molba vlasnicima kamp prikolica
Moderatori: šukitaxi, miki56, andrijica, GorchaHY
-
groskamper
- Site Admin
- Postovi: 2004
- Pridružio se: 11 Avg 2009 18:46
- Lokacija: Beograd
- Kontakt:
Ne bih se baš u potpunosti složio sa Joom. Ima dosta istine u tome što piše, ali...
Oduvek je cena dobre prikolice bila slična ili približna ceni auta koji treba da je vuče.
Tako je bilo i ranije, i pre 90-ih. Moji roditelji su prikolicu kupili 1973-e godine i platili je koliko i Ladu 1200. Sve je uzeto na kredit, jer se nije moglo od plate.
I sada je takva slična situacija. Korektna prikolica košta 10.000-15.000 eur, toliko košta i auto niže srednje klase od 2.000 kubika. Korektna polovna prikolica može da se nađe za 3.000-4.000 eur, a za toliko može da se nađe i dobar auto, možda 1.000 eur više.
Pravi kamp je i ranije bio skup,
Kampovanje je luksuz, a ne jeftinoća kako ga mnogi vide. Nesporno je da ranije bilo više ljudi tzv "srednje klase", ali brate i to je bilo naduvano. Šta je srednja klasa?
Nismo mi izgubili kampere zbog gubitka srednje klase, nego zato što nikada nismo imali niti gajili kulturu zdravog života, nikada u Srbiji nije postojao kult zaštite prirode, običaj očuvanja okoline u kojoj živimo i radimo.
Ni u vreme najvećeg buma kampova, u Srbiji nije bilo puno mesta gde ste mogli da odete na izlet, a da postoji uređeno mesto. Ne verujem da je bilo više od 20-ak uređenih mesta. A radničkih odmarališta je bilo koliko ti srce hoće, pa su uz njih šlepali kampove predviđene da zadovolje one koji ne dobiju džabica mesta u odmaralištu. E takvi kampovi nisu trebali Srbiji. Zašto umesto glupih bista, mesta gde su ranjeni partizani, radničkih odmarališta i sl. nisu uložili novac tamo gde su Nam prirodne lepote, zašto nisu sređeni putni pravciu prema planinama, jezerima, malim rečicama, pećinama, zašto nemamo više zaštićenih rezervata prirode i sl. Da se ulagalo u prirodu, više bi bilo ljubitelja kampa, i to je to.
Srednja klasa nema veze sa kampom Znam puno ljudi tzv niže klase koji imaju auto od 7-8.000 eur, deca im nose skupu garderobu, naj mobilne, tako da ovakve konstatacije ne stoje.
Nema više školskog programa, nema više emisija Žaka Kustoa, pa onog bradatog Australijanca i njima sličnih. Deca ne uče o prirodi, edukacija i školstvo nam je na NULI, PINK kultura ih je zamenila. Nemam ništa protiv da ima ljudi - voajera koji uživaju da gledaju šta se radi u tuđem dvorištu, ili na nekoj Farmi, ali država treba tog Željka Mitrovića i njemu slične toliko da odere porezom na KIČ, da im se ne isplati da emituju program.
Tužno je što ovako pišem, ali mislim da je istina. Nije čudo što niko neće sa Nama, svi se otcepiše i odoše, i treba da odu, kakvi smo.
Stoga, reći nemam novca za dobru prikolicu, ili korektan kamper za malo višu cenu, po meni u stvari mirenje sa sudbinom i podvijanje repa.
Živimo sa prirodom, trudimo se da omasovimo kampovanje i da shvatamo kao stil života, a ne kao zamenu za nešto drugo.
Pozdrav
PS: Sorry za dužinu posta
Oduvek je cena dobre prikolice bila slična ili približna ceni auta koji treba da je vuče.
Tako je bilo i ranije, i pre 90-ih. Moji roditelji su prikolicu kupili 1973-e godine i platili je koliko i Ladu 1200. Sve je uzeto na kredit, jer se nije moglo od plate.
I sada je takva slična situacija. Korektna prikolica košta 10.000-15.000 eur, toliko košta i auto niže srednje klase od 2.000 kubika. Korektna polovna prikolica može da se nađe za 3.000-4.000 eur, a za toliko može da se nađe i dobar auto, možda 1.000 eur više.
Pravi kamp je i ranije bio skup,
Kampovanje je luksuz, a ne jeftinoća kako ga mnogi vide. Nesporno je da ranije bilo više ljudi tzv "srednje klase", ali brate i to je bilo naduvano. Šta je srednja klasa?
Nismo mi izgubili kampere zbog gubitka srednje klase, nego zato što nikada nismo imali niti gajili kulturu zdravog života, nikada u Srbiji nije postojao kult zaštite prirode, običaj očuvanja okoline u kojoj živimo i radimo.
Ni u vreme najvećeg buma kampova, u Srbiji nije bilo puno mesta gde ste mogli da odete na izlet, a da postoji uređeno mesto. Ne verujem da je bilo više od 20-ak uređenih mesta. A radničkih odmarališta je bilo koliko ti srce hoće, pa su uz njih šlepali kampove predviđene da zadovolje one koji ne dobiju džabica mesta u odmaralištu. E takvi kampovi nisu trebali Srbiji. Zašto umesto glupih bista, mesta gde su ranjeni partizani, radničkih odmarališta i sl. nisu uložili novac tamo gde su Nam prirodne lepote, zašto nisu sređeni putni pravciu prema planinama, jezerima, malim rečicama, pećinama, zašto nemamo više zaštićenih rezervata prirode i sl. Da se ulagalo u prirodu, više bi bilo ljubitelja kampa, i to je to.
