelacijom puta. Meni lično nije smetalo, pogled prema rtu Tajgert je savršen. Posetu i boravak na samom kraju Manija sam ostavio za neku drugu priliku, tamo nameravam da ostanem nekoliko dana, što mi se ovaj put nije uklapalo u planove. Evo kako izgleda sam špic Manija.
Lučica Porto Kagio
Krenuli smo prema Kotronasu, sa namerom da tamo i prespavamo. Put je međutim , kako sam već rekao bio baš zahtevan, serpentina koliko hoćeš( skoro 1km sam šaltao prva, malo druga, opet prva), već je padalo veče, pa sam, ne znajući kakav me put na ovoj deonici čeka, ispred Lagie, umesto desno okrenuo volan u levo i poprečio nazad prema Gerolimenasu, pa gore oprobanom stazom, prema Gitiju, na konak.
U Gitiju, na plaži kod broda smo ostali čitav dan, tu smo i prespavali. Uz nas je bilo još nekoliko kampera. Sutradan krenuli smo na treći prst. Prvo odredište Monemvasia. Stigli rano, kupanje i spavanje. Sutradan, umesto da se vratim unazad nekih 20-ak km i vozim levo prema Neapoliju i ostrvu Elafonisos, ja iz Monemvasije nastavim pravo, sledeći znakove na putu. I ovaj put je u početku bio dobar, ali posle 10km pun serpentina, uzan, a kada se vozi kroz sela, uzan do maksimuma, priča za sebe. Na par mesta sam mislio da treba da uvučem bočna ogledala. Došli do Neapolija, nismo bili oduševljeni mestom, samo smo se okupali i krenuli nazad.
Uz put je bilo nekoliko lepih i obećavajućih mesta, ali ispoštovao sam ženski deo posade i vozio do Gitija.
Par slovenačkih kampera, lokacija negde na sredini prsta, zapadno.
Deo pejsaža
U Gitiju smo prespavali i sutradan proveli vreme u kupanju i odmaranju.
Nakon toga, krenuli ka istočnoj obali Peloponeza, negde istočno od mesta Skala. Put isto tako u početku dobar, ali opet serpentine i sve isto, na mestima je nekad toliko usko i tesno da nema gde da se stave oznake, nego ih postavljaju po kućama.
Spustili smo se sa planine i počele su da se nižu plaža za plažom, mala mesta, nikad čuo za njih.
Posetili Tolo, mondensko mesto, plaža bljak, ne vidi se dno do uskovitlanog peska, nije nam se svidelo, kupanje, pa pravac Nafplio, taman u smiraj dana.
Sutradan, obišli Mikenu, Korint, kupali se na usputnim plažama i spavali u Elefsini. Nakon toga ponovna poseta Atini i Akropolju.
Nakon Akropolja, šopingovali, pa pokret na gore. Nekih 30-ak km od Atine skrenuli desno, došli do mestačca od koga kreće trajekt, ukracali se i posetili Eviju. Na Eviji prespavali.
U ovom mestašcu opet našli našeg čoveka, ustvari našeg zeta. Grk oženjen Kruševljankom. Drži tavernu sa girosima, nama bilo simpatično da im je cena 1,2eur-a, najjeftinje u Grčkoj, on nam srpskom kaže: šta čete kriza. Tako saznasmo da je oženjen iz Srbije. Upoznali se i sa njegovom suprugom.
Na Eviji prespavali, sutradan preko Volosa došli do Agiakamposa, gde smo se kupali ceo dan. Potom se spremili i krenuli nazad kući. Prespavali na OMV pumpi, 20km pre skretanja za Kruševac.
Eto toliko, pozdrav svima.
Poslednja izmena od sprinter u 24 Avg 2012 08:07, izmenjeno 1 put ukupno.
-
groskamper
- Site Admin
- Postovi: 2004
- Pridružio se: 11 Avg 2009 18:46
- Lokacija: Beograd
- Kontakt:
Verovatno je moglo biti i više teksta. Trudio sam se da ne izgleda da pametujem i da ne davim. Nisam hteo da se preterano ponavljam, izostavio sam dosta mesta jer sam ih ranije opisao, a neka su slična već opisanim. Najveći pozitivan utisak na mene je ostavio Mani. Na istočnoj strani Peloponeza, potes od Leonidija pa gore prema Nafpliju ima više malih uvala i manjih mesta. Nisam ni ove godine obišao sva mesta, namerno nisam otišao na ostvro Elafonisos, sam kraj Manija, rt Tajgert, ostavio sam nešto i za neki sledeći put.
Pozdrav
Pozdrav
-
Ivan prikolica
- Korisnik
- Postovi: 43
- Pridružio se: 01 Jun 2011 14:59
Sprinter, trenutno sedim u kamperu na samoj obali u mestu Nisteri, nekoliko kilometara od Limenasa na Tasosu i čitam tvoju prelepi putopis.
Očigledno je da se ta tipično Grčka mestašca sa Peloponeza totalno razlikuju od ovih na severu Grčke, rado bih okrenuo kamper prema jugu.
Odišu nekim mirom kao u neka stara vremena kada nije bilo toliko turista kao sad.
