Negde je na Forumu diskutovano o snazi , pa je rečeno da ako se stavlja dva panela da treba da budu iste snage.
Istu takvu informaciju dobio sam i od servisera u Budimpešti, obzirom da sam mu napomenuo da ću možda naknadno pojačavati solar. On je odmah rekao da može, ali da vodim računa da budu oba ista, dakle po 90w, voltaža se podrazumevala. Mislim da sam zato odmah i stavio jači regulatror.
SOLARNI PANELI
Moderatori: šukitaxi, miki56, andrijica, GorchaHY
Poslednja izmena od sprinter u 23 Jan 2013 18:52, izmenjeno 1 put ukupno.
redno vezani 12V + 12V = 24V amperaža ista; Težina ? + ? = ?, amper sati se ne sabiraju u ovom slučajumustang napisao:Ne znam odakle taj podatak za tezinu, otprilike je 144 Ah - 38kg, 120 Ah -35kg, 66ah - 16 kg.igorpet napisao:Postoje akumulatori od 24V, ali oni umesto 6 imaju 12 celija.
Ali tezina tih akumulatora je takodje skoro dupla, ovaj od 130Ah ima sigurno 100-120 kg.
Poslednja izmena od lio u 23 Jan 2013 19:00, izmenjeno 1 put ukupno.
TESLA 12V 135Ah - startni - Standardni akumulator sa tečnim elektrolitom - 42 kg
Exide Professional EG1402 12V 140Ah - sa tečnim elektrolitom, bez održavanja - 34 kg
Exide Gel ES1350 12V 120Ah - GEL akumulator, bez tečnog elektrolita - 41 kg
Trojan 31XHS 12V 130Ah (C20) - Polutrakcioni akumulator sa tečnim elektrolitom - 30 kg
(ovo je sa www.akumulator-shop.rs)
24V ciklični akumulator MIDAC 130Ah - Težina: 110kg (http://www.akumulator.si/index.aspx?sou ... %200130-24)
24V ciklični akumulator MIDAC (http://www.akumulator.si/index.aspx?sou ... pa=C2%2016)
Ako zelimo da imamo bas velike amperaze punjenja i veliki kapacitet
Akumulator Vision long life 2V 300Ah - kapaciteta: 300Ah (C10), maksimalni tok polnjenja pri ciklični uporabi: 60A - teža: 15,3kg
(http://www.akumulator.si/index.aspx?sou ... 015%200300)
24V=12x2=12x15,3=183,6kg
A cene za padanje u nesvest
Ali da li to bas nama treba, nisam siguran.
Za kampere ako bas treba 24V, onda je po meni najbolje 2x12V odgovarajuce amperaze i to je to.
Gde treba 24V vucemo serijski sa oba akumulatora, gde treba 12V vucemo paralelno sa oba (ili samo sa jednog).
Ali, po meni, mislim da je bolje kad se ceo sistem projektuje na 12V.
Postoje klime koje direkto rade na 12V (ali vucu oko 50A), veci je izbor klima na 24V i one vucu upola manje (oko 25A) ali u oba slucaja dodjemo na isto, a sto se tice akumulatora na slicno.
Ja mislim da ce solarni panel tesko na dnevnom nivou da uhvati prosek od 25A (za sistem od 24V) i mislim da klimu ne mozemo racionalno planirati preko solarnih panela i akumulatora, barem za neki duzi i kontinuorani rad.
Ja nisam bas neki ekspert za ove teme, pa ovo sto ja pisem prihvatite sa malom dozom rezerve, ipak.
Ako neko ima prakticnih iskustava, instalirano i provereno u radu to bih voleo da cujem - informacije iz prve ruke.
Ovako neko misli da moze, neko da ne moze, a neka moja matematika kaze da je klima na panelu jako diskutabilna, ali nista ne tvrdim.
Exide Professional EG1402 12V 140Ah - sa tečnim elektrolitom, bez održavanja - 34 kg
Exide Gel ES1350 12V 120Ah - GEL akumulator, bez tečnog elektrolita - 41 kg
Trojan 31XHS 12V 130Ah (C20) - Polutrakcioni akumulator sa tečnim elektrolitom - 30 kg
(ovo je sa www.akumulator-shop.rs)
24V ciklični akumulator MIDAC 130Ah - Težina: 110kg (http://www.akumulator.si/index.aspx?sou ... %200130-24)
24V ciklični akumulator MIDAC (http://www.akumulator.si/index.aspx?sou ... pa=C2%2016)
Ako zelimo da imamo bas velike amperaze punjenja i veliki kapacitet
Akumulator Vision long life 2V 300Ah - kapaciteta: 300Ah (C10), maksimalni tok polnjenja pri ciklični uporabi: 60A - teža: 15,3kg
(http://www.akumulator.si/index.aspx?sou ... 015%200300)
24V=12x2=12x15,3=183,6kg
A cene za padanje u nesvest
Ali da li to bas nama treba, nisam siguran.
Za kampere ako bas treba 24V, onda je po meni najbolje 2x12V odgovarajuce amperaze i to je to.
Gde treba 24V vucemo serijski sa oba akumulatora, gde treba 12V vucemo paralelno sa oba (ili samo sa jednog).
Ali, po meni, mislim da je bolje kad se ceo sistem projektuje na 12V.
Postoje klime koje direkto rade na 12V (ali vucu oko 50A), veci je izbor klima na 24V i one vucu upola manje (oko 25A) ali u oba slucaja dodjemo na isto, a sto se tice akumulatora na slicno.
Ja mislim da ce solarni panel tesko na dnevnom nivou da uhvati prosek od 25A (za sistem od 24V) i mislim da klimu ne mozemo racionalno planirati preko solarnih panela i akumulatora, barem za neki duzi i kontinuorani rad.
Ja nisam bas neki ekspert za ove teme, pa ovo sto ja pisem prihvatite sa malom dozom rezerve, ipak.
Ako neko ima prakticnih iskustava, instalirano i provereno u radu to bih voleo da cujem - informacije iz prve ruke.
Ovako neko misli da moze, neko da ne moze, a neka moja matematika kaze da je klima na panelu jako diskutabilna, ali nista ne tvrdim.
Poslednja izmena od igorpet u 23 Jan 2013 19:30, izmenjeno 1 put ukupno.
Nije mi ideja bila da klima radi bez sunca tj. samo iz akumulatora, jer to zahteva veliki kapacitet akumulatora.
Akumulatori bi služili samo kao stabilizatori napona i napajali bi samostalno klimu u kratkom periodu, ako kombi prođe kroz hladovinu ili oblaci kratkotrajno zaklone sunce.
