by Sprinter
Ovaj karantin ne dozvoljava da se ide u prirodu, pa reših da postavim putopis sa prošlogodišnjeg letovanja.
Obišli smo deo Jonskog mora, ušli na Peloponez kod Patre i izašli preko Korinta. Neka mesta smo po ko zna koji put ponovo obišli, ali prava ljubav zabrorava nema. O mestima gde smo već bili samo ću se osvrnuti, i to ponajviše slikom, a trudiću se da približim delove Peloponeza koje smo prvi put obišli. Mi inače kad idemo nekom rutom, ne obilazimo i ne istražujemo sve što Nam se nadje ispred, i ne zadržavamo se isto vreme na određenim destinacijama. Ovo upravo zato da bi idući put mogli da istom rutom doživimo malo drugačije iskustvo.
Na letovanju smo bili u periodu od druge polovine Jula do 10-og Avgusta. Posada: Supruga, moja seka iz Indjije i ja.
Plan je bio da prvi dan dodjemo do Makedonije gde bi negde usput prespavali, uz svraćanje u Kumanovo kod novih prijatelja.
Početak nije bio baš obećavajući, obzirom da smo pred Predejanima ostali bez goriva, pa smo imali zastoj od nekih 3 sata koliko je trebalo službi AMSS da iz Niša dodje do Nas i da Nam dostavi 10 ltara goriva. Ja sam u Šapcu natočio goriva i nekako nisam mislio da će mi se ovako nešto desiti, jer nikada do sada nisam ni ostao bez goriva. Kako mi je postojeće gorivo u kamperu bilo nešto starijeg datuma, to sam želeo da ga potrošim i da se uz nekakva manja ulaganja dovezem do Makedonije i da tu sipam pun rezervoar, jer je razlika u ceni znatna. Negde na par km. od Niša poćela je da sija lampica za gorivo i ja sam bacao pogled ka pumpi. Međutim, od Nais-a pa do izlaska iz Grdelice nema ni jedne jedine pumpe! Meni kao da je vrana kljucala mozak, totalno sam ovo smetnuo sa uma. Na baksuz omašio sam novo skretanje za Predejane i posle par kilometara samo sam mogao stati uz ivicu autoputa. Brate, ala jure auti kad ti stojiš. Na sreću našao sam koliko toliko dobro mesto da me mogu videti sa bezbedne udaljenosti, uključio sva 4 migavca, zvao AMSS da dodju sa vozilom, majstorom i kantom dizela, jer nisam znao da li će motor prilikom pokretanja povući gorivo kako treba ( samo mi je još trebalo da mi dizne riknu). Sreća , pa je bilo negde oko 19,00ha nije bila ona jadna mrakača kada rade samo dežurni. Mi smo naravno uzeli deo stvari, i pomerili ae na bezbednu udaljenost od vozila jer nikad se ne zna kakva budala može da naidje i da nehotice udari u kamper. Posle nekih 2 sata došli su momci iz Niša doneli gorivo i na sreću bez problema pokrenuli motor, te smo mogli nastaviti put ka Makedoniji. Gledajući kamere AMSS videli smo da je na Preševu baš guzvara, pa da ne bi još i tu čekali, prešli smo granicu na Prohoru Pčinjskom. Sve ovo Nas je zaista usporilo i prolazno vreme Nam pomerilo za nekih 3-4 sata, pa smo u Kumanovo stigli tek negde posle 01ha noću. Sestrini pritaleji su zaista jedna divna porodica, bez obzira na neprikladno vreme, oni su insistirali da dodjemo i da se vidimo, bar na kratko, što smo i učinili i sa njima proveli narednih 2 sata, pa smo na spavanje otišli tek negde posle 03ha. Prespavali smo na Lukoil pumpi u Kumanovu i ujutru krenuli i standardnom rutom preko Bitole ušli u Grčku na Medzikliji pa zatim oko Kozanija zajahali Iganiciju odos i uz par odmaranja došli do Igumenice.
