Neces niukom slucaju poremetiti rad frizidera. Nikakve reakcije na plamenu nece biti! Sto se usmerivaca tice treba da se ugradi u donji otvor tako da vazdusna struja protice iskljucivo preko elemenata za hladjenje a ne pored njih. Taj prostor koji imas od oko 4,5cm treba da se smanji da bi sistem najefikasnije radio. Takodje ventilatore treba da ugradis na jednu plocu (najbolje alubond ili slicno, ne sperploca jer vremenom propada) velicine gornje resetke. Nju zalepi Sikaflex-om sa unutrasnje strane na resetku. Za normalnu cirkulaciju ti ostaju za zimu samo otvori kroz ventilatore ali je to sasvim dovoljno. Zato sam ti i preporucio da uzmes ventilatore sa vecim presekom. Zavisno od toga sta i kako zelis treba jos da se poveze struja. Takodje je za preporuku da se frizider okolo zadihtuje da nema protoka vazduha kroz resetke od spolja na unutra kad bocni vetar duva. To ce ti poboljsati grejanje zimi i smanjiti potrosnju plina. Srecan rad!sprinter napisao:@Boss
Kada pričaš o usmerivačima, kako oni izgledaju ?
Pitanje, da li ću ugradnjom ventilatora i povećanjem brzine vazduha poremetiti rad frižidera, što se tiče plina, kako će plamen reagovati na ovo?
Poboljšanje rada frižidera
Moderatori: šukitaxi, miki56, andrijica, GorchaHY
Ma stavis jedan mali prekidac unutra negde, pa kad ti pivo nije dovoljno ladno, ti ukljucis ventilatore, a kad se dobro oladi ti ih ugaci. Jedina mana ovog sistema je sto ces uvek imati ladno pivo u frzideru . Ali tu zrtvu moras da podnesessprinter napisao:Kapiram. Ako stavim napr. 2 komada i zatvorim tankim limom ostatak, onda moram i ugraditi sistem kojim imam na turboventu, a to je smanjenje i povećanje brzine obrtanja lopatica, u skladu sa temperaturom.
@ Boss
Jesi siguran za plamen da mu vent ne smeta. Negde sam na forumu nasao da se plamen gasi u voznji zbog vetra, pa kontam da i ventilatori ustvari prave vetar???
Kad se mora, nije teško.
Hej ljubim ti karakter! Zamisli ovako: Feet je 30,48cm duznih! Pa sad na kubik, odnosno na treci, dobices jednu kocku 30,48cm x 30,48cm x30,48cm. Ako mozes da zamislis koliko je to, onda zamisli 35 takvih kocki. Pokusaj u mislima da ih redjas jednu pored druge i dobices ca. jedan metar kubni odnosno 1m3!Sinbad napisao:Pa da!
@ Boss
Ne zbunjujem te.
Ako je:
1ft = 0.3048m
Onda je:
1 kubni ft = 0,3048 kubna m.
nema sta da dizes na kub kad je kub i sa jedne i sa druge strane jednacine
A to znaci da je protok od 35,07 cfm (Cubic feet per minute) ili po naski 35,07 ft3/min x 0.3048 = 10,69 m3/min.
Radi taj vent jako dobro.
BOSS napisao:Hej ljubim ti karakter! Zamisli ovako: Feet je 30,48cm duznih! Pa sad na kubik, odnosno na treci, dobices jednu kocku 30,48cm x 30,48cm x30,48cm. Ako mozes da zamislis koliko je to, onda zamisli 35 takvih kocki. Pokusaj u mislima da ih redjas jednu pored druge i dobices ca. jedan metar kubni odnosno 1m3!
Sad sam ja zbunjen!igorpet napisao:1ft³ = 0.028317m³
1ft = 0.3048m /³
(1³)ft³ = (0.3048)³m³
1ft³ = 0.028317m³
Ali u pravu si... Nisam 0.3048 digao na kub.
Poslednja izmena od Sinbad u 04 Mar 2013 00:35, izmenjeno 1 put ukupno.
Kad se mora, nije teško.
Ma samo pogledaj moju prethodnu poruku (kucali smo istovremeno)Sinbad napisao:...
Sad sam ja zbunjen!
Poslednja izmena od igorpet u 04 Mar 2013 00:29, izmenjeno 1 put ukupno.