Ako je potrošnja devetke oko 800-900W, iz akumulatora bi vukla oko 35-40A, što znači da bi na 2 akumulatora od 12V/100Ah klima radila nešto više od sat vremena(ukupno 24V/100Ah, kao što reče Lio kapaciteti se ne sabiraju).
Akumulatori bi zbog cene trebali biti isključivo obični startni jer su najjeftiniji, a i dobro podnose kratkotrajna pražnjenja i punjenja velikom strujom.
Ako su od po 100Ah ukupna težina je oko 50kg, a ako su od po 130Ah težina bi bila 70-80kg, što je ipak manje od 100-120kg.
Instalacija se ne bi dirala ni u kom slučaju jer je standard 12V.
Minus pol jednog i srednji izvod oba akumulatora bi slobodno mogli biti vezani na instalaciju kampera, tako da bi se jedan akumulator koristio potpuno normalno za napajanje drugih potrošača.
Igorpet, u pravu si za dnevni prosek, maksimalna moguća struja za 4 panela bila bi 30A što je teško ostvarljivo.
Mislim da bi cela matematika bila realna samo za inverter klimu, jer s obzirom na malu zapreminu kampera njen kompresor ne bi radio na maksimumu kao kod obične klime, pa bi i potrošnja bila manja.
Dobra stvar u celoj priči je što bi 4 panela sa svojom površinom (otprilike 3.5 x 2m =7m kv) pravila hladovinu i smanjila zagrevanje površine kampera a samim tim i količinu energije potrebnu za hlađenje.
Daleko odosmo sa ovom diskusijom, izmislićemo izgleda toplu vodu!
Akumulatori bi služili samo kao stabilizatori napona i napajali bi samostalno klimu u kratkom periodu, ako kombi prođe kroz hladovinu ili oblaci kratkotrajno zaklone sunce.
Ako je potrošnja devetke oko 800-900W, iz akumulatora bi vukla oko 35-40A, što znači da bi na 2 akumulatora od 12V/100Ah klima radila nešto više od sat vremena(ukupno 24V/100Ah, kao što reče Lio kapaciteti se ne sabiraju).
Akumulatori bi zbog cene trebali biti isključivo obični startni jer su najjeftiniji, a i dobro podnose kratkotrajna pražnjenja i punjenja velikom strujom.
Ako su od po 100Ah ukupna težina je oko 50kg, a ako su od po 130Ah težina bi bila 70-80kg, što je ipak manje od 100-120kg.
Instalacija se ne bi dirala ni u kom slučaju jer je standard 12V.
Minus pol jednog i srednji izvod oba akumulatora bi slobodno mogli biti vezani na instalaciju kampera, tako da bi se jedan akumulator koristio potpuno normalno za napajanje drugih potrošača.
Igorpet, u pravu si za dnevni prosek, maksimalna moguća struja za 4 panela bila bi 30A što je teško ostvarljivo.
Mislim da bi cela matematika bila realna samo za inverter klimu, jer s obzirom na malu zapreminu kampera njen kompresor ne bi radio na maksimumu kao kod obične klime, pa bi i potrošnja bila manja.
Dobra stvar u celoj priči je što bi 4 panela sa svojom površinom (otprilike 3.5 x 2m =7m kv) pravila hladovinu i smanjila zagrevanje površine kampera a samim tim i količinu energije potrebnu za hlađenje.
Daleko odosmo sa ovom diskusijom, izmislićemo izgleda toplu vodu!
Omnia mea mecum porto
Ako ćemo da idemo u detalje, onda treba koristiti jedne od skoro najboljih baterija na svetu: "Lithium yttrium iron LiFeYPO4 12V battery"
Jedan od modela: 12V/90Ah, 15kg , struja punjenja i pražnjenja veća od 0.5C, dimenzije 282 x 248 x 155mm. Imaju vrlo dug životni vek, koriste se za e-vozila i mnoge druge namene.
http://www.ev-power.eu/LiFeYPO4-batteri ... html?cur=1
Cena je prava sitnica, u Češkoj ovaj model od 90Ah košta 336 evra!
Jedan od modela: 12V/90Ah, 15kg , struja punjenja i pražnjenja veća od 0.5C, dimenzije 282 x 248 x 155mm. Imaju vrlo dug životni vek, koriste se za e-vozila i mnoge druge namene.
http://www.ev-power.eu/LiFeYPO4-batteri ... html?cur=1
Cena je prava sitnica, u Češkoj ovaj model od 90Ah košta 336 evra!
Omnia mea mecum porto
Ma pricamo samo i razmenjujemo misljenja.
Neko ovo sve mozda zna, neko ne zna, pa ce mozda jos nekome pomoci.
Ako bas pricamo o klimi u kamperu ja mislim da je najbolja varijanta da klima ne bude krovna. Iz tvoje diskusije sam shvatio da si ti pricao o klasicnim kucnim klimama, a one mi nikako ne idu uz kamper zbog velicine i tezine spoljne jedinice, ali cena je nezaobilazni faktor u odlucivanju.
Po meni je najbolja kombinacija je klima koja ide u skladisni prostor (ili kako se vec pravilno zove) a na krov turbo-vent.
Rasporedimo izlaze ravnomerno po kampreu, odaberemo odgovarajucu snagu, mada i ova najslabija je BTU 6150 a one jace preko 8000, sto ce svima odgovarati, tezina prihvatljivih 20kg, napajanje 220V i 12V, kaze da radi sa invertorom TG 1000 sinus power inverter.
A u pitanju je inace Truma storage compartment Air-conditioning systems (http://www.truma.com/int/en/air-conditi ... ystems.php) i mislim da kompaktnije, prakticnije, lakse, stedljivije po potrosnji i kvalitetnije resenje za klimu od ovoga necemo naci za kamper. A Saphir vario je narocito prakticna zbog mogucnosti smanjenja potrosnje.
E sa ovom klimom mislim da bi mozda nesto moglo da se uradi po pitanju napajanja solarom.
Npr. Saphir vario radi vec na 35 A(12 V).
A za sto se tice akumulatora, tacno je da su obični startni najjeftiniji, da dobro podnose kratkotrajna pražnjenja velikom strujom ali ne i punjenja velikom strujom. Optimalna struja punjenja je za akumulatore sa tečnom kiselinom oko 10% kapaciteta. Ako je akumulator 100Ah, puniti ga sa 10A max. AGM i GEL trpe i jače struje punjenja, pa se mogu dimenzionisati punjači struje 25% do čak 50% kapaciteta, Spiral cel cak do celih 100%.
