Grčka 2017 Sitonia i Atos

[sprinter]

Period 23.07.-10.08.2017.

Plan za leto 2017-e je bio da se poseti ostrvo Evia i još nekoliko lokacija oko Atine i sever Peloponeza. Za dan 24.07.17. zakazao sam poravku frižidera kod Zampetas-a u Solunu koji je ovlašćeni zastupnik Dometic-a. Zampetas je korektna firma, primili su me u zakazani termin i nakon 5-6 sata rada na frižideru majstori su mi rekli da je sve ok. Mi smo krenuli put Evije, pa smo se u Korinasu, ispred Paralije, zaustavili da popijemo kafu u Olimpic Plazi na Šelovoj pumpi. Tu sam ustanovio da frižider ponovo ne radi, a obzirom da je bilo već kasno popodne, nije bilo šanse da se odmah vratim pa smo tu noć prespavali u okolini Paralije. Sutradan sam se vratio ponovo u servis, gde mi je rečeno da je moj frižider specijalni model i da moram da sačekam da se naruči deo iz Nemačke (gorionik ), što će potrajati nekoliko dana, pri tom su mi namestili jedan sličan, ali već korišćen. Ne želeći da rizikujem bilo šta, obzirom da se radilo o delu plinske instalacije odlučili smo da izmenimo postojeći plan pa smo se dogovorili da ovo leto ponovo provedemo na Halkidikiju. Prvo mesto koje smo posetili bio je Mustangov proplanak.





Negde pred veče, dve nevolje. Prva, iz čista mira, nenadano, odjednom rojevi komaraca koji kao da 10 dana nisu jeli. Napad je trajao 15 minuta, neverovatno koliko ih je bilo. Posle jedno pola sata dolazi policija. Traže od Nas da ne noćimo tu, razlog, navodno radi se o zaštiti prirodnog dobra. Daju Nam rok od 20min za pakovanje i odlazak. Normalno Grke pod šatorima ne diraju. Da ne bi stvarali probleme, menjamo lokaciju i prespavamo u blizini.

Sutradan krećemo ka Sitoniji. Odlučujemo da posetimo Ormos Panagios, koga smo čuvali kao zicer mesto. Nismo se pokajali, plaža je savršena, more čisto i bistro, nema gužve, milina jedna.





Pogled na Atos je uvek očaravajući.



Kako je frižider opet počeo da ispoljava neposlušnost, koju majstori iz Zampetasa očito nisu uspeli da saniraju, iako sam sve usluge i naručene delove unapred uredno platio, zavrćem rukave i pokušavam da odgonetnem u čemu je kvar. Posle izvesnog vremena utvrđujem da je kvar u lošoj elektro vezi, odnosno olabavili konektori. Problem je u tome da se tim konektorima vrlo teško spolja prilazi radi popravke. Privremeno saniram kvar na taj način, što uspevam da održavam uredan dotok struje kada je kamper u mestu. Za vreme vožnje, konektori se opet olabave, kad stanem, ja ih učvrstim, pa tako ukrug stalno.

Nakon par dana kupanja i uživancije, kujemo plan da se poseti Sveta Gora Atos. Znamo da ženska noga ne sme da kroči na tlo Svete Gore, ja nisam obezbedio sebi dozvolu, a nekako mi i glupo da idem sam, pa se dogovaramo da brodićem obiđemo ovo poluostrvo. U Uranopolis stižemo oko 14.00ha, imali smo taman toliko vremena da nađemo parking i agenciju te da se ukrcamo na brod koji kreće u obilazak u 14.30ha.



U prvih 30minuta društvo Nam prave galebovi koje momci sa broda mame ribama i ostacima hrane.

[liiiman]

Bravo, obožavam putopise! Samo napred, nastavak sledi, nadam se!!

[sprinter]

Što reče Liman, nastavak sledi:

Meni je prvi put da obilazim Atos. Sama vožnja traje nekih 2sata i 30min. Pohvalno je što preko zvučnika sve vreme ide priča na više jezika, između ostalog i na srpskom. Beod je poprilično udoban, za vreme putovanja, na raspolaganju su kafa i osvežavajuća pića po sličnim cenama kao i na kopnu. Osenčenih mesta ima dovoljno, vetar stalno leprša, tako da vreme bukvalno proleti. Inače, brod se kreće maršutom na udaljenosti od 500m od obale, takav je dogovor sa vlastima na Svetoj Gori.
Hilandar normalno nismo videli, obzirom da se on nalazi u kopnu, a nažalost nismo dobili nformaciju koju luku-pristanište korisi za svoju.
Nakon nekih 40minuta vožnje, krenuli su da se pomaljaju manastiri, najviše je grčkih, nešto bugarskih i ruski.