U Igumenici, najviše na Drepano plaži, proveli smo naredna dva dana. Tu smo upoznali jedan baš srdačan i fin par Sarajlija sa kamperom, sa kojima smo se sprijateljili i uz čašicu razmenili iskustva u vezi letovanja.
Nakon par dana privikavanja, krenuli smo da silazimo ka Peloponezu. Prvo što smo posetili bila je plaža Karavostasti koja Nam je ostala kao reper za lepu plažu i ugodno sećanje.
Nakon Karavostasija krenuli smo prema Pargi. Odlučio sam da posetim Sarakino plažu, na slikama mi je delovala fino. Sama plaža je super, ali deo puta baš nije preporučljiv za kampere. Sišao sam istočnom stranom, na par mesta je uzano, i na dnu nema parkinga a ne dozvoljavaju da se kamper parkira na parkingu restorana, tako da ova plaža nije za preporuku. Nastavili smo do Parge , gde smo se okupali i na restoranu-vidikovcu osvežili uz kafu . Nakon Parge stali smo uobičajeno na ivici šume pre Preveze i tu prespavali.
Sutradan smo iza Preveze skrenuli desno i zelenom rutom počeli da se spuštamo ka Patri. Usput smo svratili do Nama omiljenog Mitikasa.
Nakon odmora, krenuli smo dalje ali samo posle nekoliko km. odlučili smo da svratimo na jedan poluimprovizovan kamp. Kamp se sastoji od jednog uzvišenja i nekoliko uvala, ima u okviru sebe mali tradicinoalni restoran, razvedenu struju, slavine sa vodom i veliki plato za pranje čamaca. Plažice su ok, ima dosta kampera uglavnom sa gumenim čamcima i to svabova, francuza i talijana i po neki grk. Cena je 10 eur/noć po jednom kamperu, bez obzira koliko Vas ima u njemu. Uočio sam da su neki kamperi tu locirani na istom mestu izgleda na duže, možda po 20- ak dana ili duže. U svakom slučaju, mesto je ok i naredni put planiramo da tu provedemo par dana, ovaj put smo prespavali i sutradan nastavili dalje.
U toku dana ugledali smo u daljini most Rio Antirio što znači da smo konačno došli do Nama uvek omiljenog Peloponeza
Kao i ranijih godina svratili smo do Nafpaktosa gde smo i prespavali i sutradan se prebacili na Peloponez.
Peloponez smo obišli ponovo severnom stranom. Namera je bila da se dodje do Nafplia i da se posle sidje dole, odnosno da se obidje istočni deo.
Ovde smo prespavali i jedan dan se kupali.
Na putu do nafplia, u blizini Korinta naletesmo na Dechlation, nismo odoleli da svratimo i kupimo ono što Nam ne treba.
Nakon toga, Nafplio, čudesan i nezamenjiv, svaki put isti osećaj.
Posle Nafplija, u blizini Epidavrosa skrećemo desno i idemo put Karida. Na više mesta smo se odmarali i našli par pustih mesta za kupanje. Na negde pola puta gledajući kartu, dogovorimo se da skrenemo prema plaži-hotelu Porto Bianco. Sam put i nije bio obećavajući, vidi se da nije održavan. Ali, čim smo se popeli na brdo, ukazao se fenomenalan prizor, plaža ogromna i dosta rastinja. Siđemo dole a ono uvala baš korektna, prazna , hotel napušten davno, a između tamarisa 10-a kampera. Prućila se plaža, samo Naša. Tu smo proveli ostatak dana i još jednu noć. Zalasci sunca su ovde baš ekstra. Spavali smo kao zaklani, ja bar jesam, samo se more čulo i to povremeno.
Nastavljamo put , prolazimo Karide i zastajemo u Porto Heliju. Lepa luka, mi svratili u kafić ispod same crkve. Nije Nam se žurilo i tu smo ostali par sati, bez kupanja.