Ali ima problema i sa praznjenjem, AGM baterije trpe pražnjenje do 80%, obične sa tečnom kiselinom do 50%, dok GEL baterije mogu da istrpe i do 90% pražnjenja. Spiral cel bi trebalo po rečima proizvođača, da trpe 100% pražnjenja.
Koji akumulator treba staviti "iza" solarne ćelije najviše zavisi od karakteristika "kontrolera" same solarne ćelije, ali olovni mislim da definitivno otpadaju.
Neko ovo sve mozda zna, neko ne zna, pa ce mozda jos nekome pomoci.
Ako bas pricamo o klimi u kamperu ja mislim da je najbolja varijanta da klima ne bude krovna. Iz tvoje diskusije sam shvatio da si ti pricao o klasicnim kucnim klimama, a one mi nikako ne idu uz kamper zbog velicine i tezine spoljne jedinice, ali cena je nezaobilazni faktor u odlucivanju.
Po meni je najbolja kombinacija je klima koja ide u skladisni prostor (ili kako se vec pravilno zove) a na krov turbo-vent.
Rasporedimo izlaze ravnomerno po kampreu, odaberemo odgovarajucu snagu, mada i ova najslabija je BTU 6150 a one jace preko 8000, sto ce svima odgovarati, tezina prihvatljivih 20kg, napajanje 220V i 12V, kaze da radi sa invertorom TG 1000 sinus power inverter.
A u pitanju je inace Truma storage compartment Air-conditioning systems (http://www.truma.com/int/en/air-conditi ... ystems.php) i mislim da kompaktnije, prakticnije, lakse, stedljivije po potrosnji i kvalitetnije resenje za klimu od ovoga necemo naci za kamper. A Saphir vario je narocito prakticna zbog mogucnosti smanjenja potrosnje.
E sa ovom klimom mislim da bi mozda nesto moglo da se uradi po pitanju napajanja solarom.
Npr. Saphir vario radi vec na 35 A(12 V).
A za sto se tice akumulatora, tacno je da su obični startni najjeftiniji, da dobro podnose kratkotrajna pražnjenja velikom strujom ali ne i punjenja velikom strujom. Optimalna struja punjenja je za akumulatore sa tečnom kiselinom oko 10% kapaciteta. Ako je akumulator 100Ah, puniti ga sa 10A max. AGM i GEL trpe i jače struje punjenja, pa se mogu dimenzionisati punjači struje 25% do čak 50% kapaciteta, Spiral cel cak do celih 100%.
Ali ima problema i sa praznjenjem, AGM baterije trpe pražnjenje do 80%, obične sa tečnom kiselinom do 50%, dok GEL baterije mogu da istrpe i do 90% pražnjenja. Spiral cel bi trebalo po rečima proizvođača, da trpe 100% pražnjenja.
Koji akumulator treba staviti "iza" solarne ćelije najviše zavisi od karakteristika "kontrolera" same solarne ćelije, ali olovni mislim da definitivno otpadaju.
Poslednja izmena od igorpet u 24 Jan 2013 01:12, izmenjeno 1 put ukupno.
Halo!
Citam postove i diskusiju o solarnim panelima koja se razvila za vreme mog zimovanja i odsustva sa foruma.
Vidim da ima clanova koji se interesuju za postojecu temu i dosta citaju kao sto je slucaj sa „igorpet“-om.
Primacujem da nedostaje prakticno iskustvo i mislim da izlaganje ne treba primiti „zdravo za gotovo“.
Ne sumnjam u tacnost proracuna, ali je ocigledno da je dosta toga previdjeno, zaboravljeno i nije uzeto u obzir pri izlaganju.
Zato mislim da ce malo toga u praksi funkcionisati kako je gore napisano i kako se ocekuje.
Ne zelim nikoga da razocaram niti poducavam, ali bih da skrenem paznju i pokusam da koliko je to moguce
na jednostavan nacin objasnim i kazem sta ja o tome mislim.
Ogranicicu se na 12V sisteme, jer su mobilni sistemi od 24V jako retki i u praksi skoro da i nemaju primenu.
Kamperi na 7,5T bazi ili jos veci, gde je strujni sistem vozila 24V, ipak imaju paralelno 12Volt „bord“ sistem
jer je jednostavniji i jeftiniji, a i sama ponuda 12V uredjaja za kampere je daleko veca od uredjaja na 24V.
Gornja diskusija o solarnim panelima je kako vidim usko vezana sa zeljom da se njima pokrecu klima uredjaji.
Nekako moram da zapocnem, pa cu se u nastavku i te problematike dotaci.
Najcesce pitanja koja se postavljaju su: koliko solar panela mi treba, koliko jaki treba da budu, koju snagu treba da ima „bord“ baterija i slicno.
Tada obicno pocinjemo od toga da vidimo koje potrosace struje imamo i koliko su dnevno u upotrebi, sto i nije tako tesko sracunati.
Dacu samo jedan primer:
- imate jedan radio koji trosi 14Watt i jedan mali televizor koji ima potrosnju od 34Watt.
- to je ukupno 48W koje kad podelimo sa naponom od 12V dobijamo potrosnju od 4Ampera.
- ako uzmemo u obzir da slusamo radio i gledamo TV po dva sata dnevno, znaci da su to 8A.
- uz to pumpa za vodu koja trosi 10Ampera i radi ca. 15min dnevno stvara potrosnju od 2,5A
- jedna halogen lampa dva sata dnevno trosi 20W, podeljeno sa 12V, jeste 1,66A, puta dva sata 3,33A i td.
Znaci da u sustini nije veliki problem da se izracuna kolika je dnevna potrosnja struje pod uslovom da se nista ne zaboravi
i koristi toliko dugo kako je predvidjeno. Veci problemi nastaju sa baterijom i njenim kapacitetom.
Ne bih se mnogo o vrstama baterija osim da kazem da baterije sa tecnom kiselinom nisu nikako pogodne za upotrebu u kamperima kao „bord“ baterije.
Znam da ih mnogi koriste i da tu vide neku svoju racunicu ali to cu prepustiti njima. Postoje razne vrste baterija i tezine su vrlo razlicite.
Zato neke tvrdnje u tom smislu takodje ne odgovaraju bas istini. Imam jos uvek u svom kamperu baterije od 80Ah od kojih je svaka teska 50 kilograma.
Poneko mozda misli da je to nemoguce, ali je istina. Sve zavisi od kvaliteta baterija. Sto teze to kvalitetnije ili sto teze to skuplje!