Ne sećam se tačno imena manastira , mojoj supruzi i sestri za oko je zapao ruski, ima podosta plave boje.







On se ujedno i najviše gradi, bar se tako čini sa mora.

Evo još nekoliko slika, skoro svi manastiri imaju svoju priču, koliko me sećanje služi ovaj je baš bio interesantan







Nakon ovog mesta brod se okreće i idemo nazad





Ovo je brod kojim smo plovili, da ne kažem krstarili.



Po povratku, malo smo obišli sam gradić, svratili na frape i girose.

Uranopolis je inače pun radnjica sa crkvenim suvenirima, što je i logično. Kako su Nam rekli ima i manastira koji prodaju svoju robu. Mi tražili prodavnicu Hilandara kao i Srpsku kuću, nismo ih našli, niti meštani znaju za njih, dobar giros smo našli, hvala bogu.



U samom Uranopolisu nema mesta za kampere, pa smo kasno popodne, bezmalo predveče, krenuli za Jerisos, na spavanje, a i u Lidl na dopunjavanje.

[sprinter]

Nastavak br.2

U Jerisos smo stigli u kasno popodne. Ja sam se okupao na gradskoj plaži, ali nisam bio baš nešto oduševljen, voda je bila mutna i stalno su nadirali pomalo dosadni talasi sa mora.

Jutro je zato pravo vreme za šetnju









Ujutru smo svratili u Lidl i dopunili provijant i zalihe, pa se polako uputili nazad ka Sitoniji.

Usput smo svratili u malo mestašce po imenu Perdika. Kada smo išli ka Uranopolisu nismo svratili jer nismo znali raspored i vreme polaska broda. Zato smo u povratku ispravili grešku i svratili u mali ušuškani restoran u gustom hladu koji Nas je mamio i u dolasku.





Na samoj obali ima free česma za vodu



Po povratku na Sitoniju prvo svraćamo u Sarti, čisto da se sestra podseti svog letovanja i da svratimo na piće. Na baksusz, bila je nestašica vode tako da smo kafu teškom mukom našli



Nakon Sartija po preporuci prijatelja iz Makedionije svraćamo na prvu sledeću plažu. Voda nije bila najčistija i opet je bilo talasa, za razliku kada su oni nju posetili.

[sprinter]

Nastavak 3.


Platania



Nakon par dana na Platanii, krećemo dalje na jug, obilazimo rt i provodimo par dana u Porto Koufu.

Iako je plaža pomalo neudobna zbog izrazite dubine, meni lično odgovara ambijent i tu smo proveli par dana u miru i zavetrini.



Zejtiin, kad plivas samo čuješ kapljice vode koje padaju sa ruke pre ulaska u vodu, a dole plavetnilo, vidiš sve do dna, naopako



Prošle godine mi zamalo izmakli muž i žena, cigogrci sa starom tojotom iz koje su prodavali paradjiz, papriku i BELI LUK. Ja se cenjkao, oni nisu hteli da se cenjkaju i ajd zdravo, ništa od posla, ja mislio kupiću negde drugde, ali dzabe.

Zato, čim sam ih spazio, odmah sam ih video, i postavio težinsku prepreku na putu, sebe nakon obilnog ručka. Ja sam se njih setio, oni mene jok, pa smo se opet cenjkali i ovog puta ja skinuo za 5 eur-a početnu ponudu, pa sam pazario venac njihovog original belog luka. Čim su otišli, krenula je konzumacija uz pretpostavljeno negodovanje jednog ženskog člana, ali nije imala odgovor na tezu, a kad ću ako neću sad kad sam na odmoru. Istine radi, bogami je skoro svako drugo jutro mirisalo. Da se ne lažemo, do skora mi je venac trajao, nije proklijao, sem zadnje glavice. Ove godine čeka me ista sudbina.




Nakon par dana premeštamo se na plažu Trstinika. Ova plaža je odlična, voda bistra i čista, ali na baksuz mi smo došli u Petak, i već popodne krenula je omladina iz Soluna da dolazi u neograničenom broju i da se namešta sa šatorima po celoj plaži.