Srednja klasa nema veze sa kampom Znam puno ljudi tzv niže klase koji imaju auto od 7-8.000 eur, deca im nose skupu garderobu, naj mobilne, tako da ovakve konstatacije ne stoje.
Nema više školskog programa, nema više emisija Žaka Kustoa, pa onog bradatog Australijanca i njima sličnih. Deca ne uče o prirodi, edukacija i školstvo nam je na NULI, PINK kultura ih je zamenila. Nemam ništa protiv da ima ljudi - voajera koji uživaju da gledaju šta se radi u tuđem dvorištu, ili na nekoj Farmi, ali država treba tog Željka Mitrovića i njemu slične toliko da odere porezom na KIČ, da im se ne isplati da emituju program.
Tužno je što ovako pišem, ali mislim da je istina. Nije čudo što niko neće sa Nama, svi se otcepiše i odoše, i treba da odu, kakvi smo.
Stoga, reći nemam novca za dobru prikolicu, ili korektan kamper za malo višu cenu, po meni u stvari mirenje sa sudbinom i podvijanje repa.
Živimo sa prirodom, trudimo se da omasovimo kampovanje i da shvatamo kao stil života, a ne kao zamenu za nešto drugo.
Pozdrav
PS: Sorry za dužinu posta
Poslednja izmena od sprinter u 07 Feb 2011 22:16, izmenjeno 1 put ukupno.
-
groskamper
- Site Admin
- Postovi: 2004
- Pridružio se: 11 Avg 2009 18:46
- Lokacija: Beograd
- Kontakt:
Da li znas koliko kamp prikolica stoji na Kopaoniku , na centralnim parkinzima i jedna sa zutim tablicama kod vojnog odmaralista jedna iznad milicije kod bivse jugobanke srebrne lisice sad se valjda tako zove.. i jos par komada dislocirane , Dakle sigurno niste deplasirana kategorija , naprotiv . Moracu sledeci put kad se nadjem na Kopaoniku a nadam se vrlo brzo slikam ih sve i pomazem vase strane ilustracijama .
Pozdrav Zoran
Pozdrav Zoran
Kopaonik je dobar primer. Zašto na Kop-u nema uređenih mesta za kampere ili prikolice? Ulaganja u kamp su mala, a novac se vraća odmah i to u kešu.
U Sloveniji ovakvih kampova ima u zimskim centrima, i ne samo u zimskim centrima, u banjama, termama, oni su shvatili da kamperi vole svoj mir i svoju kućicu, ali i da više troše u vanpansionu po strukturi samog gosta na planini.
Mi Srbi smo čudo, Srbija nema banja šta ćeš.
Čitajući putopise stranih kampera, jedino što ih malo namami u Srbiju i što im ostane u sećanju, jesu ćevapčići, i to oni sa sa Juga.
U Sloveniji ovakvih kampova ima u zimskim centrima, i ne samo u zimskim centrima, u banjama, termama, oni su shvatili da kamperi vole svoj mir i svoju kućicu, ali i da više troše u vanpansionu po strukturi samog gosta na planini.
Mi Srbi smo čudo, Srbija nema banja šta ćeš.
Čitajući putopise stranih kampera, jedino što ih malo namami u Srbiju i što im ostane u sećanju, jesu ćevapčići, i to oni sa sa Juga.
Za zalupologa
Što se tiče tih kampova o kojima pišeš, sve je tačno tako, bio sam prisutan nekoliko puta sa prijateljima u nekima od njih. Ono u stilu: ajmo super je, da se opustimo. Pa onda krene krka, piće i lovačke priče. Sve isti ljudi i sl. Na kraju bude kao da si kod kuće. Nije to loše, ne kažem, ali to je onda sistem vikendice, a ne kampa.
Vreme ide, a ništa se ne menja u vezi kampa. Ja ne znam da li neko od ljudi koji su zaduženi za turizam čita možda ovakve Naše vapaje, voleo bih da se upoznaju sa stvarnim problemima, a ne da se zatvore u kancelariju i sa bezbedne udaljenosti slušaju glas naroda, a onda nam sole pamet kako je sve u redu, sve cveta i ono u stilu uradićemo to i to i tako hiljadu puta sa parznim obećanjima. To sutra je samo 24 sata unapred, ali nikad da stigne
Što se tiče tih kampova o kojima pišeš, sve je tačno tako, bio sam prisutan nekoliko puta sa prijateljima u nekima od njih. Ono u stilu: ajmo super je, da se opustimo. Pa onda krene krka, piće i lovačke priče. Sve isti ljudi i sl. Na kraju bude kao da si kod kuće. Nije to loše, ne kažem, ali to je onda sistem vikendice, a ne kampa.