Kapacitet baterija se meri u „Ah“ (Amper-casovima) i ta vrednost stoji napisana na bateriji. Ako baterije povezujemo, cinimo to paralelno
i vrednost „Ah“ se u tom slucaju sabira. Ipak postoji tu mali problemcic! Starije baterije ne dostizu taj „Ah“ kapacitet koji je na bateriji napisan.
Polazi se od toga da se kapacitet baterije smanjuje za nekih 10%-20% godisnje. Osim toga kod niskih temperatura, baterija ima daleko manji kapacitet
nego kada je toplo. Osim toga, vrlo je vazno koliku struju momentalno iz baterije koristimo.
To treba da interesuje sve ljubitelje snaznih „invertera“ koji se zanose mislju da bi time napajali klima uredjaje ili slicne potrosace.
Na bateriji napisana „Ah vrednost“, oznacava i odnosi se na „k20-vrednost“. To znaci da baterija moze u vremenu od 20 sati ravnomerno da se isprazni,
ili drugacije receno, baterija moze u vremenu od 20 sati da daje struju od 5% njenog kapaciteta.
Prakticno, jedna baterija od 100Ah daje struju od 5A, celih 20 sati i tada je baterija da kazem prazna.
Samo pod tim uslovima praznjenja ima ta baterija kapacitet od 100Ah.
To znaci da ne mogu uzimati 10A u vremenu od 10 sati. U tom slucaju vreme se skracuje i baterija je posle 7-8 sati prazna,
sto bi znacilo da u tom rezimu praznjenja ta ista baterija ima kapacitet od samo ca. 70Ah-80Ah.
Kapacitet baterije se drasticno smanjuje i to sve vise i vise, ukoliko je veca struja „A“, koju u momentu uzimamo.
Znaci da stvarni kapacitet baterije zavisi od mnogo faktora i treba uvek racunati sa jednom i to ne bas „malom“ rezervom kada su proracuni u pitanju.
Necu da komentarisem niciju strucnost, ali resenje, da se jednom baterijom od 100Ah-200Ah napaja „inverter“ 12V-220V koji vuce 40A-80A
i time pokrece klima uredjaj je absolutna iluzija. Zato koristim priliku da svakoga odvratim od upotrebe snaznih invertera
i upotrebe vecih potrosaca preko invertera, jer time samo drasticno unistavate kapacitet i skracujete vek vasih „bord“ baterija.
Pre bih preporucio inverter manje snage sa „pravim“ a ne modificiranim „sinus-signalom“, koji nije bas jeftin ali se vrlo cesto isplati.
Za klima uredjaje na 220V su u svakom slucaju potrebna drugacija resenja.
Snaga solarnih panela je uvek data u „Wp“ (Watt-Peak) sto oznacava maksimalnu snagu koju je prakticno moguce postici samo u idealnim uslovima,
sto znaci u laboratorijama a nikako na krovovima kampera. Upravo iz tog razloga su za preporuku „monokristalin“ paneli kod kojih stepen iskoriscenja
ide do 18% za razliku od drugih gde je taj koeficient daleko nizi. Koeficient se racuna sa 1000Wm2 na 25C*.
Broj panela koji se mogu montirati na krov kampera je i tako ogranicen i bitno je da se sa sto manje panela dobije maksimum.
Nije tacna tvrednja da su „polikristalin“ paneli optimalni za kampere i da samo lade-regler odlucuje o kvalitetu i snazi sistema.
Nemojte dozvoliti da vas savetuju „dileri“ kojima je osnovni cilj samo da vam prodaju ono sto imaju na lageru.
Dali vas je nekad „Fiat“ diler poslao da kupite „Audi“ ili „Mercedes“? Sigurno da nije!
Polikristalin paneli su pre svega zastarela tehnika, koji su se zadrzali jer su proizvodni kapaciteti prodati Kinezima
i u proizvodnji su vrlo jeftini. Njih ne koriste vise cak ni za kucne sistame gde broj panela ne igra neku vaznu ulogu.
Zato je ostalo da ih eto nude nama, Bugarima, Madjarima, Rumunima i sl.....
Solarni paneli imaju najcesce napon od nekih 17V koji su potrebni za punjenje baterija, jer je neophodno da napon punjenja
bude visi od samog napona baterije.
Jako je tesko predvideti koliko struje ce u datom momentu jedan solarni panel dati, jer to zavisi od puno faktora.
Pre svega od godisnjeg doba, jacine sunca i ugla pod kojim suncevi zraci padaju, od temperature, od oblacnosti i slicno.
Postoje razna tabele za pojedina podrucja ali su odstupanja drasticna i nikako se ne treba osloniti na njih.
Prilikom punjenja baterija nastaju i gubici zbog duzine ili preseka kablova, deo se gubi u vidu toplote i sl.
Osim toga treba da znate, da bi nadoknadili 1A koji ste uzeli iz baterije, treba da dopunite 1,3Ah-1,4Ah.
Sledeci problem je samopraznjenje baterije koje zavisi od starosti i strogosti rezima upotrebe.
Voltmetrom je skoro nemoguce ocitati kapacitet jedne baterije, bez obzira sto su objavljene tabele za to.
To su podaci za ca. orijentaciju koji se odnose na nove baterije pod idealnim uslovima kojih u praksi retko ima.
Tu su za preporuku Baterie-Monitori koji takodje nisu 100%-ni jer idealnih uredjaja nema, ali su donekle u stanju,
da prilikom proracuna kapaciteta baterije, uzmu u obzir njenu starost, opste stanje i rezim pod kojim se baterija momentalno koristi
Tako se desavalo da u svom kamperu imam napon od na primer 12,8V a kapacitet samo 40% ili slicno.
Gubitak struje javlja se takodje upotrebom invertera koji cesce ima jedan stepen iskoriscenja od samo 80%.
Na primer ukoliko imate jedan TV 220V i 50W, to znaci jednu potrosnju od 4,2A. Bateriji ce biti ipak vise struje oduzeto,
jer ako podelimo 50W sa stepenom iskoristenja od 0,8 dobijamo 62,5W odnosno 5,2A. Pa sada da bi bateriju ponovo dopunili,
pomnozite tih 5,2A sa 1,3Ah-1,4Ah, pa cete otprilike imati stvarnu potrebnu kolicinu struje a to su (6,76Ah-7,28Ah)
koju panel treba da dopuni nazad za tih 5,2A, koju je TV za jedan sat potrosio.