A jel mogu i ja da pomognem? Ja cu da merim temperaturu piva. Da se vi ne mucite.BOSS napisao:Moja ponuda stoji!!!sprinter napisao:@Boss
Dogovoreno, čujemo se
Pozdrav
Tezak je to posao
Poslednja izmena od Sinbad u 04 Mar 2013 00:32, izmenjeno 1 put ukupno.
Kad se mora, nije teško.
Ne smeta sigurno. To sto se nekima gase grejanja ili frizider ima drugih razloga. Veruj mi ja se time iz hobija bavim vec vise od 30.godina. Neka mi niko ne zameri jer mozda zvuci prepotentno, ali moj kamper je jedina prava samogradnja na Forumu. Ja sam uvek gradio od nule gde nije bilo nista i niko osim mene nije stavio ruku na moj kamper bez obzira sta se radilo. Sto se tehnike tice, sumnjam da je i jedan kamper u Srbiji i priblizno opremljen kao moj.Sinbad napisao:@ Boss
Jesi siguran za plamen da mu vent ne smeta. Negde sam na forumu nasao da se plamen gasi u voznji zbog vetra, pa kontam da i ventilatori ustvari prave vetar???
Poslednja izmena od BOSS u 04 Mar 2013 01:00, izmenjeno 1 put ukupno.
A kamo slike tvoje samogradnje?
Sta je to alubond? Aluminijumski lim, ili nesto specijalno?
Sta je to alubond? Aluminijumski lim, ili nesto specijalno?
Poslednja izmena od Sinbad u 04 Mar 2013 01:26, izmenjeno 1 put ukupno.
Kad se mora, nije teško.
Svi mi volimo svoje ljubimce ali nemojte pretrivati sa nekim stvarima.
Napravili ste čitavu nauku oko poboljšanja cirkulacije vazduha preko kondenzatora frižidera.
Protok vazduha ventilatora je nebitan, ako je manji protok, ventilator će raditi malo duže i obrnuto. Automatika će meriti, održavati temperaturu i uključivati ventilatore kad je to potrebno.
Mene je muka naterala da sve ugradim za jedan sat i nisam imao mogućnosti da biram ventilatore. Moji "Papstovi" su inače vrlo bučni i namontirani su bez ikakvog anti-vibracionog vešanja.
Čuju se samo ponekad noću ili rano u jutru i to jedva iz daljine. Inače rade vrlo kratko sa dužim pauzama.
Rad ventilatora non-stop sa ručnim ukjučivanjem bez termoregulatora otpada, jer se sa preteranim hlađenjem dobija kontra efekat. Tada dolazi do skoro potpunog prestajanja rada
jer se usporava proces prelaska amonijaka iz gasovitog u tečno stanje a samim tim i efekat preuzimanja toplote iz frižidera preko isparivača u njegovoj unutrašnjosti.
Sam kondenzator mora imati svoju radnu temperaturu koju bi ventilatori trebalo da održavaju, ne valja ni premala ni prevelika.
Ja ne znam koliko je to u stepenima ali sam eksperimentalno utvrdio kad friz najbolje hladi.
Zatvaranje cele površine rešetke limom u kome su samo otvori za ventilatore takođe otpada jer će se priirodna cirkulacija toliko smanjiti da će ventilatori morati da rade non-stop.
Po meni je najbolja dimenzija 80x80mm jer najmanje zatvara otvor.
Smanjenje napona napajanja ventilatora na 9V smanjuje buku ali zahteva PWM regulator napona jer će se običan redni stabilizator napona dosta grejati što uopšte nije poželjno.
Bimetalni termo-prekidači su jeftini ali imaju i nedostatke. Njihov histerezis tj. razlika između temeperature uključenja i isključenja, je veliki. To znači da će se uključiti recimo na 70C a isključiti na 55C.
Kod elektronske automatike histerezis se može podešavati i ne treba da bude veći od 5 stepeni.
Druga mana bimetalnih termo-prekidača je što se na tržištu nalaze uglavnom sa normalno zatvorenim kontaktima a nama trebaju sa normalno otvorenim.
Takođe nikakvi usmerivači vazduha vam nisu potrebni jer sami ventilatori uvlače hladan vazduh kroz donju, a kroz gornju rešetku topao izbacuju tnapolje.
Dugotrajan rad ventilatora takođe nije poželjan jer uvlači previše prašine.
Ovo su ukratko neka moja iskustva koja naravno ne morate poslušati. Kako kaže stara poslovica: slušaj starijeg ali ne idi za njim.