Vreme ide, a ništa se ne menja u vezi kampa. Ja ne znam da li neko od ljudi koji su zaduženi za turizam čita možda ovakve Naše vapaje, voleo bih da se upoznaju sa stvarnim problemima, a ne da se zatvore u kancelariju i sa bezbedne udaljenosti slušaju glas naroda, a onda nam sole pamet kako je sve u redu, sve cveta i ono u stilu uradićemo to i to i tako hiljadu puta sa parznim obećanjima. To sutra je samo 24 sata unapred, ali nikad da stigne
-
groskamper
- Site Admin
- Postovi: 2004
- Pridružio se: 11 Avg 2009 18:46
- Lokacija: Beograd
- Kontakt:
Dodacu ovoj temi moje zapazanje vezano za i protiv ovakvih koncepcija kampova koje sam imao prilike da vidim pocevsi od Bele crkve pa preko Srebrnog jezera, Borskog jezera i slicnih koje sam video kroz moje putesestvije kroz Srbiju. I ne samo Srbiju istu situaciju sam video i u Grckoj verujte da do sad nisam ni u jednom proveo ni trenutka a da bi mi savest bila mirna recimo po Grckim halkidiki kampovima najdublje sam od recepcije prosetao 100m i konstatovao da to nije za mene , bez obzira na poziciju cenu kostanja i ostalo sto se takodje vezuje za boravak u kampu.
Kroz svaki do sad koji sam imao prilike da ispitam provlaci se ''socijalna crta'' turisticke populacije , vezano upravo u bliskim komsiskim dialozima opisanim u prethodnim tekstovima ili su otrovani koncetracijom dima sa mirisima kobasica i ostalog rostilja . (zamislite takvu situaciju u nekom apartmanskom naselju) Ovim se ogradjujem da je to moje licno zapazanje i bez uvrede nije za mene . .
Kako nije slucaj vec pravilo da skoro usvim meni vidjenim kampovima primetio sam stalnu postavku ne malog broja prikolica koji su tu na istom mestu verovatno godinama na cuvanju i kasnije boravku , oni su se i poogradjivali posadili rastinja a same kamp prikolice cesto iskrpljene do oblika supe i da ne opisujem , takodje sam ih primetio da su vlasnici favoriti u tom okruzenju i tako... Kampovi se upustaju u takve aranzmane verovatno zbog kirije koji vlasnici takvih prikolica placaju cele godine i sebi cine nazalost medvedju uslugu i opsti utisak koji sam opisao i u mom slucaju odbija od meni slicnih .Kao primer posedujem slike kampa Srebrno jezero koje namerno necu da postavim na sajt jer me sramota .
Kako ne mora da bude tako detaljno sam proucio na mnogim primerima iz raznih putopisa koje su sacinili Slovenci a ticu se uglavnom pozicija velikih metropola i kampova pri samom centru grada . Skupi MAKXSIMALNO urbani i uredjeni dostojni coveka koji je u nameri da provede par dana verovatno manje od 7 i odu sa pozitivnim utiscima , dosta toga se moze primetiti iz putopisa naseg clana NIkadama , covek nije postavio mnogo slika ali je u skoro vreme postavio detalje tipa GPS kordinate i cene kampova u Pragu , Berlinu, Amsterdamu,Genevi,Parizu.... Pogledajte sa google mapom , pa opcija fotografija , potom pomalo prosarajte po informacijama i sajtu tih kampova i videcete ono o cemu pricam, na zalost ja jos nisam stigao do njih ali u nameri koju imam svakako verujem da cu potvrditi ovo o cemu pisem.
Ako se pod ovom temom popularizacija i nastanak novih kampova eventualno reorganizacija starih podrazumevaju objekti ovako savremeno koncipirani kampovi svakako treba podrzati i reklamirati ih u svakoj prilici ako se pak stvari ubuduce formiraju u koncepciji koje sam opisao u negativnom kontekstu pre ili kasnije cemo se postideti istih...
Da li ce stvari ici na bolje imacemo priliku da koliko za mesec dva vidimo na primeru Zasavice .
Jos jednom se izvinjavam ljubiteljima kampova koje sam opisao (za mene) u negativnom kontekstu , mislim da i sami uvidjaju neke od mana koje sam opisao.
Kroz svaki do sad koji sam imao prilike da ispitam provlaci se ''socijalna crta'' turisticke populacije , vezano upravo u bliskim komsiskim dialozima opisanim u prethodnim tekstovima ili su otrovani koncetracijom dima sa mirisima kobasica i ostalog rostilja . (zamislite takvu situaciju u nekom apartmanskom naselju) Ovim se ogradjujem da je to moje licno zapazanje i bez uvrede nije za mene . .
Kako nije slucaj vec pravilo da skoro usvim meni vidjenim kampovima primetio sam stalnu postavku ne malog broja prikolica koji su tu na istom mestu verovatno godinama na cuvanju i kasnije boravku , oni su se i poogradjivali posadili rastinja a same kamp prikolice cesto iskrpljene do oblika supe i da ne opisujem , takodje sam ih primetio da su vlasnici favoriti u tom okruzenju i tako... Kampovi se upustaju u takve aranzmane verovatno zbog kirije koji vlasnici takvih prikolica placaju cele godine i sebi cine nazalost medvedju uslugu i opsti utisak koji sam opisao i u mom slucaju odbija od meni slicnih .Kao primer posedujem slike kampa Srebrno jezero koje namerno necu da postavim na sajt jer me sramota .
