Putovanje smo planirali samo delimično. Znali smo da želimo da vidimo oba mora u ovoj turi (sin, supruga i ja). Prvo mesto u koje smo se uputili ipak je bilo u Makedoniji – Ohrid. Nismo ranije bili na Ohridu (a čuli smo dosta). Polazak iz Prokuplja negde pridveče, dolazak u Makedoniju, spavanje pored naplatne rampe, a zatim dolazak.
Po mom mišljenju Ohrid nije uopšte loš. Na oko 740 m nadmorske visine po garminu uveče su potrebni i dugački rukavi. Nisam imao pojma gde se nalaze plaže i šta treba videti, pa je za to poslužio internet, koji smo našli (bežični) na šetalištu, kao i motocikl koji je ceo put bio sa nama na platformi. Obilazak motociklom se pokazao kao prava stvar. Videli smo Sveti Neum, ulivanje Crnog Drima, izuzetno lep restoran ostrvo na Crnom Drimu pre ulaivanja u Ohrid. Obilazak dva kamp naselja motorom – lepe plaže, nije loše (ali previše statično za naš način letovanja).
Pažnju nam je privukao muzej na vodi (zaliv kostiju, kako je napisano). Rekonstrukcija naselja od 1300 g. pre nove ere. O autentičnosti smo se uverili tek ronjenjem sa bocom. Sa mojih 44 g života mnogo puta sam ronio na dah, koristeći peraja, disaljku i masku, ali nikad nisam ronio sa bocom u kompletnom odelu. Doživljaj koji je za ronioce svakodnevan, za mene je bio perfektan. Sve je počelo tako što je moj sin (od 15 g.) poželeo malo avanture ronjenjem na arheološkom nalazištu. Ja sam mu se priključio, a onda nakon kratke obuke (oko 5 minuta) navlačenje odela, proba tegova i zaron oko sat vremena. Dubina zarona je mala (prosečno oko 6 metara), a utisak je bio fenomenalan.
Sa Ohrida još mogu pomenuti i odličan karting (jer su im vozila za karting zaista dobra). Naravno i u ovome je najviše uživao najmlađi član porodice, ali sam se i ja malo priključio. Spavanje smo rešili na parkiralištu blizu luke za čamce i u neposrednoj blizini šetališta (i nismo bili jedini)- Dva dana na Ohridu nam je bilo dovoljno i nakon male kiše krenuli smo prema Bitoli i Grčkoj.
Prelazak bez ikakve gužve i odmah zatim spavanje na granici, kako bi odmorni nastavili put.
Put prema Igumenaci je u principu dobar. Razočarao sam se što nema uslovnih parkirališta, sa hladovinom i vodom, nema pumpi, restorana uz put itd...
Igumenica je poznata luka za putničke brodove i trajekte. Nama nije bio cilj odlazak na trajekte pa smo se uputili u traženje plaže. Na oko 7 kilometara od grada lepa i dugačka gradska plaža. Ima hladovine, tuševa, česmi za vodu. Motorom smo obišli grad. Nema noćnog života, osim par diskoteka na plaži. Internet po običaju tražimo u gusto naseljenim delovima grada. Sve prodavnice rade do 9 h. Veću gužvu smo zatekli ujutro. Malu neprijatnost sam doživeo nakon buđenja na plaži. Cipele koje sam ostavio kada sam sišao sa motora ispred kampera (da ne unosim šljam) nisam zatekao ujutro. Jednu sam video u kanti za smeće (koju je revnosni čistač plaže verovatno bacio), a u okolini sam ugledao kuče koje se šeta. Najverovatnije je ono krivac za nestanak mojih cipela, a kako su mi potrebne zbog motora, odmah u Igumenici sam kupio druge.
Nakon toga krenuli smo ka Pargi. Izbegavali smo magistralne puteve, trudeći se da idemo uz obalu. Ima zaista lepih mesta i plaža, kojih nema u Srpkim turističkim katalozima.
Parga je lepo malo mesto. Uske ulice, stariji primorski gradić. Gradska plaža je dobra, voda čista, hladna, perfektno providna i nažalost prepuna. Bitch barovi u okolini su zaista lepi (odnosno plaže). Spavanje kamperom u Pargi je prava muka. Postoji nekoliko parkinga koji se plaćaju u gradu, ali smo se snašli i na ulici iznad grada uz mali nagib.
Sledeća destinacija je bila Lefkada. Iz Parge se tamo stiže podvodnim tunelom kod Preveze. Neposredno po dolasku doživeo sam i prvo razočarenje. Pokaušali smo da se kamperom uputimo na neku od poznatih plaža iz kataloga. Uzbrdice i nizbrdice na Lefkadi, lakat krivine, kao i zaista velika suženja na prilazu plažama (koje su mi se činile stotinama kilometara daleko) i uz put jedno zaglavljivanje na suženju sa lokalnim prevoznikom, odgovorile su me od ovog načina traženja pogodnog mesta za kamper (u svakom slučaju oni koji nisu bili tamo, bolje je da ostave kamper u gradu i prođu ostrvo nekim drugim prevoznim sredstvom). Plaža u blizini grada je lepa i velika, ali prvenstveno za jedrenje na dasci jer je vetar ovde konstantan. Rešili smo da obiđemo ostrvo motorom, što se ispostavio ispravnim. Lefkada zaista ima lepe plaže, ali je put do njih trnovit. Čak i prilikom dolaska može se zateći scena da se parking naplaćuje, a obala je još dosta niže.
brza hrana kojoj ne treba komentar
Sa ovakvim utiskom uputili smo se na pitomije male plaže (sitan šljunak – meni najomiljeniji i zbog toga što se ne lepi, ali i zato što se voda nikada ne muti, prozirna perfektno čista), na levoj strani lefkade. Idealno za kupanje i ronjenje.