Napravili ste čitavu nauku oko poboljšanja cirkulacije vazduha preko kondenzatora frižidera.
Protok vazduha ventilatora je nebitan, ako je manji protok, ventilator će raditi malo duže i obrnuto. Automatika će meriti, održavati temperaturu i uključivati ventilatore kad je to potrebno.
Mene je muka naterala da sve ugradim za jedan sat i nisam imao mogućnosti da biram ventilatore. Moji "Papstovi" su inače vrlo bučni i namontirani su bez ikakvog anti-vibracionog vešanja.
Čuju se samo ponekad noću ili rano u jutru i to jedva iz daljine. Inače rade vrlo kratko sa dužim pauzama.
Rad ventilatora non-stop sa ručnim ukjučivanjem bez termoregulatora otpada, jer se sa preteranim hlađenjem dobija kontra efekat. Tada dolazi do skoro potpunog prestajanja rada
jer se usporava proces prelaska amonijaka iz gasovitog u tečno stanje a samim tim i efekat preuzimanja toplote iz frižidera preko isparivača u njegovoj unutrašnjosti.
Sam kondenzator mora imati svoju radnu temperaturu koju bi ventilatori trebalo da održavaju, ne valja ni premala ni prevelika.
Ja ne znam koliko je to u stepenima ali sam eksperimentalno utvrdio kad friz najbolje hladi.
Zatvaranje cele površine rešetke limom u kome su samo otvori za ventilatore takođe otpada jer će se priirodna cirkulacija toliko smanjiti da će ventilatori morati da rade non-stop.
Po meni je najbolja dimenzija 80x80mm jer najmanje zatvara otvor.
Smanjenje napona napajanja ventilatora na 9V smanjuje buku ali zahteva PWM regulator napona jer će se običan redni stabilizator napona dosta grejati što uopšte nije poželjno.
Bimetalni termo-prekidači su jeftini ali imaju i nedostatke. Njihov histerezis tj. razlika između temeperature uključenja i isključenja, je veliki. To znači da će se uključiti recimo na 70C a isključiti na 55C.
Kod elektronske automatike histerezis se može podešavati i ne treba da bude veći od 5 stepeni.
Druga mana bimetalnih termo-prekidača je što se na tržištu nalaze uglavnom sa normalno zatvorenim kontaktima a nama trebaju sa normalno otvorenim.
Takođe nikakvi usmerivači vazduha vam nisu potrebni jer sami ventilatori uvlače hladan vazduh kroz donju, a kroz gornju rešetku topao izbacuju tnapolje.
Dugotrajan rad ventilatora takođe nije poželjan jer uvlači previše prašine.
Ovo su ukratko neka moja iskustva koja naravno ne morate poslušati. Kako kaže stara poslovica: slušaj starijeg ali ne idi za njim.
Omnia mea mecum porto
Ne slazem se sa gornjim konstatacijama jer nisu tacne! Tvrdnja da ce zbog prevelikog hladjenja doci do totalnog prestanka rada frizidera nije istinita. Slucaj je obrnut, sto se vise ventilatorom hladi, hladjenje frizidera ce biti sve efikasnije jer gasna faza amonijaka brze prelazi u tecno stanje. Upravo to tecno stanje cistog amonijaka je potrebno za hladjenje a ne gasno! Mali plamen se koristi samo da bi se iz mesavine vode i amonijaka, isparavanjem izdvojio amonujak u gasnom stanju. Taj deo gde je plamen se ventilatorom se i ne hladi!mustang napisao:Svi mi volimo svoje ljubimce ali nemojte pretrivati sa nekim stvarima.
Napravili ste čitavu nauku oko poboljšanja cirkulacije vazduha preko kondenzatora frižidera.
Protok vazduha ventilatora je nebitan, ako je manji protok, ventilator će raditi malo duže i obrnuto. Automatika će meriti, održavati temperaturu i uključivati ventilatore kad je to potrebno.
Mene je muka naterala da sve ugradim za jedan sat i nisam imao mogućnosti da biram ventilatore. Moji "Papstovi" su inače vrlo bučni i namontirani su bez ikakvog anti-vibracionog vešanja.
Čuju se samo ponekad noću ili rano u jutru i to jedva iz daljine. Inače rade vrlo kratko sa dužim pauzama.