Kako ne mora da bude tako detaljno sam proucio na mnogim primerima iz raznih putopisa koje su sacinili Slovenci a ticu se uglavnom pozicija velikih metropola i kampova pri samom centru grada . Skupi MAKXSIMALNO urbani i uredjeni dostojni coveka koji je u nameri da provede par dana verovatno manje od 7 i odu sa pozitivnim utiscima , dosta toga se moze primetiti iz putopisa naseg clana NIkadama , covek nije postavio mnogo slika ali je u skoro vreme postavio detalje tipa GPS kordinate i cene kampova u Pragu , Berlinu, Amsterdamu,Genevi,Parizu.... Pogledajte sa google mapom , pa opcija fotografija , potom pomalo prosarajte po informacijama i sajtu tih kampova i videcete ono o cemu pricam, na zalost ja jos nisam stigao do njih ali u nameri koju imam svakako verujem da cu potvrditi ovo o cemu pisem.
Ako se pod ovom temom popularizacija i nastanak novih kampova eventualno reorganizacija starih podrazumevaju objekti ovako savremeno koncipirani kampovi svakako treba podrzati i reklamirati ih u svakoj prilici ako se pak stvari ubuduce formiraju u koncepciji koje sam opisao u negativnom kontekstu pre ili kasnije cemo se postideti istih...
Da li ce stvari ici na bolje imacemo priliku da koliko za mesec dva vidimo na primeru Zasavice .
Jos jednom se izvinjavam ljubiteljima kampova koje sam opisao (za mene) u negativnom kontekstu , mislim da i sami uvidjaju neke od mana koje sam opisao.
…I da se vratimo na temu. Voleli mi to ili ne, nova kamp prikolica se teško može videti u Srbiji, njena cena prevazilazi mogućnosti građana srednje klase koja ih je ranijih godina
najviše kupovala. Što se tiče cene tadašnjih kamp prikolica mogu reći da su bile skoro u visini cene “stojadina”, oko 2/3 cene auta. Danas bi se to moglo uporediti sa 2/3 cene
Punta, razlika je još u veoma važnoj činjenici, to je mala kupovna moć srednje klase (višu klasu uopšte ne zanimaju kamp-prikolice i kampovanje).
Mnogi su ostali bez posla, a oni koji ga imaju teško se odlučuju da uleću u kredite
i uz veoma visoke kamate sebi kupe kuću za odmor. Nekad je kredit bio veoma povoljan, posao siguran, ne može se upoređivati jedno stabilno i sigurno vreme sa današnjim
gde ništa nije sigurno, gde sav novac treba za hranu i dažbine.
Ranijih godina su mogli svi kampovati, Juga je imala svoje more, ko je voleo narodnjake išao je na južni ili srednji jadran, ko je hteo uređenije kampove i mir išao je u Istru.
Podela je bila dobra, svi su bili zadovoljni.
Danas je sve drukčije, Istra je preskupa za nas, počev od autoputa, cene kampova, cene hrane i restorana.Kampovanje za mene nije luksuz kako je Sprinter napisao.
Jeli luksuz vući prikolicu, spavati u stešnjenom prostoru po vrućini bez klima uređaja,
pripremati hranu u improvizovanoj kuhinji, puniti tank vodom, tuširati se u tesnom kupatilu
sa ograničenom količinom vode, prazniti kiblu hemijskog WC-a i još mnogo toga luksuznog?
Ljudi koji vole luksuz idu u hotele viših kategorija i teško da bi uživali radeći prethodno opisano, na svom odmoru.
Kampovanje treba voleti, za taj osećaj slobode u prirodi ili kampu vredi sve navedeno raditi, ali brate nije luksuz.
Ostaje nam Grčka kao utešna nagrada, naročito posle ukidanja viza. U Srbiji nemam nekog velikog iskustva u kampovanju, jedino što sam odmah primetio je ono što je Zalupolog
opisao u svom postu. Mislim da će se kod nas teško nešto promeriti na bolje u bliskoj
nam budućnosti. Voli nas narod prirodu, konačno većina stanovništva je poreklom sa sela,
ali ima loše navike. Mnogi u prirodu na izlet odlaze sa društvom da prangijaju,
za sobom ostavljaju smeće koje nema ko da očisti. Ta priča nema kraja i dosadila je svima. Realno i kada bi se od sutra očistila sva ta mesta za izlete i kampovi, trebalo bi dosta godina da prođe dok se kampovanje ponovo razvije na nivo gde je nekada bilo.
Kampovi bi mogli brzo da se izgrade, od objekata, sanitarija do interneta, problem je
što bi vlasnici hteli uloženo da vrate u što kraćem roku, što bi se zadužili u skupim kreditima, e to bi morali mi kamperi da platimo.
Naš covek bi odmah napravio kalkulaciju i rekao: za te pare odoh u Grčku.
Zato mislim da je opstank kampovanja u Srbiji vrlo diskutabilan. Realno kada svedete račune i prebrojite kamp prikolice koje ste videli na drumovima poslednjih godina možda
dođete do istog zaključka.
Zato mislim da bi veliki uspeh bio kada bi nas čovek mogao sebi da priušti dobru polovnu kamp kućicu i da uživa u njoj maksimalno koliko mu guber dozvoljava.
Prilikom kupovine kamp kućice treba voditi računa o realnim potrebama, mnogi su kupili
što su mogli veće i komfornije, kasnije su shvatili da im je ona samo spavaona i da su nepotrebno potrošili više novca i autu natovarili veći teret,a auto nije magare.