Na kraju ne treba zaboraviti da solarni paneli i pored toga sto ne zahtevaju neku negu i odrzavanje, vremenom stare i gube polako svoj kapacitet.
Tako sam vec cesto procitao savet, da solar panele sa starog kampera ne treba prebacivati na novi, nego sa novim kamperom treba uzeti i nove panele.
Tema je vrlo kompleksna i interesantna ali nikako jednostavna, pogotvu ako se radi o savetima za druge.
Generatore kao izvore struje sam ovde namerno izostavio jer je to mislim kategorija i tema za sebe.
Sve ovo sam napisao oslanjajuci se na svoje dugogodisnje iskustvo koje sa kamperima,
a narocito sa kamper-tehnikom imam i uz pomoc raznih fah-literatura koje godinama redovno citam i pratim.
Trudio sam se da sve ovo napisem koliko je moguce jednostavno i razumljivo za sve.
Ko se sa mojim izlaganjima ne slaze, neka mi ne zameri i neka napise svoje.
Pozzz........
P.S. Ko zeli moze gornju klimu da vidi kod mene!
Citam postove i diskusiju o solarnim panelima koja se razvila za vreme mog zimovanja i odsustva sa foruma.
Vidim da ima clanova koji se interesuju za postojecu temu i dosta citaju kao sto je slucaj sa „igorpet“-om.
Primacujem da nedostaje prakticno iskustvo i mislim da izlaganje ne treba primiti „zdravo za gotovo“.
Ne sumnjam u tacnost proracuna, ali je ocigledno da je dosta toga previdjeno, zaboravljeno i nije uzeto u obzir pri izlaganju.
Zato mislim da ce malo toga u praksi funkcionisati kako je gore napisano i kako se ocekuje.
Ne zelim nikoga da razocaram niti poducavam, ali bih da skrenem paznju i pokusam da koliko je to moguce
na jednostavan nacin objasnim i kazem sta ja o tome mislim.
Ogranicicu se na 12V sisteme, jer su mobilni sistemi od 24V jako retki i u praksi skoro da i nemaju primenu.
Kamperi na 7,5T bazi ili jos veci, gde je strujni sistem vozila 24V, ipak imaju paralelno 12Volt „bord“ sistem
jer je jednostavniji i jeftiniji, a i sama ponuda 12V uredjaja za kampere je daleko veca od uredjaja na 24V.
Gornja diskusija o solarnim panelima je kako vidim usko vezana sa zeljom da se njima pokrecu klima uredjaji.
Nekako moram da zapocnem, pa cu se u nastavku i te problematike dotaci.
Najcesce pitanja koja se postavljaju su: koliko solar panela mi treba, koliko jaki treba da budu, koju snagu treba da ima „bord“ baterija i slicno.
Tada obicno pocinjemo od toga da vidimo koje potrosace struje imamo i koliko su dnevno u upotrebi, sto i nije tako tesko sracunati.
Dacu samo jedan primer:
- imate jedan radio koji trosi 14Watt i jedan mali televizor koji ima potrosnju od 34Watt.
- to je ukupno 48W koje kad podelimo sa naponom od 12V dobijamo potrosnju od 4Ampera.
- ako uzmemo u obzir da slusamo radio i gledamo TV po dva sata dnevno, znaci da su to 8A.
- uz to pumpa za vodu koja trosi 10Ampera i radi ca. 15min dnevno stvara potrosnju od 2,5A
- jedna halogen lampa dva sata dnevno trosi 20W, podeljeno sa 12V, jeste 1,66A, puta dva sata 3,33A i td.
Znaci da u sustini nije veliki problem da se izracuna kolika je dnevna potrosnja struje pod uslovom da se nista ne zaboravi
i koristi toliko dugo kako je predvidjeno. Veci problemi nastaju sa baterijom i njenim kapacitetom.
Ne bih se mnogo o vrstama baterija osim da kazem da baterije sa tecnom kiselinom nisu nikako pogodne za upotrebu u kamperima kao „bord“ baterije.
Znam da ih mnogi koriste i da tu vide neku svoju racunicu ali to cu prepustiti njima. Postoje razne vrste baterija i tezine su vrlo razlicite.
Zato neke tvrdnje u tom smislu takodje ne odgovaraju bas istini. Imam jos uvek u svom kamperu baterije od 80Ah od kojih je svaka teska 50 kilograma.
Poneko mozda misli da je to nemoguce, ali je istina. Sve zavisi od kvaliteta baterija. Sto teze to kvalitetnije ili sto teze to skuplje!
Kapacitet baterija se meri u „Ah“ (Amper-casovima) i ta vrednost stoji napisana na bateriji. Ako baterije povezujemo, cinimo to paralelno
i vrednost „Ah“ se u tom slucaju sabira. Ipak postoji tu mali problemcic! Starije baterije ne dostizu taj „Ah“ kapacitet koji je na bateriji napisan.
Polazi se od toga da se kapacitet baterije smanjuje za nekih 10%-20% godisnje. Osim toga kod niskih temperatura, baterija ima daleko manji kapacitet
nego kada je toplo. Osim toga, vrlo je vazno koliku struju momentalno iz baterije koristimo.
To treba da interesuje sve ljubitelje snaznih „invertera“ koji se zanose mislju da bi time napajali klima uredjaje ili slicne potrosace.
Na bateriji napisana „Ah vrednost“, oznacava i odnosi se na „k20-vrednost“. To znaci da baterija moze u vremenu od 20 sati ravnomerno da se isprazni,
ili drugacije receno, baterija moze u vremenu od 20 sati da daje struju od 5% njenog kapaciteta.
Prakticno, jedna baterija od 100Ah daje struju od 5A, celih 20 sati i tada je baterija da kazem prazna.
Samo pod tim uslovima praznjenja ima ta baterija kapacitet od 100Ah.
To znaci da ne mogu uzimati 10A u vremenu od 10 sati. U tom slucaju vreme se skracuje i baterija je posle 7-8 sati prazna,
sto bi znacilo da u tom rezimu praznjenja ta ista baterija ima kapacitet od samo ca. 70Ah-80Ah.
Kapacitet baterije se drasticno smanjuje i to sve vise i vise, ukoliko je veca struja „A“, koju u momentu uzimamo.
Znaci da stvarni kapacitet baterije zavisi od mnogo faktora i treba uvek racunati sa jednom i to ne bas „malom“ rezervom kada su proracuni u pitanju.
