Samogradnja (izrada) namestaja u kamperu (prikolici)
Moderatori: šukitaxi, miki56, andrijica, GorchaHY
Nešto na ovu temu je bilo pisano u više različitih poruka ali nigde nije malo detaljnije obrazložena problematika i specifičnosti izrade nameštaja u kamperu (prikolici), pa smatram da ova tema zaslužuje posebnu i malo detaljniju analizu i izlaganje.
Već duže vremena pokušavam da uradim seriju tekstova sa objašnjenjima u vezi ove teme, ali nedostatak vremena je bio ključni problem pa se nadam da će lakše ići ako temu započnem pa shodno vremenu napišem i objavim ono što sam uspeo da saznam u vezi ove teme. Da ne bude zabune, ja nisam stolar i nisam neko ko je praktično realizovao nameštaj u nekom kamperu ili prikolici pa izložen materijal ne shvatajte kao nešto što treba prihvatiti bukvalno. Međutim, trudio sam se da informacije budu proverene iz više izvora i tekstovi (a i sama ideja) su uglanom bazirani na osnovu priloga profesionalaca koji jako dobro poznaju princip izrade nameštaja u kamperima i prikolicama i iza sebe imaju jako puno realizovanih projekata. Možda je interesantno da neki sistematizovan materijal u vezi ove teme nisam uspeo naći ni po stranim sajtovima i forumima i nadam se da će materijal biti od koristi ljudima koji planiraju da nešto sami odrade od nameštaja, a i da malo pokrenem ovu temu u novoj 2014. jer vidim da je forum malo „usporio“ i čini mi se da je prošle zime bio mnogo aktivniji. Da li je problem u zasićenju i ljudi nemaju ideje o čemu pisati, ili je sve toliko dobro napisano da nema ničeg nejasnog da se pita i diskutuje ne znam ali nadam se da će se tema malo trgnuti iz letargije.
Pre nego što kažem nešto konkretnije o materijalima za izradu nameštaja i samom principu izrade, jako je bitno napomenuti da nameštaj u kamperu i prikolici nije samo nameštaj već on čini konstrukcijsku celinu i daje formu i čvrstinu stambenog dela.
Ovo važi za „prave“ kampere tj. one koji su izgrađeni na šasiji vozila, a važi i za sve prikolice. Ova napomena se ne odnosi toliko na kampere koji su bazirani na prepravci vanova i kombija i prepravci tovarnog dela vozila u stambeni jer su oni zadržali fabrička ojačanja zidova i tu nameštaj ne igra toliko veliku ulogu u konstrukcijskom ojačanju.
U zavisnosti od toga u kom „tipu“ kampera radimo nameštaj ili prikolici i gore napisanog, projektujemo i nameštaj i razmišljamo kako da pojedini delovi nameštaja što bolje „podupru“ konstrukciju zidova i ojačaju sam stambeni deo.
Možda nije na odmet prikazati slike kampera bez nadogradnje stambenog dela da bi i oni manje iskusni shvatili o čemu ovde pričam.
Ovako izgleda npr. šasija Fiat-a (Ducato) spremnog za nadogradnju stambenog dela (a gotovo identično izgledaju i šasije drugih proizvođača):
Celokupan stambeni deo se nadograđuje na postojeću šasiju, a presek izgrađenog stambeog dela izgleda otprilike ovako:
Kod prikolica je vrlo slicna situacija s tim što treba paziti malo više jer prikolica ima sva 4 zida nezavisna tj. kompletno je nezavisan objekat a kod kampera stambeni deo se oslanja na kabinu pa je samim tim potencijalno konstrukcijski “čvršći”.
Fabrička ojačanja zidova u tovarnom delu kombija izgledaju:
i ovde je potpuno jasno da treba daleko manje razmišljati o dodatnom ojačanju zidova i da raspored nameštaja može biti nezavisije uradjen.
Projektovanje nameštaja, kada su u pitanju kamperi i prikolice, je jako zahtevan postupak jer on u stvari određuje kompletan stambeni prostor. Ali obično nema potrebe izmišljati toplu vodu i obično je dovoljno pogledati i proučiti postojeća komercijalna rešenja. Dovoljno je naći odgovarajući model rešenja i uz eventualne korekcije preuzeti rešenje. Broj kombinacija je i onako ogranicen i skoro je nemoguće a ne naći zadovoljavajuće rešenje ili barem dovoljno blizu željenog rešenja. Naravno, ovde mislim na osnovni model rešenja a ne na sitnice (pregrade, police i sl.).