Sva ova mesta na Sitoniji su puna naših, kao da sam prošetao Pobedinom ulicom u Nišu ili otišao na neki gradski bazen.
1994. godine smo obišli istočnu obalu Peloponeza starim inprovizovanim kamperom i rado bih ponovo obišli taj deo Grčke.
Nisteri, plaža na 2-3 km od Limenasa na Tasosu. Lepo mesto u hladovini sa česmom na stotinjak metara od plaže.
Očigledno je da se ta tipično Grčka mestašca sa Peloponeza totalno razlikuju od ovih na severu Grčke, rado bih okrenuo kamper prema jugu.
Odišu nekim mirom kao u neka stara vremena kada nije bilo toliko turista kao sad.
Sva ova mesta na Sitoniji su puna naših, kao da sam prošetao Pobedinom ulicom u Nišu ili otišao na neki gradski bazen.
1994. godine smo obišli istočnu obalu Peloponeza starim inprovizovanim kamperom i rado bih ponovo obišli taj deo Grčke.
Nisteri, plaža na 2-3 km od Limenasa na Tasosu. Lepo mesto u hladovini sa česmom na stotinjak metara od plaže.
Omnia mea mecum porto
Mustang, uživaj, ja sam već u pogonu i već mi nedostaje odmor. Gledajući plažu rado bih se pridružio u ćaskanju u hladovini, hladno pivo i povremeno rashlađivanje u vodi.
Zaista je Peloponez drugačiji od ostalog dela Grčke. Nema one žurbe, gužvi na plažama, sve ide relativno polako. Ovo se odnosi na obična mala ribarska mesta, kojih je na svakom koraku. Što je čudno, ne znaju za naše tablice, Naših je zaista vrlomalo, ali kada čuju Srbija uglavnom je odmah širok srdačan osmeh, povezuju sa braća, ortodox, i sl.
Istočni deo ostrva je super, meni je ostalo urezano prvo mestašce nakon silaženja sa planine. Sada ne mogu da se setim kako se zove, a karta mi nije pri ruci. Tu smo se zadržali nekih sat vremena, ručali i nastavili dalje. Mesto mirno, tiho, nekoliko kafića, milina. Nakon njega , nižu se plaže. Na deonici između Leonidija i ovog mesta koje sam opisao, u sred planine naišli smo na lepo uređen izvor pitke i ledene vode, baš smo se odmorili i rahladili. Inače Peloponez je prepun maslina, i to maslina koje se navodnjavaju sistemima kap po kap. Nije mi jasno samo odakle im tolika voda, da ne pričam o sistemima prenosa vode.
Zaista je Peloponez drugačiji od ostalog dela Grčke. Nema one žurbe, gužvi na plažama, sve ide relativno polako. Ovo se odnosi na obična mala ribarska mesta, kojih je na svakom koraku. Što je čudno, ne znaju za naše tablice, Naših je zaista vrlomalo, ali kada čuju Srbija uglavnom je odmah širok srdačan osmeh, povezuju sa braća, ortodox, i sl.
Istočni deo ostrva je super, meni je ostalo urezano prvo mestašce nakon silaženja sa planine. Sada ne mogu da se setim kako se zove, a karta mi nije pri ruci. Tu smo se zadržali nekih sat vremena, ručali i nastavili dalje. Mesto mirno, tiho, nekoliko kafića, milina. Nakon njega , nižu se plaže. Na deonici između Leonidija i ovog mesta koje sam opisao, u sred planine naišli smo na lepo uređen izvor pitke i ledene vode, baš smo se odmorili i rahladili. Inače Peloponez je prepun maslina, i to maslina koje se navodnjavaju sistemima kap po kap. Nije mi jasno samo odakle im tolika voda, da ne pričam o sistemima prenosa vode.
Jedno obaveštenje. Moj GPS, MIO moov 600 me je pokušao varati. Nekoliko puta me je hteo da uvali u tako uske puteve da je to strašno. Ja sam pre polaska na odmor uradio update mapa, tako da su na njemu najnovije. Izgleda da je obeleživač kategorije puteva zakazao. On je masu puteva video kao dobre i pouzdane, što je bila greška.
Ne znam kakva je situacija u drugim delovima Grčke. Zato GPS gledaj, ali put, kartu i oznake na putu prati.
Ne znam kakva je situacija u drugim delovima Grčke. Zato GPS gledaj, ali put, kartu i oznake na putu prati.
Za Ivana prikolicu@
Postavi neke slike, baš bi bilo lepo da smo se negde u Grčkoj susreli ove godine. Ja sam dok sam bio na odmoru dosta pisao po Forumu, trebao si se javiti. Šta si obišao ove godine? Ja sam osim Elafonisosa, Tajgert-a, ostavio i sam severoistok Peloponeza za posetu nekog drugog puta. Pozdrav.
Postavi neke slike, baš bi bilo lepo da smo se negde u Grčkoj susreli ove godine. Ja sam dok sam bio na odmoru dosta pisao po Forumu, trebao si se javiti. Šta si obišao ove godine? Ja sam osim Elafonisosa, Tajgert-a, ostavio i sam severoistok Peloponeza za posetu nekog drugog puta. Pozdrav.