Možda sam malo pesimista (ali i optimista je ustvari neinformisani pesimista), žilav sam, ostajem kamper do kraja.
Pozdrav
najviše kupovala. Što se tiče cene tadašnjih kamp prikolica mogu reći da su bile skoro u visini cene “stojadina”, oko 2/3 cene auta. Danas bi se to moglo uporediti sa 2/3 cene
Punta, razlika je još u veoma važnoj činjenici, to je mala kupovna moć srednje klase (višu klasu uopšte ne zanimaju kamp-prikolice i kampovanje).
Mnogi su ostali bez posla, a oni koji ga imaju teško se odlučuju da uleću u kredite
i uz veoma visoke kamate sebi kupe kuću za odmor. Nekad je kredit bio veoma povoljan, posao siguran, ne može se upoređivati jedno stabilno i sigurno vreme sa današnjim
gde ništa nije sigurno, gde sav novac treba za hranu i dažbine.
Ranijih godina su mogli svi kampovati, Juga je imala svoje more, ko je voleo narodnjake išao je na južni ili srednji jadran, ko je hteo uređenije kampove i mir išao je u Istru.
Podela je bila dobra, svi su bili zadovoljni.
Danas je sve drukčije, Istra je preskupa za nas, počev od autoputa, cene kampova, cene hrane i restorana.Kampovanje za mene nije luksuz kako je Sprinter napisao.
Jeli luksuz vući prikolicu, spavati u stešnjenom prostoru po vrućini bez klima uređaja,
pripremati hranu u improvizovanoj kuhinji, puniti tank vodom, tuširati se u tesnom kupatilu
sa ograničenom količinom vode, prazniti kiblu hemijskog WC-a i još mnogo toga luksuznog?
Ljudi koji vole luksuz idu u hotele viših kategorija i teško da bi uživali radeći prethodno opisano, na svom odmoru.
Kampovanje treba voleti, za taj osećaj slobode u prirodi ili kampu vredi sve navedeno raditi, ali brate nije luksuz.
Ostaje nam Grčka kao utešna nagrada, naročito posle ukidanja viza. U Srbiji nemam nekog velikog iskustva u kampovanju, jedino što sam odmah primetio je ono što je Zalupolog
opisao u svom postu. Mislim da će se kod nas teško nešto promeriti na bolje u bliskoj
nam budućnosti. Voli nas narod prirodu, konačno većina stanovništva je poreklom sa sela,
ali ima loše navike. Mnogi u prirodu na izlet odlaze sa društvom da prangijaju,
za sobom ostavljaju smeće koje nema ko da očisti. Ta priča nema kraja i dosadila je svima. Realno i kada bi se od sutra očistila sva ta mesta za izlete i kampovi, trebalo bi dosta godina da prođe dok se kampovanje ponovo razvije na nivo gde je nekada bilo.
Kampovi bi mogli brzo da se izgrade, od objekata, sanitarija do interneta, problem je
što bi vlasnici hteli uloženo da vrate u što kraćem roku, što bi se zadužili u skupim kreditima, e to bi morali mi kamperi da platimo.
Naš covek bi odmah napravio kalkulaciju i rekao: za te pare odoh u Grčku.
Zato mislim da je opstank kampovanja u Srbiji vrlo diskutabilan. Realno kada svedete račune i prebrojite kamp prikolice koje ste videli na drumovima poslednjih godina možda
dođete do istog zaključka.
Zato mislim da bi veliki uspeh bio kada bi nas čovek mogao sebi da priušti dobru polovnu kamp kućicu i da uživa u njoj maksimalno koliko mu guber dozvoljava.
Prilikom kupovine kamp kućice treba voditi računa o realnim potrebama, mnogi su kupili
što su mogli veće i komfornije, kasnije su shvatili da im je ona samo spavaona i da su nepotrebno potrošili više novca i autu natovarili veći teret,a auto nije magare.
Možda sam malo pesimista (ali i optimista je ustvari neinformisani pesimista), žilav sam, ostajem kamper do kraja.
Pozdrav
Poslednja izmena od Joe u 25 Feb 2012 19:27, izmenjeno 1 put ukupno.
Nije važno šta kaže, nego ko kaže !
Elem, vraćamo se žena i ja sa Peloponeza posle mesec dana.
Red na grani povelik, oko 2 sata u zoru, a naš zadrigli srednjovečni carinik mi kaže,
posle detaljnog pregleda prikolica /sve osim boksa,ha,ha/:
"Bre, gospodine u tim godinama i sa takvim kolima vi, umesto u besnom hotelu, spavate u ovoj
dušegupki. Svašta! Ajde, srećan put."
Auto je i danas Toyota hilux, a prikolica ADRIA action 341 sa ful opremom kao u besnom kamperu.
Red na grani povelik, oko 2 sata u zoru, a naš zadrigli srednjovečni carinik mi kaže,
posle detaljnog pregleda prikolica /sve osim boksa,ha,ha/:
"Bre, gospodine u tim godinama i sa takvim kolima vi, umesto u besnom hotelu, spavate u ovoj
dušegupki. Svašta! Ajde, srećan put."
Auto je i danas Toyota hilux, a prikolica ADRIA action 341 sa ful opremom kao u besnom kamperu.