Spavanje na Lefkadi je doživljaj za sebe. Na parkingu pored muzeja, u blizini šetališta, parkirali smo se uz samo more. Kada smo krenuli u šetnju u našoj blizini smo izbrojali još 14 kamper vozila (italijana, nemaca itd...), na besplatnom parkingu za maksimalno 200 vozila.
Kao i svakog jutra – kud koji mili moji.
Sledeća destinacija Preveza. Plaže nisu idealne (motorom sam obišao većinu njih koje su upisane na Garminu). Noćni život se odvija pored same luke za brodiće (gde mo i spavali), ima taverni i kafanica. Sve prodavnice se zatvaraju oko 9h. Tako da se i pekara koja radi teško nalazi.
Od slobodnih 18 dana odmora, na putu smo bili skoro 10. Zaustavljanja, kupanja na nepoznatim plažama, šetnje po nepoznatim mestima. Rešili smo da prekratimo putovanje i odatle krenemo na Larisu i Egejsko more.
Naišli smo na jedno lepo odmaralište, u blizini reke, odmorili pa onda dalje.
Nemam fotografije (ima ih Grk koji me je slikao) kako zbog moje greške u tunelu od 3 kilometara popravljam crevo za vodu (za hlađenje motora), Naime prilikom malog servisa, ostavio sam nepažnjom crevo od hladnjaka ka bloku da ga grebe ventilator alternatora. Kako se ovakve stvari po pravilu događaju u najgorim uslovima, meni se dogodilo u tunelu. Kvar sam sanirao u roku od 20 minuta, na stajalištu unutar tunela. Buka je nepodnošljiva, a video nadzor im sigurno radi jer su me uporno upozoravali na Grčkom jeziku (koji baš i ne razumem), na razglasu. Bio sam prinuđen da odem do SOS govornice i kažem naravno na engleskom o čemu se radi. Nakon toga se preko zvučnika na lošem engleskom čulo nešto tipa „Ostani tu dolazi pomoć“. Ja sam svoju opravku privodio kraju kada su se pojavila dva radnika sa crvenim fluorescentnim prslucima i kanisterom vode – POMOĆ. Zahvalio sam se, mada me nisu razumeli, sipao moju vodu iz kampera, upalio i nastavio dalje. Grk me je čudno gledao, fotografisao, mahnuo i mi odosmo dalje.
Put kopnom prema Larisi. Prolazak pored meteora. Usput bezbroj malih taverni, a stariji grci porodično na ručku (pa bila je nedelja, dan za odmor). Nedeljom Larisa izgleda avetinjski. Parking mesta koliko hoćeš. Ne rade ni mega marketi. Tek kada smo krenuli ka Agia kamposu sreli smo reku vozila koja ide ka gradu (oko 5h po podne).
Letovanje na Egejskom moru smo započeli tamo. Do dolaska do nama (kao i većini Srba) poznatih letovališta, vreme smo proveli obilazeći letovališta na kojima nema stranaca (Agia kampos Velika itd...). Svo vreme smo se trudili da idemo uz samu obalu, pa smo to nastavili i na Egeju.
Konačno srpske tablice na vozilima i srpski jezik u upotrebi. Došli smo do Noei Pori-a, potom Platamon. Spavali smo na prkingu i luci bez problema. Opšti utisak da je Egejsko more daleko toplije, manje slano i prljavije od Jonskog (iako smo to već znali).
Usledila je Leptikarija (lepa hladovina, kupanje i spavanje u blizini NATO odmarališta).
Potom paralia Katarini.
Za sam kraj letovanja kao naručeno na parkungu u paraliji Katarini dolazi Sprinter. Bilo mi je žao što je došao kasno (a moji su otišli u skitnju) pa smo druženje sveli na sat vremena razgovora (razmene utisaka) ispred kampera. Ujutro je usledila vožnja kući.
Opšti utisak je „Ne menjam način života, letovanja, izleta, zimovanja“. Iako imam iskustava u kampingu, izletima, vožnji motora (mototura), a kamper vozilo imam tek 2 godine, od 2009.g. nakon uređene generalke, sređivanja itd... obišli smo (supruga, sin i ja) skoro celu Srbiju, dobar deo Grčke, Makodoniju, deo Bugarske. Putovanja nastavljamo svakom prilikom koja nam se ukaže. Čak i sa putopisom kasnim jer me je čekala radna nedelja, vikend izlet sa društvom – PRAGNJE (na Oblačinskom jezeru), za neupućene prase i jagnje, onda opet radna nedelja, a zatim vikend tura kamperom Prokuplje – Zavojsko jezero, Pirot, motorom Pirot – Sofija – Pirot, Kamperom preko Knjaževca do soko Banje, izlazak i spavanje, potom Bovansko jezero pa onda nažalost opet kući i radna nedelja.
Nastavljamo dalje...
Pragnje pod sačem i pogača u crepulji pod sačem
potom vikend tura (nisam sve fotografisao, jednostavno sam zaboravio)