Rad ventilatora non-stop sa ručnim ukjučivanjem bez termoregulatora otpada, jer se sa preteranim hlađenjem dobija kontra efekat. Tada dolazi do skoro potpunog prestajanja rada
jer se usporava proces prelaska amonijaka iz gasovitog u tečno stanje a samim tim i efekat preuzimanja toplote iz frižidera preko isparivača u njegovoj unutrašnjosti.
Sam kondenzator mora imati svoju radnu temperaturu koju bi ventilatori trebalo da održavaju, ne valja ni premala ni prevelika.
Ja ne znam koliko je to u stepenima ali sam eksperimentalno utvrdio kad friz najbolje hladi.
Zatvaranje cele površine rešetke limom u kome su samo otvori za ventilatore takođe otpada jer će se priirodna cirkulacija toliko smanjiti da će ventilatori morati da rade non-stop.
Po meni je najbolja dimenzija 80x80mm jer najmanje zatvara otvor.
Smanjenje napona napajanja ventilatora na 9V smanjuje buku ali zahteva PWM regulator napona jer će se običan redni stabilizator napona dosta grejati što uopšte nije poželjno.
Bimetalni termo-prekidači su jeftini ali imaju i nedostatke. Njihov histerezis tj. razlika između temeperature uključenja i isključenja, je veliki. To znači da će se uključiti recimo na 70C a isključiti na 55C.
Kod elektronske automatike histerezis se može podešavati i ne treba da bude veći od 5 stepeni.
Druga mana bimetalnih termo-prekidača je što se na tržištu nalaze uglavnom sa normalno zatvorenim kontaktima a nama trebaju sa normalno otvorenim.
Takođe nikakvi usmerivači vazduha vam nisu potrebni jer sami ventilatori uvlače hladan vazduh kroz donju, a kroz gornju rešetku topao izbacuju tnapolje.
Dugotrajan rad ventilatora takođe nije poželjan jer uvlači previše prašine.
Ovo su ukratko neka moja iskustva koja naravno ne morate poslušati. Kako kaže stara poslovica: slušaj starijeg ali ne idi za njim.
Gasno stanje amonijaka se hladjenjem dovodi u tecno stanje koje sluzi hladjenju, odnosno odvlacenju toplote.
Usmerivac vazduha je takodje vrlo potreban da bi se poboljsala efikasnost hladjenja. Suzenjem prostora izmedju spoljnog zida i frizidera smanjuje se mesto za protok vazduha i time povecava vazdusna cirkulacija. Takodje zatvaranje cele gornje resetke je za preporuku da bi se postigao maksimalni efekat odvlacenja toplote. Upravo zbog toga i jesu za preporuku ventilatori maksimalnog promera (sto je u ovom slucaju 120mm x 120mm) da bi kod umerenih temperatura i dalje bio omogucen rad frizidera slobodnom cirkulacijom, bez upotrebe ventilatora! Manji ventilatori smanjuju slobodnu cirkulaciju vazduha i to se zeli izbeci. To govore i preporuke desetine hiljada kampera koji svoja visegodisnja iskustva sa putovanja po celom svetu, iznose po forumima.
Na donjoj slici, je sematski prikazan princip rada celog sistema za one koji ne znaju kako on radi.
Prvo bi trebali da proverimo klimatsku klasu frizidera, ili ako nemamo tu slovnu oznaku optimalne temperature rada aparata koje bi trebale biti navedene. Postoje aparati koji mogu normalno raditi od +10°C do +32°C ali i od 10° C do 43 °C.
Posto verovatno nemamo frizider tropske klase to znaci da na temperaturama ambijenta preko +32°C nastaje slabije grejanje ali to vazi i za temperature nize od +10°C ili +16°C.
Ventilator u letnjim uslovima, kada je temperatura vazduha u ventilacionom delu iza frizidera cesto iznad +32°C, ne moze nikako da ohladi vise od par stepeni a svakako ne ispod +16°C kada se mogu ocekivati problemi rada frizidera zbog nize temperature.
Ja mislim, u zavisnosti od tipa frizidera, da bi najbolje bilo da se ventilatori ukljucuju kad temperatura predje +32°C, oko +33-34°C i elektronika bi tada mogla da ukljuci ventilator sa pola snage npr. a ako se temperatura povecava da elektronika regulise i povecanje snage ventilatora.
Na niskim temperaturama (kada su temperature u minusu) preporuke su da se ventilacioni otvori zatvaraju, jer sma temperatura kondenzatora i pilot plamena greje okolni vazduh.
U svakom slucaju teze je rashladiti nego zagrejati prostor koji vec odaje toplotu.