Imam nekakav osećaj da ova prepiska može da skrene nekim drugačijim putem nego što bi možda trebala da se vodi. Stoga neću polemisati o nekim tvrdnjama, iako se ne slažem sa njima, jer ovde mislim da nije cilj isterivanje "ko je u pravu" nego iznošenje sopstvenih mišljenja. Hvala bogu da se razlikujemo u mišljenjima.
Mislim da nam je svima cilj omasovljenje pokreta, pridobijanje novih članova i to kako onih znanih, tako i onih koji čitajući ovaj forum stiču neka početna saznanja o kampovanju.
Ako ćemo iskreno, ja smatram da tzv "kamperi po nuždi" nisu u dubini duše kamperi, nego jednostavno pripadaju velikom krugu ljudi koji pokušavaju da što jeftinije prođu kroz život, u svakom pogledu. Nemam ništa protiv toga, ekonomija je nauka koja treba da bude prisutna u svim sferama života. Ja samo kamp ne shvatam kao ekonomsku kategoriju. Stoga mi stacinorani kampovi o kojima su pisali Gros i Zalupolog takođe ne odgovaraju i slažem se sa svime što su napisali.
Što se tiče Grčke, tačno je da na severnom delu ima podosta kampova u kojima ima stalno stacioniranih prikolica. Ali, treba se pustiti dalje, što niže, sve dalje od 100km od Soluna je neuporedivo bolje.
Ja nekako ne mogu kao neki, da svake godine idem u bezmalo isto mesto, bilo da je ono u Grčkoj ili CG ili bilo gde drugde. Kamper mi upravo omogučava da svake godine posetim različita mesta, u nekima se zadržim sat ili dva, neka prođem kao "leptir u letu", a negde ostanem više dana, to i jeste draž letovanja sa kamperom.
Prikolica kao "putujuća kuća" je manje mobilna od kampera, ali to je stvar izbora, neko voli da se stacionira u hladu i da ide na istu plažu celo letovanje. Ja to poštujem i prihvatam da je i to lepo, ali ja drugačije provodim slobodno vreme. Trudim se da uočim lokalne znamenitosti, da upoznam kulturu, gastronomiju, i mnoge druge odlike meštana i mesta u kojima boravim, ali i da nađem divlje plaže gde mogu lepo da zaronim i da se iskupam, kao i da se samo u društvu porodice opustim i odmorim i da slušam tišinu.
Što se tiče kampova u Grčkoj, bio sam u mnogo njih, ali najviše vremena provodim kao "slobodnjak" van kampa. Na moju sreću, porodica me podržava u tome, tako da nemam problema ukoliko se zateknemo i prespavamo u divljini. Normalno, uvek se trudim da odaberem dobro i sigurno mesto za bivak. Grčka je toliko puna lepih a bezimenih plaža, da je to začuđujuće.
I da, ja zaista ne osećam ama baš nikakve neudobnosti niti manjak komfora u korišćenju kampera, čak naprotiv, smetao bi mi jedino neki duži nedostatak vode, sve ostalo se da napraviti.
Mislim da nam je svima cilj omasovljenje pokreta, pridobijanje novih članova i to kako onih znanih, tako i onih koji čitajući ovaj forum stiču neka početna saznanja o kampovanju.
Ako ćemo iskreno, ja smatram da tzv "kamperi po nuždi" nisu u dubini duše kamperi, nego jednostavno pripadaju velikom krugu ljudi koji pokušavaju da što jeftinije prođu kroz život, u svakom pogledu. Nemam ništa protiv toga, ekonomija je nauka koja treba da bude prisutna u svim sferama života. Ja samo kamp ne shvatam kao ekonomsku kategoriju. Stoga mi stacinorani kampovi o kojima su pisali Gros i Zalupolog takođe ne odgovaraju i slažem se sa svime što su napisali.
Što se tiče Grčke, tačno je da na severnom delu ima podosta kampova u kojima ima stalno stacioniranih prikolica. Ali, treba se pustiti dalje, što niže, sve dalje od 100km od Soluna je neuporedivo bolje.
Ja nekako ne mogu kao neki, da svake godine idem u bezmalo isto mesto, bilo da je ono u Grčkoj ili CG ili bilo gde drugde. Kamper mi upravo omogučava da svake godine posetim različita mesta, u nekima se zadržim sat ili dva, neka prođem kao "leptir u letu", a negde ostanem više dana, to i jeste draž letovanja sa kamperom.
Prikolica kao "putujuća kuća" je manje mobilna od kampera, ali to je stvar izbora, neko voli da se stacionira u hladu i da ide na istu plažu celo letovanje. Ja to poštujem i prihvatam da je i to lepo, ali ja drugačije provodim slobodno vreme. Trudim se da uočim lokalne znamenitosti, da upoznam kulturu, gastronomiju, i mnoge druge odlike meštana i mesta u kojima boravim, ali i da nađem divlje plaže gde mogu lepo da zaronim i da se iskupam, kao i da se samo u društvu porodice opustim i odmorim i da slušam tišinu.
Što se tiče kampova u Grčkoj, bio sam u mnogo njih, ali najviše vremena provodim kao "slobodnjak" van kampa. Na moju sreću, porodica me podržava u tome, tako da nemam problema ukoliko se zateknemo i prespavamo u divljini. Normalno, uvek se trudim da odaberem dobro i sigurno mesto za bivak. Grčka je toliko puna lepih a bezimenih plaža, da je to začuđujuće.
