Peloponez i još po nešto..... 2012
Upoznali smo divne ljude i osvojili Peloponez, ili beše pre da je Peloponez osvojio nas. Avaj, biće tu žučnih rasprava na temu, no imamo godinu pred nama da proglasiomo pobednika gledajući slike i tražeći detalje koji su nam promakli.
Ovog puta za 19 dana prešli smo bezmalo 4100km, spavali u 7 kampova (Evridiki x 2). Što se budžeta tiče, a siguran sam da to mnoge interesuje, prosečna potrošnja fiata stilo 1,9mj na ovom putu bila je oko 9,2 l dizela - dalja računica nije teška (da napomenem gorivo u metalnoj kanti iz Makedonije je bilo veoma cenjeno). Što se tiče smeštaja cena u kampovima je između 20 i 26 eur noć, za dve osobe, kamp prikolicu, auto i priključak za struju (psa ne računam). Izuzetak je kamp Evridiki gde je cena duplo niža, a o kome su mnogi već pisali (noć 12eur plus struje koliko se potroši).
Počelo je bez plana kao i obično, sa idejom da se dođe do Peloponeza. Na kraju naša maršuta približno je izgledala ovako:
Krenuli smo 10.07 ovog puta društvo nam je pravio Džordž (naša nova-polovna prikolica)
Pronašli smo Evridiki...nekako...
http://www.camping-evridiki.com/" onclick="window.open(this.href);return false;
U kampu se tih dana zahuktavala sezona i na samom ulasku smo veoma lako našli smeštaj, već dalje u dubini kampa, bliže plaži, postajalo je sve teže uparkirati se. Već se pisalo na temu ovog kampa i zaista je šteta što je mokri čvor praktično neupotrebljiv, sve ostalo je ogroman potencijal, hladovina platana, velika plaža, blizina... Ulaganja u novu prikolicu su se isplatila imali smo svoj toalet!
Iskoristili smo priliku i proskitali se po hladovini Olimpa,
Vratili smo se na Via Egnatia, ili vojini put koji je nekad spajao Istočno i Zapadno Rimsko carstvo te krenuli put Parge u Linchos koji smo posetili i prošle godine. Iznenađenje je bilo što su ove godine na Egnatia odosu osvanule tri naplatne rampe od po 2,5 eur ili u našem slučaju zbog visine od preko 2,2m po 5 eur svaka.
U kampu Enjoy Linchos i ove godine uzeli smo brošuru udruženja kampera
http://www.sunshine-campings.gr/" onclick="window.open(this.href);return false; . Kao “članovi” imali smo popust u tom i svakom sledećem kampu koji je član udruženja od 10% u sezoni i 20% van sezone. U šestom kampu dobili smo Retsinu na poklon. Međutim ono što nam je bilo mnogo vrednije jesta mapa njihovih kampova sa sažetim opisom i fotografijama kampova koje smo mogli da posetimo.
Zavirili smo u Pargu, prikupili snagu i krenuli ka Peloponezu. Trajekt Rio Antirio 11 eur za auto i prikolicu cena kao i prošle godine.
Nismo imali nameru da provodimo duže od pet sati u putu te smo prvi smeštaj na Peloponezu potražili u okolini Patre. Kampova u pravcu Zahara ima dovoljno, nisu toliko česti kao u ostalim delovima Grčke (samo potvrđujem detalje iz Sprinterovog odličnog putopisa), ali ih ima dovoljno. Prodavnica poput Lidla nema previše te se vredi na vreme naoružati potrebštinma.
Kamp Kato Alissos smo odabrali za prenoćište kao i mnogi drugi koji su u tranzitu . Plaža mora se priznati nije privlačna, ali večera ispod masline čiju su krošnju šibali vetrovi Korintskog zaliva više od hiljadu godina jeste za pamćenje.