Posle boravka u Porto Heliju nastavili smo put rubom poluostrva. Ove godine nismo želeli da posetimo čuveno ostrvo Speces iako je bilo blizu, neće pobeći. Usput smo se kupali na par pustih plažica, ovo je jedna od njih. Na prvi pogled obična plaža, ali kad udješ u vodu, kao da si u bazenu sa ribicama, čudo jedno koliko ih je bilo, i sve pitome, nijedna nije kidisala, mada smo i mi bili dobri gosti, da se ne lažemo.
Put Nas je dalje vodio do Ermionija. Ermioni je malo lepo ušuškano mesto, čisto, sa šarmantnim pristaništem za jahte na kom je bilo više restorana pa smo iskoristili priliku i oprobali domaće specijaltitete.
Nakon Ermionija prolazimo pored Hidre, posetu njoj takodje ostavljamo za idući put i konačno stižemo do Porosa.
Poros je malo ostrvce udaljeno nepunih 1km od obale Peloponeza. Sa Peloponezom nema kopnenu vezu već idu trajektii mini brodići i to sve 24ha dnevno, Sve zuji kao u košnici, samo se smenjuju trajekti, brodice, kruzeri, jahte, baš je gužva, ali sve je vrlo simpatično i šarmantno. Ostrvo je malo, ali puno uskih uličica načičkanih radnji punih svega i svačega, kako to Grci znaju i umeju da napune. Cene su ok, ništa više nego na obali, a cena prevoza putnika je 1eur po osobi. Brodice idu non stop, nema čekanja više od 5 min. Mi smo ostavili kamper s druge strane i brodicom se prebacili na samo ostrvce i tu proveli dobar deo večeri, Kasno u noć smo se vratili na obalu, prespavali i sutradan nakon obilaska lepe poslatičarnice i pekarice gde smo kupili divne kuvane djevreke sa spanaćem, nastavili put dalje, ka Metaniju.
Methani je mini poluostvce vezano tankom zemljanom pupčanom vrpcom sa Peloponezom. Obišli smo desni deo, do sumporovite banje Methani, i levi nekih 30-ak km. sa namerom da obidjemo oblast u krug, ali se put sve više sužavao, pa smo se vratili nazad istim putem .
Methani, vulkansko taman bezmalo crni pesak na plaži, voda svetlo plava, pomalo nestvarna, miris štipa za oči, ne puno mada je bilo i asocijacija za područje 1m niže od očiju.
Mi smo u blizini ovog poluostrvca našli red od nekoliko plaža , nema gužve, u daljini jedan ogradjen šator i par kampera, voda bistra, puno školjaka, zgodno za ronjenje i tu smo proveli bezmalo dva dana.
Nakon odmora, pomerili smo se 30-ak km do Novog Epidaurusa i tu smo ponovo bivakovali 1 dan i noć. Baš to veče kad smo mi bili na noćenju, u mini tetaru na otvorenom prikazivala se predstava sa temom iz starogrčke mitologije. Dosta ih je bilo obučenih u odeću iz tog perioda, ali meni se nešto nije išlo, ne razumem grčki, a glupo mi bilo da noću prekraćujem dosadu blenući u mobilni dok drugi gledaju predstavu, pa sam ubedio ostala dva člana da je bolje da ponovo odemo na piće i frape u sam gradić. Možda sam i pogrešio, ali sad je kasno za kajanje.
Eh, šta je mladost. Evo kako mladi Grci sa curama putuju po moru. Ja bih možda i ustao sa tog betona nakon prospavane noći, mada je verovatnije da bi me špaklom strugali.
I to je to. Nisam pomenuo da smo svratili i u Mikenu, Epidaurus, Korint, Termopile, Agiakampos i sl. mesta na povratku, jer sam već ova mesta često opisivao i to više puta ranije.
Na kraju šta reći sem da jedva čekam da Grci kažu kad se može uljeteti , pa da krećemo na more i ove 2020-e. Verujem da Nas neće izneveriti, zbog sebe, ne zbog Nas.