I da, ja zaista ne osećam ama baš nikakve neudobnosti niti manjak komfora u korišćenju kampera, čak naprotiv, smetao bi mi jedino neki duži nedostatak vode, sve ostalo se da napraviti.
Dok sam pisao post, nisam video post Kampera.
Šta ćete , koliko ljudi toliko ćudi. To je ono u našoj naravi, svako misli da je najpametniji, umesto da živimo punim plućima i pustimo druge da žive. Takvih ljudi, kao taj carinik ima koliko god hoćeš. Verujem da su neki od njih i sami nekada kampovali, ali "iz nužde" a ne iz želje.
Šta ćete , koliko ljudi toliko ćudi. To je ono u našoj naravi, svako misli da je najpametniji, umesto da živimo punim plućima i pustimo druge da žive. Takvih ljudi, kao taj carinik ima koliko god hoćeš. Verujem da su neki od njih i sami nekada kampovali, ali "iz nužde" a ne iz želje.
Poslednja izmena od sprinter u 08 Feb 2011 18:30, izmenjeno 1 put ukupno.
'Ajde da se i ja uključim u ovo opštenarodno polemisanje.
O ukusima ne treba mnogo raspravljati ali je dobro što nas ima različitih, o čemu bi inače pisali.
Šator, prikolica ili kamper , sve jedno je. Svi pre ili kasnije shvate šta je za njih najbolje. Kada sam imao
šator, sanjao sam prikolicu. U međuvremenu sam igrom slučaja prikolicu preskočio i uskočio u priručno napravljen kamper i tako je to krenulo...Nikada šatorom nisam u jednom mestu bio duže od dva dana i shvatio da ako nije tako, ništa u životu neću videti. Toga se pridržavam i sada, u kamp svraćam samo iz tehničkih razloga.
Moje prvi susret sa kampom bilo je na Vlasinskom jezeru 90' i neke kada sam doživeo prvi suret sa haosom srpskog kampa. Jedna porodica valjda iz Leskovca, ne sećama se više, nije zbog gužve
Imala gde da postavi šator pa im je palo napamet da to urade na sred glavnog puta kroz kamp i to. Kad ih je komšija iz susednog šatora pitao gde će prolaziti ljudi, dobio je odgovor:
„Koj gi j..e nek obikalju!“ ili u prevodu neka obilaze!
Drugi slučaj u istom kampu su pijani momci koji po povratku iz obližnje kafane,u pokušaju da se parkiraju uz svoj šator, zamalo nisu pregazili svog druga koji je spavao u njemu.
Zavezani tuševi u čvor, poskidani ventili, zapušeni toaleti i kap u prepunoj čaši – mnogi su vršili nuždu
tik uz sopstveni šator.
Sve to je bilo dovoljno da kampove zaobilazim u širokom luku.
Naravno da to nije slučaj sa kampovima na zapadu ili u Grčkoj.
Lepo je u kampu provesti dan-dva, napuniti vodu, isprazniti crni tank i sl. Ne mogu da shvatim da neko godinama letuje u istom kampu i to još kamperom.
Kamper – luksuz ili ne? Pitanje je sad.
Gledajući sa strane neupućenog u materiju, pravi Srbenda će reći: „Dobra stvar, pa ti ne plaćaš smeštaj, ko'lko košta ovo tvoje kamionče? Šta, pa ja za te pare ima stan da kupim!J... te, pa šta tu tol'ko košta!“
Pravi ljubitelj prirode i sigurno će se na prvi pogled zaljubiti u ideju slobodnog putovanja i u našu kuću putujuću i sigurno neće postavljati pitanja o ceni jer lepota i doživljaj ovog vida odmora nema cenu!
Često moram da odgovorim na pitanje koliko košta kamp u Grčkoj za moju porodicu i kamper?
Unapred znam odgovor: za te pare možeš da iznajmiš apartman!
Gledajući slike sa letovanja iz Grčke supruga mog prijatelja je prokomentarisala: „sve je to lepo ali mi smo navikli da svakodnevno održavamo ličnu hiogijenu.“Na to je moja žena odgovorila: „šta ćeš, mi se okupamo jednom kad pođemo pa tek onda kad se vratimo“!
O ukusima ne treba mnogo raspravljati ali je dobro što nas ima različitih, o čemu bi inače pisali.
Šator, prikolica ili kamper , sve jedno je. Svi pre ili kasnije shvate šta je za njih najbolje. Kada sam imao
šator, sanjao sam prikolicu. U međuvremenu sam igrom slučaja prikolicu preskočio i uskočio u priručno napravljen kamper i tako je to krenulo...Nikada šatorom nisam u jednom mestu bio duže od dva dana i shvatio da ako nije tako, ništa u životu neću videti. Toga se pridržavam i sada, u kamp svraćam samo iz tehničkih razloga.
Moje prvi susret sa kampom bilo je na Vlasinskom jezeru 90' i neke kada sam doživeo prvi suret sa haosom srpskog kampa. Jedna porodica valjda iz Leskovca, ne sećama se više, nije zbog gužve
Imala gde da postavi šator pa im je palo napamet da to urade na sred glavnog puta kroz kamp i to. Kad ih je komšija iz susednog šatora pitao gde će prolaziti ljudi, dobio je odgovor:
„Koj gi j..e nek obikalju!“ ili u prevodu neka obilaze!