Uz Jonsko more s neše desne strane krenuli smo ka jugu nama poznatim putem. Zbog GPS-a i loših ali ipak ažuriranih mapa izgubili smo dragoceno vreme. Stigli u Kamp Koroni na prvom prstu Peloponeza.
Kamp sa odličnim uslovima, bazenom na nekih 30m nadmorske visine i ne baš tako lepom plažom je izvrsna pozicija za obilazak prvog prsta.
Na putu između Koronija i Mesinija, u blizini malog mesta Finikounda, videli smo nekoliko kampova na predivnoj dugačkoj plaži koja gleda na jug. Posle Mesinija
krenuli smo ka severu gde je nezaboravna plaža Voidokilia…neki je zovu i Omega……. Google će vam reći više….Čak i ptice selice na putu ka toplijim krajevima odmaraju u njenoj neposrednoj blizini. Prikupljaju snagu pre velikog preleta preko Sredozemnog mora.
Ostali bi mi u Koroniju i duže ali ima još toliko toga na Peloponezu…
Krenuli smo put srednjeg prsta preko prevoja u pravcu Aeropolisa uzanim putevima (još jedan osvrt na Sprinterov putopis). Za prikoličare ovaj put predstavalja izazov pogotovu za lamele kada su mimoilaženja na usponima u pitanju. U svakom slučaju vredelo je. Stigli smo do kampa Mani Beach.
Kamp se nalazi nekoliko kilometara južno od Gitija. Tu smo sreli divan bračni par iz Niša koji godinama leta provode u Grčkoj, a Peloponez je njihova uža specijalnost. Uz prijatno druženje vreme je brzo prolazilo. Zahvaljujući našim novim prijateljima uspeli smo da obiđemo okolinu i posetimo mesta koja su vredna sećanja. Posetili smo Aeropolis, spustili smo se do najjužnije tačke kopnenog dela Evrope - Cape Tainaro (Rt Tainaro), obišli i treći prst, videli Monemvasiu grad na steni, predivnu plažu Simos na ostrvu Elafonisos. Za neke ovo je jedna od najlepših plaža Evrope. Kamp Simoscamping se nalazi na samoj plaži. Boravak u ovom kampu ostavili smo za neko drugo leto, a za one koji nameravaju da krenu put ovog ostrva napomena: Obavezno potvrdite rezervaciju u kampu pre polaska, zbog ograničenog broja mesta a i prevoz trajektom od 10 eur u jednom pravcu za auto plus euro po osobi nije zanemarljiv… Ovaj kamp smo samo posetili, sve je delovalo krajnje uredno
http://www.simoscamping.gr/index.php/en/" onclick="window.open(this.href);return false; možda neko drugo leto.
Brže no što smo mislili, put ka severu označio je početak našeg povratka. Skretanje na istok ka Nafpliju i gradicu Tolo dovelo nas je u kamp Kastraki.
Divan kamp u hladu borova, podseća na Lagomandru (Sitonija). Da sve ne bude savršeno pobrinula se uprava kampa koja naplaćuje tuširanje hladnom ili vrućom vodom 0,20 eur, a zajednički toaleti nemaju daske na WC šoljama… Još jednom naša ulaganja u novu prikolicu su došla do izražaja.
Krenuli smo put Evrdikija. Čudno, ali na deonici autoputa od Atine do Lamije na naplatnim rampama su nam naplaćivali prolaz kao da smo druga kategorija vozila, menjajući očitavanje kompjutera koja pokazuju visinu naše prikolice ručno. To nam je prepolovilo troškove putarine (HVALA!). Na žalost, ta praksa se nije nastavila. Naplatne rampe na autoputu prestali smo da brojimo. Da smo imali još koji dan sigurno bi ih izbegli. U Evrdikiju ovog puta mesta nije bilo ni za lek. Nekako smo se smestili i tu proveli noć. Kiša sa Olimpa došla je kao pravo osveženje posle Peloponeza gde kiše nije bilo skoro pedeset dana kako su nam rekli.
Sledeću noć proveli smo u Beogradu.