Sa ovim sto je BOSS vec rekao se slazem, samo ako vec radimo sopstvenu nadogradnju trebamo odmah predvideti da gornji ventilacioni otvog bude vecih dimenzija da bi bilo dovoljno mesta i za ventilator i za prirodno hladjenje.
A sa mustangom se slazem da ce rad ventilatora povlaciti i prasinu, a ona ce na kondenzatoru ako se ne cisti stvoriti "izolacioni sloj" koji otezava hladjenje kondenzatora. Resenje je da se prasina povremeno brise, onoliko koliko je to u mogucnosti da se uradi ili barem nekako izduva kompresorom.
Najveci problem u hladjenju kucista racunara i komponenti (a i ostalih elektronskih uredjaja) je u stvari prasina koja se natalozi i otezava ododjenje toplote. Tu imamo i staticki elektricitet koji dodatno "lepi" prasinu, a mislim da je kod frizidera u pitanju samo talozenje, sto olaksava ciscenje ili izduvavanje prasine.
Sve ovo nije neka nauka kad imamo informacije i saznanja, u suprotnom ispada "teska matematika"
Posto verovatno nemamo frizider tropske klase to znaci da na temperaturama ambijenta preko +32°C nastaje slabije grejanje ali to vazi i za temperature nize od +10°C ili +16°C.
Ventilator u letnjim uslovima, kada je temperatura vazduha u ventilacionom delu iza frizidera cesto iznad +32°C, ne moze nikako da ohladi vise od par stepeni a svakako ne ispod +16°C kada se mogu ocekivati problemi rada frizidera zbog nize temperature.
Ja mislim, u zavisnosti od tipa frizidera, da bi najbolje bilo da se ventilatori ukljucuju kad temperatura predje +32°C, oko +33-34°C i elektronika bi tada mogla da ukljuci ventilator sa pola snage npr. a ako se temperatura povecava da elektronika regulise i povecanje snage ventilatora.
Na niskim temperaturama (kada su temperature u minusu) preporuke su da se ventilacioni otvori zatvaraju, jer sma temperatura kondenzatora i pilot plamena greje okolni vazduh.
U svakom slucaju teze je rashladiti nego zagrejati prostor koji vec odaje toplotu.
Sa ovim sto je BOSS vec rekao se slazem, samo ako vec radimo sopstvenu nadogradnju trebamo odmah predvideti da gornji ventilacioni otvog bude vecih dimenzija da bi bilo dovoljno mesta i za ventilator i za prirodno hladjenje.
A sa mustangom se slazem da ce rad ventilatora povlaciti i prasinu, a ona ce na kondenzatoru ako se ne cisti stvoriti "izolacioni sloj" koji otezava hladjenje kondenzatora. Resenje je da se prasina povremeno brise, onoliko koliko je to u mogucnosti da se uradi ili barem nekako izduva kompresorom.
Najveci problem u hladjenju kucista racunara i komponenti (a i ostalih elektronskih uredjaja) je u stvari prasina koja se natalozi i otezava ododjenje toplote. Tu imamo i staticki elektricitet koji dodatno "lepi" prasinu, a mislim da je kod frizidera u pitanju samo talozenje, sto olaksava ciscenje ili izduvavanje prasine.
Sve ovo nije neka nauka kad imamo informacije i saznanja, u suprotnom ispada "teska matematika"
Sto se tice Mustangove primedbe da ne valja previse rashladjivati prostor frizidera(ne prostor kondenzatora) mislim da je potpuno u pravu. Zamislite ekstremni slucaj rashladjivanja preko resetki na zidu vozila. onda bi celi prostor oko frizidera bio rashladjen pa samim tim i grejac amonijaka, a to je obrnuto proporcionalno efikasnosti rashladjivanja frizidera. Ako je Boss mislio na usmerivac koji bi cirkulaciju vazduha proveo do resetki kondenzatora i time zaobisao prostor grejaca koji se ne bi rashladjivao, onda je i ta konstatacija tacna. U svakom slucaju cu i ja montirati ventilatore uvazavajuci sve predhodne komentare. Skijajuci sa mustangom na Staroj Planini elaborirali smo taj problem i vidim da je jako detaljno razradio tu problematiku. Nadam se da ce me poslusati i pustiti u promet odredjenu kolicinu regulatora temperature, po prihvatljivoj ceni, kako bi i mi ostali mogli da iskoristimo tu njegovu konstrukciju.