Drugi slučaj u istom kampu su pijani momci koji po povratku iz obližnje kafane,u pokušaju da se parkiraju uz svoj šator, zamalo nisu pregazili svog druga koji je spavao u njemu.
Zavezani tuševi u čvor, poskidani ventili, zapušeni toaleti i kap u prepunoj čaši – mnogi su vršili nuždu
tik uz sopstveni šator.
Sve to je bilo dovoljno da kampove zaobilazim u širokom luku.
Naravno da to nije slučaj sa kampovima na zapadu ili u Grčkoj.
Lepo je u kampu provesti dan-dva, napuniti vodu, isprazniti crni tank i sl. Ne mogu da shvatim da neko godinama letuje u istom kampu i to još kamperom.
Kamper – luksuz ili ne? Pitanje je sad.
Gledajući sa strane neupućenog u materiju, pravi Srbenda će reći: „Dobra stvar, pa ti ne plaćaš smeštaj, ko'lko košta ovo tvoje kamionče? Šta, pa ja za te pare ima stan da kupim!J... te, pa šta tu tol'ko košta!“
Pravi ljubitelj prirode i sigurno će se na prvi pogled zaljubiti u ideju slobodnog putovanja i u našu kuću putujuću i sigurno neće postavljati pitanja o ceni jer lepota i doživljaj ovog vida odmora nema cenu!
Često moram da odgovorim na pitanje koliko košta kamp u Grčkoj za moju porodicu i kamper?
Unapred znam odgovor: za te pare možeš da iznajmiš apartman!
Gledajući slike sa letovanja iz Grčke supruga mog prijatelja je prokomentarisala: „sve je to lepo ali mi smo navikli da svakodnevno održavamo ličnu hiogijenu.“Na to je moja žena odgovorila: „šta ćeš, mi se okupamo jednom kad pođemo pa tek onda kad se vratimo“!
Poslednja izmena od mustang u 08 Feb 2011 21:07, izmenjeno 1 put ukupno.
Omnia mea mecum porto
Da dopunim malo prethodni post.
Znam par ljudi koji žive u Nemačkoj, inače su vlasnici veoma jakih firmi i imaju novca za najskuplje hotele. Ne mogu da zamisle odmor bez kampera bilo to leti ili zimi.
Nije ih sramota i nije im teško da prazne kasetu, pune vodu na usputnim pumpama, spavaju van kampa itd...
To je jednostavno "life style"!
Znam par ljudi koji žive u Nemačkoj, inače su vlasnici veoma jakih firmi i imaju novca za najskuplje hotele. Ne mogu da zamisle odmor bez kampera bilo to leti ili zimi.
Nije ih sramota i nije im teško da prazne kasetu, pune vodu na usputnim pumpama, spavaju van kampa itd...
To je jednostavno "life style"!
Omnia mea mecum porto
Sto rece Mustang to jeste "life style". Time je sve receno, jer kada bi se razlagalo svakako nije nesto sto je isplativo. Kada uracunate kupovinu kampera, registracije, putarine, vecu potrosnju goriva...za te pare mogu godinama da zimujem i letujem na ekskluzivnim mestima.
Dakle isplativo je samo u "lokalnim" okvirima-Srbija, Grcka. Crna Gora eventualno Slovenija. To su jedina mesta gde mozete mastati o spavanju van kampa, ustedi, da bude isplativije od recimo apartmana. Cim se uputite dalje, to je luksuz a kao i svaki luksuz trazi dosta para i vremena.
A sto se tice vremena mislim da je u ovom slucaju bukvalno vazi ono "vreme je novac". Kao neiskusan kamperista a zeljan svega upao sam u zamku zvanu "Slovenacki sindrom" jer sam gledajuci njihova iskustva "protutnjavao" destinacijama a cesto sam (narocito u Grckoj) hvatao sebe u razmisljanjima tipa "danas sam prespavao van kampa-usteda 25 evra". Nikada nisam bio umorniji nego kada sam se vracao sa takvih odmora. Zadnjih par godina sam promenio pristup. Naravno da gde je prilika ostajem van kampa ali mi to vise nije opsesija.
Eto, to su neka moja iskustva.
Dakle isplativo je samo u "lokalnim" okvirima-Srbija, Grcka. Crna Gora eventualno Slovenija. To su jedina mesta gde mozete mastati o spavanju van kampa, ustedi, da bude isplativije od recimo apartmana. Cim se uputite dalje, to je luksuz a kao i svaki luksuz trazi dosta para i vremena.
A sto se tice vremena mislim da je u ovom slucaju bukvalno vazi ono "vreme je novac". Kao neiskusan kamperista a zeljan svega upao sam u zamku zvanu "Slovenacki sindrom" jer sam gledajuci njihova iskustva "protutnjavao" destinacijama a cesto sam (narocito u Grckoj) hvatao sebe u razmisljanjima tipa "danas sam prespavao van kampa-usteda 25 evra". Nikada nisam bio umorniji nego kada sam se vracao sa takvih odmora. Zadnjih par godina sam promenio pristup. Naravno da gde je prilika ostajem van kampa ali mi to vise nije opsesija.
Eto, to su neka moja iskustva.