Necu da komentarisem niciju strucnost, ali resenje, da se jednom baterijom od 100Ah-200Ah napaja „inverter“ 12V-220V koji vuce 40A-80A
i time pokrece klima uredjaj je absolutna iluzija. Zato koristim priliku da svakoga odvratim od upotrebe snaznih invertera
i upotrebe vecih potrosaca preko invertera, jer time samo drasticno unistavate kapacitet i skracujete vek vasih „bord“ baterija.
Pre bih preporucio inverter manje snage sa „pravim“ a ne modificiranim „sinus-signalom“, koji nije bas jeftin ali se vrlo cesto isplati.
Za klima uredjaje na 220V su u svakom slucaju potrebna drugacija resenja.
Snaga solarnih panela je uvek data u „Wp“ (Watt-Peak) sto oznacava maksimalnu snagu koju je prakticno moguce postici samo u idealnim uslovima,
sto znaci u laboratorijama a nikako na krovovima kampera. Upravo iz tog razloga su za preporuku „monokristalin“ paneli kod kojih stepen iskoriscenja
ide do 18% za razliku od drugih gde je taj koeficient daleko nizi. Koeficient se racuna sa 1000Wm2 na 25C*.
Broj panela koji se mogu montirati na krov kampera je i tako ogranicen i bitno je da se sa sto manje panela dobije maksimum.
Nije tacna tvrednja da su „polikristalin“ paneli optimalni za kampere i da samo lade-regler odlucuje o kvalitetu i snazi sistema.
Nemojte dozvoliti da vas savetuju „dileri“ kojima je osnovni cilj samo da vam prodaju ono sto imaju na lageru.
Dali vas je nekad „Fiat“ diler poslao da kupite „Audi“ ili „Mercedes“? Sigurno da nije!
Polikristalin paneli su pre svega zastarela tehnika, koji su se zadrzali jer su proizvodni kapaciteti prodati Kinezima
i u proizvodnji su vrlo jeftini. Njih ne koriste vise cak ni za kucne sistame gde broj panela ne igra neku vaznu ulogu.
Zato je ostalo da ih eto nude nama, Bugarima, Madjarima, Rumunima i sl.....
Solarni paneli imaju najcesce napon od nekih 17V koji su potrebni za punjenje baterija, jer je neophodno da napon punjenja
bude visi od samog napona baterije.
Jako je tesko predvideti koliko struje ce u datom momentu jedan solarni panel dati, jer to zavisi od puno faktora.
Pre svega od godisnjeg doba, jacine sunca i ugla pod kojim suncevi zraci padaju, od temperature, od oblacnosti i slicno.
Postoje razna tabele za pojedina podrucja ali su odstupanja drasticna i nikako se ne treba osloniti na njih.
Prilikom punjenja baterija nastaju i gubici zbog duzine ili preseka kablova, deo se gubi u vidu toplote i sl.
Osim toga treba da znate, da bi nadoknadili 1A koji ste uzeli iz baterije, treba da dopunite 1,3Ah-1,4Ah.
Sledeci problem je samopraznjenje baterije koje zavisi od starosti i strogosti rezima upotrebe.
Voltmetrom je skoro nemoguce ocitati kapacitet jedne baterije, bez obzira sto su objavljene tabele za to.
To su podaci za ca. orijentaciju koji se odnose na nove baterije pod idealnim uslovima kojih u praksi retko ima.
Tu su za preporuku Baterie-Monitori koji takodje nisu 100%-ni jer idealnih uredjaja nema, ali su donekle u stanju,
da prilikom proracuna kapaciteta baterije, uzmu u obzir njenu starost, opste stanje i rezim pod kojim se baterija momentalno koristi
Tako se desavalo da u svom kamperu imam napon od na primer 12,8V a kapacitet samo 40% ili slicno.
Gubitak struje javlja se takodje upotrebom invertera koji cesce ima jedan stepen iskoriscenja od samo 80%.
Na primer ukoliko imate jedan TV 220V i 50W, to znaci jednu potrosnju od 4,2A. Bateriji ce biti ipak vise struje oduzeto,
jer ako podelimo 50W sa stepenom iskoristenja od 0,8 dobijamo 62,5W odnosno 5,2A. Pa sada da bi bateriju ponovo dopunili,
pomnozite tih 5,2A sa 1,3Ah-1,4Ah, pa cete otprilike imati stvarnu potrebnu kolicinu struje a to su (6,76Ah-7,28Ah)
koju panel treba da dopuni nazad za tih 5,2A, koju je TV za jedan sat potrosio.
Na kraju ne treba zaboraviti da solarni paneli i pored toga sto ne zahtevaju neku negu i odrzavanje, vremenom stare i gube polako svoj kapacitet.
Tako sam vec cesto procitao savet, da solar panele sa starog kampera ne treba prebacivati na novi, nego sa novim kamperom treba uzeti i nove panele.
Tema je vrlo kompleksna i interesantna ali nikako jednostavna, pogotvu ako se radi o savetima za druge.
Generatore kao izvore struje sam ovde namerno izostavio jer je to mislim kategorija i tema za sebe.
Sve ovo sam napisao oslanjajuci se na svoje dugogodisnje iskustvo koje sa kamperima,
a narocito sa kamper-tehnikom imam i uz pomoc raznih fah-literatura koje godinama redovno citam i pratim.
Trudio sam se da sve ovo napisem koliko je moguce jednostavno i razumljivo za sve.
Ko se sa mojim izlaganjima ne slaze, neka mi ne zameri i neka napise svoje.
Pozzz........
P.S. Ko zeli moze gornju klimu da vidi kod mene!
Boss, daj neka prakticna resenjaBOSS napisao:...
P.S. Ko zeli moze gornju klimu da vidi kod mene!
Kako napajas tvoju klimu kad nisi na 220V mrezi? Ako nije preko solarnih panela mozda moze info i u nekoj prigodnijoj temi.
A u ovoj ili nekoj adekvatnijoj temi mogla bi i prakticna iskustva o tvojoj klimi.
Informacije iz prve ruke su nezamenljive.
Znati teoriju nije uopste lose, cak je i pozeljno, ali tesko je bas sve predvideti, kao sto i sam rece, a posto nemam mogucnosti da sam sticem prakticna iskustva, ovakve teme i diskusije su dobar nacin sticanja prakticnog znanja.
Opet napominjem da je napajanje klime direktno iz solarnih panela moja koncept ideja koja nema neku veliku praktičnu podršku jer inače ne bi ni bila ideja i tema za razmišljanje.
Ja znam da je najjednostavniji kupiti dobru klimu, dobar agregat, sipati gorivo i trošiti tako proizvedenu struju u bilo kojim uslovima.
