Sinbad,Sinbad napisao:@Igorpet
"Kada govorimo o solarnim panelima zimi onda se njihova upotrebna vrednost dovodi značajno u pitanju i ako se leti na primer potpuno možemo osloniti na njih, zimi bi to bilo otprilike tek oko 30-40% i to pod uslovom da su dani sunčani, a kad to nije slučaj verovatno tek 10-20% u odnosu na letnje uslove."
Nije bas sasvim tacno. Naime.
Solarnim panelima opada efikasnost kad se zagreju. Zato leti treba izbegavati direktno izlaganje panela suncu, nego ga je najbolje postaviti u neku tanku hladovinu.
Zimi panel izlozen direktnoj suncevoj svetlosti ima prorodno hladjenje jer je napolju hladno, pa posto radi na manjim "radnim" temperaturama ima vecu efikasnost.
Tako da solarni panel ima otprilike istu upotrebljivost i leti i zimi.
Naravno da postoje paneli kojima ne smeta visoka temperatura, ali oni su nekoliko puta skuplji od ovih kineskih budzet panela koje mi koristimo.
Ako se električna energija dobije direktnim pretvaranjem energije sunčevog zračenja tada govori o sunčevoj fotonaponskoj (FN) energiji. U fizici ovakvo pretvaranje energije je poznato pod nazivom fotoelektrični efekt. Uređaji u kojima se odvija fotonaponsko pretvaranje energije zovu se solarne ćelije.
Maksimalna snaga Pmax panela izražava se u Wp, znači koliko vati (W) će panel proizvoditi u optimalnim uslovima, tj. u podne na direktnu sunčevu svetlost po hladnom vremenu. Maksimalni intenzitet sunca je 1,000 W/m2. Sledeći faktori utiču na količinu sunca, a time i na produktivnost fotonaponskih panela:
1. Vremenski uslovi (oblaci, magla i sl.)
2. Kako je sunce visoko na nebu
3. Broj sunčanih dana
Prvi faktor se često pomalo olako shvata, 50 W panela bi trebao proizvesti 50 W za svaki sat od sunca 1,000 W / m2. Paneli će proizvesti oko pola tog iznosa (25 vata svaki sat) kada su izloženi do 1/2 svetla (500 W / m2). Difuzno svetlo koje prolazi kroz tanke oblake moglo bi davati oko 300 W / m2. U vrlo lošim vremenskim uslovima s debelim, tamnim oblacima, intenzitet svetlosti mogao bi pasti na 100 W / m2 i proizvesti samo 5 W po satu.
Drugi faktor, visina sunca iznad horizonta varira od godišnjeg doba. Kada je sunce vrlo visoko u nebo (leto), njegovi zraci putuju kroz atmosferu brže na kraće udaljenosti, nego kad je nisko na nebu (zimi). Sunčevi zraci su raspršene sve više i tim više postaju difuzni prilikom prolaska kroz maglu ili zagađenja. Mesto koje dobiva puno sunca u 9. mjesecu moglo bi biti zasenjeno od novembra do januara zbog prepreka (drveće, dimnjaci, krovova i sl.).
Treći faktor stvara najveći problem za one koji ne žive u blizini ekvatora, odnosno razlika u broju sunčanih sati između godišnjih doba.
Uvijek je najbolje da se paneli usmere prema jugu sa idealnim uglom nagiba zavisno od geografskog položaja i doba godine. Sunčevi zraci trebaju padati strmo na panel.
U prevodu, samo direktni suncevi zraci proizvode struju, bez obzira na proizvodjaca solarne celije i hladovina ne "potpomaze".
Za detalje npr. http://sr.wikipedia.org/wiki/Solarna_fo ... a_energija
U narednoj poruci bavicu se efikasnoscu solarnih panela, barem onoliko koliko znam.