Tu smo se ponovo sreli sa bračnim parom iz Skoplja, kao i sa bračnim parom iz Slovenije, Krisom i Marijetom iz Maribora. Sa njima smo inače bili na više mesta na Sitoniji, na Ormos Panagiosu, Platanii, Trstiniki i ponovo na Ormos Panagiasu. Ovog puta na Trstinici organizovali smo eksYU veče, pomalo se podgasili, evocirali uspomene na staru Jugu. Divni ljudi, ovim putem ih pozdravljam i nadam se da ćemo se videti ponovo dogodine.

Mi nastavljamo do Neos Marmarisa, čisto da mi sestra ne kaže da je bila na Sitoniji a nije posetila Neos Maramaris.

Ne zadržavamo se previše u Neos Marmarisu, već produžavamo do Ormos Panagiosa.

On Nas nije razočarao, naprotiv, voda je i ovde bila kao zejtin, nismo hteli da izlazimo iz nje.



Ali sve ima svoj kraj, posle dva dana kupanja, krećemo put Soluna radi ugradnje gorionika. da bi bili prekosutra ujutru među prvima na rampi, premeštamo se u blizinu Soluna, idemo prvo do Nove Mihanjone, a zatim i do Agija Trijade, gde smo i prespavali.



Sutradan, svraćamo do Zampetasa gde Nam sada kažu da treba da se menja kabl sa konektorima, ali to je neka druga priča, pa potom pravac Srbija, sve u svemu, baš lepo smo se odmorili.

[Jader]

Bravo Sprinter, izgleda da smo posećivali ista mesta i družili se s istim ljudima

[šukitaxi]

Pa neznam dal smo se svi druzili sa istim ljudima,ja sam na Tristiniki za komsije imao jedne Beogradske prikolicare cija deca ispiraju noge od peska pijacom vodom,nedopustivo!!!

[sprinter]

@Jader.
Prijatelji iz Skoplja su Vas pominjali. Mislim da je njemu ime Vlada a za tačno ime gospodje trenutno ne mogu ni ja ni supruga ni sestra da se setimo, da li beše Leonida ili nešto slično. Vlada ima dobru firmu u Skoplju, supruga radi zajedno sa njim, a ona je inače po struci diplomirani veterinar, ako me sećanje dobro služi. Imaju dvoje dece. Vro fina porodica. Kris i Marijeta su iz Maribora, sa njima smo se sticajem okolnosti više zbližili, relativno često dolaze u Srbiju u provod, ekstra su . Naš kum ima familiju u Mariboru, sestra mu je porofesor u Gimnaziji, a Marijeta takođe predaje informatiku u Gimnaziji, eto kako je svet mali. Na skoro svim plažama sem Porto Koufa smo bili ili sa jednim ili sa drugim, ili svi skupa, i to bez najave ili dogovora. Baš smo se lepo družili, pravo kampersko druženje, bez siljenja, umereno, sa puno pažnje i obzira.

[liiiman]

Vrlo interesantan je obilazak brodom i pogled na Atos sa mora.
Vidim ja da ovi iz ŠA ne mogu bez belog luka .
Lepo, baš za zagrevanje pred leto.

[sprinter]

Toplo preporučujem obilazak brodom , imam mnogo slika sa tog puta, ali nisam želeo da opterećujem putopis. Tu Nam se dogodilo i sledeće: Supruga i seja se sve vreme gledale ka obali Atosa. Na toj strani bili su i galebovi. U jednom momentu videli su da se mnogo turista vraća sa suprotne strane broda. One na to nisu obratile pažnju. Tek kad smo se vratili u luku i prošli pored Agencije tada smo videli reklamu i slike broda okruženog delfinima, tako da smo kasno shvatili da dok smo mi buljili u Atos, da su se pojavili delfini i da su izvesno vreme pratili brod. Verujem da je i taj prizor bio savršen, ali mi smo ga na Našu veliku žalost propustili.
Što se tiče belog luka, savršenog je ukusa, i održao se do pre dvadesetak dana. Supruga je u prvo vreme bogoradala, ali se navikla, šta će, mada sam i ja bio džentlmen, pa sam ga jeo samo za doručak i ponekad uz ručak. Šta ćeš lepše za početak dana od režnja prošarane slaninice, hladnog paradajza, belog luka, domaće fete, maslina i maslinovog ulja za umakanje. Na to sam navukao i ženski deo, posle nije bilo problema sa mirisima, svi smo ih i izdisali i udisali.

[Jader]

Pa neznam dal smo se svi druzili sa istim ljudima,ja sam na Tristiniki za komsije imao jedne Beogradske prikolicare cija deca ispiraju noge od peska pijacom vodom,nedopustivo!!!

Šuki, ma pusti ludake
A oni što misle da je žuta voda pijaća... nisu ni oni sasvim svoji