Mislim da bi svako voleo da se jeftino vozi u električnom automobilu koji je do skoro isto bio koncept ideja, a pogotovu kamperista da ima besplatnu energiju za bešumno i ekološki čisto napajanje klime i ostalih potrošača u kamperu ili prikolici.
Sa brojnim nedostacima koji su više finansijske prirode mislim da je ideja potpuno izvodljiva.
Pa ljudi već masovno proizvode struju iz sunca u malim solarnim elektranama od 10-15kW, zarađujući mesečno od 400-600e. Više desetina takvih mini elektrana sam letos video u Grčkoj.
Moje lično mišljenje je da treba gledati malo u tom smeru jer cena goriva stalno raste a besplatna energija nam je svakog dana ispred nosa i čeka da je uhvatimo i koristimo.
Ja znam da je najjednostavniji kupiti dobru klimu, dobar agregat, sipati gorivo i trošiti tako proizvedenu struju u bilo kojim uslovima.
Mislim da bi svako voleo da se jeftino vozi u električnom automobilu koji je do skoro isto bio koncept ideja, a pogotovu kamperista da ima besplatnu energiju za bešumno i ekološki čisto napajanje klime i ostalih potrošača u kamperu ili prikolici.
Sa brojnim nedostacima koji su više finansijske prirode mislim da je ideja potpuno izvodljiva.
Pa ljudi već masovno proizvode struju iz sunca u malim solarnim elektranama od 10-15kW, zarađujući mesečno od 400-600e. Više desetina takvih mini elektrana sam letos video u Grčkoj.
Moje lično mišljenje je da treba gledati malo u tom smeru jer cena goriva stalno raste a besplatna energija nam je svakog dana ispred nosa i čeka da je uhvatimo i koristimo.
Omnia mea mecum porto
Mustang, tvoj koncept je OK, tehnologija vec postoji i sada i jedini problem je izgleda u tome što mi nismo dovoljno bogati za tu tehnologiju
Jednino nam ostaje da sačekamo da se malo obogatimo a do tada će i cene postojeće tehnologije pasti pa ja mislim da ćemo za par godina (3-5) ovo moći da priuštimo i kao malo manje bogati
Solarni paneli svakako imaju potencijal. Pre 10 god. pricati o solarnim panelima na kamperu bila je naucna fantastika, sada je potpuna realnost a za par godina će verovatno doći do dovoljnog napretka i masovnosti u proizvodnji da će cene pasti.
Nego, otvoreno pitanje ostaje šta raditi do tada
Jednino nam ostaje da sačekamo da se malo obogatimo a do tada će i cene postojeće tehnologije pasti pa ja mislim da ćemo za par godina (3-5) ovo moći da priuštimo i kao malo manje bogati
Solarni paneli svakako imaju potencijal. Pre 10 god. pricati o solarnim panelima na kamperu bila je naucna fantastika, sada je potpuna realnost a za par godina će verovatno doći do dovoljnog napretka i masovnosti u proizvodnji da će cene pasti.
Nego, otvoreno pitanje ostaje šta raditi do tada
Halo
Prakticnih resenja za pogon klima uredjaja ima i ona nisu tajna. Nedostatak su idealna resenja!
Jer gde ima sunca tu ima i senki, pa to znaci da je uvek nuzno sklapati neke kompromise.
Mislim da nisu problemi finansijske, vec tehnicke prirode kada su solarni paneli u pitanju.
Bez obzira na cenu, nije moguce montirati na kamper toliko solarnih panela koliko bi bilo potrebno
da bi mogli da pokrenu i odrze u radu jedan klima uredjaj. Ima tu puno problema!
Problem nastaje cak i u slucaju padanja senke na panele koje su u praksi neizbezne.
Padanjem senke (oblak ili slicno) na samo 25% povrsine solarnog panela, gubi se daleko vise
od 80% pa cak do preko 95% kapaciteta koju panel pod normalnim uslovima daje.
Uz to kapazitet „puffer-baterija“ bi morao da bude izuzetno veliki da bi mogao to da izdrzi.
Jedna Espresso masina 220V, 1500W (koja je zadnje vreme i kod nas sve popularnija)
koja se u principu samo par minuta ukljucuje, svojim povlacenjem struje od ca. 144A
dovodi jednu bateriju od 200Ah za vrlo kratko vreme prakticno do izdisaja.
Dali bi sistem bio 12V ili 24V u sustini ne menja stvar. Sve je skoro isto osim sto se drugacije vezuje.
Kako sam vec napisao, ne zelim da bilo kome ubijem volju i ako se radi samo o mastanju i manje-vise
zabavi i tek da se nesto napise, onda je to u redu. Ali mene vise raduje kada nesto sprovedem u delo
i posmatrajuci se radujem jer to funkcionise, sto u ovom slucaju najiskrenije sumnjam.
Uzgred da napomenem da 12V klima uredjaji koji rade na principu isparavanja vode, ne vrede nista.
Sistem je takav, da kad god vam hladjenje stvarno bude bilo potrebno, vi ga sigurno nacete imati.
Ako i dalje ima optimista, neka nastave, sa molbom da mi dozvole da vidim to kad bude gotovo.
Pozzzz........
Prakticnih resenja za pogon klima uredjaja ima i ona nisu tajna. Nedostatak su idealna resenja!
Jer gde ima sunca tu ima i senki, pa to znaci da je uvek nuzno sklapati neke kompromise.
Mislim da nisu problemi finansijske, vec tehnicke prirode kada su solarni paneli u pitanju.
Bez obzira na cenu, nije moguce montirati na kamper toliko solarnih panela koliko bi bilo potrebno
da bi mogli da pokrenu i odrze u radu jedan klima uredjaj. Ima tu puno problema!
Problem nastaje cak i u slucaju padanja senke na panele koje su u praksi neizbezne.
Padanjem senke (oblak ili slicno) na samo 25% povrsine solarnog panela, gubi se daleko vise
od 80% pa cak do preko 95% kapaciteta koju panel pod normalnim uslovima daje.
Uz to kapazitet „puffer-baterija“ bi morao da bude izuzetno veliki da bi mogao to da izdrzi.
Jedna Espresso masina 220V, 1500W (koja je zadnje vreme i kod nas sve popularnija)
koja se u principu samo par minuta ukljucuje, svojim povlacenjem struje od ca. 144A
dovodi jednu bateriju od 200Ah za vrlo kratko vreme prakticno do izdisaja.
Dali bi sistem bio 12V ili 24V u sustini ne menja stvar. Sve je skoro isto osim sto se drugacije vezuje.
Kako sam vec napisao, ne zelim da bilo kome ubijem volju i ako se radi samo o mastanju i manje-vise
zabavi i tek da se nesto napise, onda je to u redu. Ali mene vise raduje kada nesto sprovedem u delo
i posmatrajuci se radujem jer to funkcionise, sto u ovom slucaju najiskrenije sumnjam.
Uzgred da napomenem da 12V klima uredjaji koji rade na principu isparavanja vode, ne vrede nista.
Sistem je takav, da kad god vam hladjenje stvarno bude bilo potrebno, vi ga sigurno nacete imati.
Ako i dalje ima optimista, neka nastave, sa molbom da mi dozvole da vidim to kad bude gotovo.
Pozzzz........
To sto navodis jeste problem sa sadasnjim niskobudzetnim solarnim celijama, ali u perspektivi bice bolje.BOSS napisao:...
Mislim da nisu problemi finansijske, vec tehnicke prirode kada su solarni paneli u pitanju.
Bez obzira na cenu, nije moguce montirati na kamper toliko solarnih panela koliko bi bilo potrebno
da bi mogli da pokrenu i odrze u radu jedan klima uredjaj. Ima tu puno problema!
......
Da ne trazim detalje, evo sa vikipedie cisto za ilustraciju.
Sa preko 40% korisnosti, buduci solarni paneli bice oko 3 puta efikasniji a to znaci ili 3 puta vise struje za istu površinu ili ista stuja uz 3 puta manju površinu. A ovo je ono što se već zna i za šta se tehnologija osvaja, neke nove stvari možda budu i bolje.
Sada vec postoje paneli sa preko 30% efikasnosti, ali sigurno nisu pristipačni sa cenom, ali ko ima nije problem dobiti 35-39% efikasan panel.
Poslednja izmena od igorpet u 24 Jan 2013 12:24, izmenjeno 1 put ukupno.
Halo
Atomska centrala koja bi po snazi bila dovoljna za potrebe kampera stala bi verovatno
u kutiju od cipela, samo ta tehnika nama nije dostupna. Tako i puno toga drugog!
Sto se gore spominje je jos uvek muzika buducnosti i treba da zasviramo kada dodje to vreme.
Ja sam uvek „od akcije“ i podrzavam tezu da nista nije nemoguce, nego je samo pitanje kako?!
Ali zato treba biti realan ukoliko se ne radi samo o mastanju, nasta mi ova diskusija sve vise lici.
Ovde se tek diskutuje o starim „polikristalin“ panelima iz Kine, kojima je vec proslo vreme,
a ne o panelima koji su jos uvek po laboratorijama i jos se nisu nasli u serijskoj proizvodnji.
To su velike suprotnosti koje se kroz diskusiju provlace i po meni nekako ne pasu zajedno.
Smatram vrlo pozitivnim ako se cita i prati sve sta je novo, ali ako cemo nesto da ostvarimo,
treba se ograniciti na ono sto nam je danas dostupno sto se tehnike tice, a ne ono cega jos nema.
Zato i jesam napisao da nije primaran finansijski problem, jer bez obzira na kostanja,
tehnicki je to danas, po mom shvatanju ne izvodljivo.
Ipak mislim da je tek sad interesantno, pa cu cekati i dalje, da vidim kada i sta cete napraviti.
Pozzz................
Atomska centrala koja bi po snazi bila dovoljna za potrebe kampera stala bi verovatno
u kutiju od cipela, samo ta tehnika nama nije dostupna. Tako i puno toga drugog!
Sto se gore spominje je jos uvek muzika buducnosti i treba da zasviramo kada dodje to vreme.
Ja sam uvek „od akcije“ i podrzavam tezu da nista nije nemoguce, nego je samo pitanje kako?!
Ali zato treba biti realan ukoliko se ne radi samo o mastanju, nasta mi ova diskusija sve vise lici.
Ovde se tek diskutuje o starim „polikristalin“ panelima iz Kine, kojima je vec proslo vreme,
a ne o panelima koji su jos uvek po laboratorijama i jos se nisu nasli u serijskoj proizvodnji.
To su velike suprotnosti koje se kroz diskusiju provlace i po meni nekako ne pasu zajedno.
Smatram vrlo pozitivnim ako se cita i prati sve sta je novo, ali ako cemo nesto da ostvarimo,
treba se ograniciti na ono sto nam je danas dostupno sto se tehnike tice, a ne ono cega jos nema.
Zato i jesam napisao da nije primaran finansijski problem, jer bez obzira na kostanja,
tehnicki je to danas, po mom shvatanju ne izvodljivo.
Ipak mislim da je tek sad interesantno, pa cu cekati i dalje, da vidim kada i sta cete napraviti.
Pozzz................
Morali bi da učimo od drugih i da ne ponavljamo tuđe greške.
Tako da bi trebali prvo da vidimo šta je već napravljeno, pa onda da krenemo sami nešto da pravimo.
A vreme pred nama neminovno će biti interesantno, u raznim sferama, pa i u ovoj o kojoj ovde pričamo.
A dok atomsku centralu ne smeste u paklicu cigarete ja ne smatram da je izmišljeno nešto revolucionarno
Tako da bi trebali prvo da vidimo šta je već napravljeno, pa onda da krenemo sami nešto da pravimo.
A vreme pred nama neminovno će biti interesantno, u raznim sferama, pa i u ovoj o kojoj ovde pričamo.
A dok atomsku centralu ne smeste u paklicu cigarete ja ne smatram da je izmišljeno nešto revolucionarno
Tesla nije čekao da neko napravi nešto, već je prvi pravio. I napravio...
Da ljudska mašta zajedno sa tehnologijom nema granice vidi se na ovom klipu:
http://www.youtube.com/watch?v=sDLM7ZfvmRs
Sledeći klip je mobilni izvor energije, struja iz sunca, vetra i gasa, skraćeno "3 in 1":
http://www.youtube.com/watch?v=N4MuwpulDJs
Ne znam koliko košta iznajmljivanje ovakvog "agregata", ali siguran sam da ima mušterija.
Da ljudska mašta zajedno sa tehnologijom nema granice vidi se na ovom klipu:
http://www.youtube.com/watch?v=sDLM7ZfvmRs
Sledeći klip je mobilni izvor energije, struja iz sunca, vetra i gasa, skraćeno "3 in 1":
http://www.youtube.com/watch?v=N4MuwpulDJs
Ne znam koliko košta iznajmljivanje ovakvog "agregata", ali siguran sam da ima mušterija.
Omnia mea mecum porto