Već duže vremena pokušavam da uradim seriju tekstova sa objašnjenjima u vezi ove teme, ali nedostatak vremena je bio ključni problem pa se nadam da će lakše ići ako temu započnem pa shodno vremenu napišem i objavim ono što sam uspeo da saznam u vezi ove teme. Da ne bude zabune, ja nisam stolar i nisam neko ko je praktično realizovao nameštaj u nekom kamperu ili prikolici pa izložen materijal ne shvatajte kao nešto što treba prihvatiti bukvalno. Međutim, trudio sam se da informacije budu proverene iz više izvora i tekstovi (a i sama ideja) su uglanom bazirani na osnovu priloga profesionalaca koji jako dobro poznaju princip izrade nameštaja u kamperima i prikolicama i iza sebe imaju jako puno realizovanih projekata. Možda je interesantno da neki sistematizovan materijal u vezi ove teme nisam uspeo naći ni po stranim sajtovima i forumima i nadam se da će materijal biti od koristi ljudima koji planiraju da nešto sami odrade od nameštaja, a i da malo pokrenem ovu temu u novoj 2014. jer vidim da je forum malo „usporio“ i čini mi se da je prošle zime bio mnogo aktivniji. Da li je problem u zasićenju i ljudi nemaju ideje o čemu pisati, ili je sve toliko dobro napisano da nema ničeg nejasnog da se pita i diskutuje ne znam ali nadam se da će se tema malo trgnuti iz letargije.
Pre nego što kažem nešto konkretnije o materijalima za izradu nameštaja i samom principu izrade, jako je bitno napomenuti da nameštaj u kamperu i prikolici nije samo nameštaj već on čini konstrukcijsku celinu i daje formu i čvrstinu stambenog dela.
Ovo važi za „prave“ kampere tj. one koji su izgrađeni na šasiji vozila, a važi i za sve prikolice. Ova napomena se ne odnosi toliko na kampere koji su bazirani na prepravci vanova i kombija i prepravci tovarnog dela vozila u stambeni jer su oni zadržali fabrička ojačanja zidova i tu nameštaj ne igra toliko veliku ulogu u konstrukcijskom ojačanju.
U zavisnosti od toga u kom „tipu“ kampera radimo nameštaj ili prikolici i gore napisanog, projektujemo i nameštaj i razmišljamo kako da pojedini delovi nameštaja što bolje „podupru“ konstrukciju zidova i ojačaju sam stambeni deo.
Možda nije na odmet prikazati slike kampera bez nadogradnje stambenog dela da bi i oni manje iskusni shvatili o čemu ovde pričam.
Ovako izgleda npr. šasija Fiat-a (Ducato) spremnog za nadogradnju stambenog dela (a gotovo identično izgledaju i šasije drugih proizvođača):
Celokupan stambeni deo se nadograđuje na postojeću šasiju, a presek izgrađenog stambeog dela izgleda otprilike ovako:
Kod prikolica je vrlo slicna situacija s tim što treba paziti malo više jer prikolica ima sva 4 zida nezavisna tj. kompletno je nezavisan objekat a kod kampera stambeni deo se oslanja na kabinu pa je samim tim potencijalno konstrukcijski “čvršći”.
Fabrička ojačanja zidova u tovarnom delu kombija izgledaju:
i ovde je potpuno jasno da treba daleko manje razmišljati o dodatnom ojačanju zidova i da raspored nameštaja može biti nezavisije uradjen.
Projektovanje nameštaja, kada su u pitanju kamperi i prikolice, je jako zahtevan postupak jer on u stvari određuje kompletan stambeni prostor. Ali obično nema potrebe izmišljati toplu vodu i obično je dovoljno pogledati i proučiti postojeća komercijalna rešenja. Dovoljno je naći odgovarajući model rešenja i uz eventualne korekcije preuzeti rešenje. Broj kombinacija je i onako ogranicen i skoro je nemoguće a ne naći zadovoljavajuće rešenje ili barem dovoljno blizu željenog rešenja. Naravno, ovde mislim na osnovni model rešenja a ne na sitnice (pregrade, police i sl.).
Sledeći korak bi bio izbor odgovarajućeg materijala za izradu nameštaja, a koji treba da ispuni neke specifične zahteve vezane za upotrebu i korišćenje u kamperima i prikolicama.
Dva osnovna kriterijuma prilikom izbora materijala treba da bude mehanička čvrstoća i težina.
Kod kampera, i vozila u pokretu, proizvode se vibracije, javljaju se naprezanja, ljuljanja i sl. a pošto je nameštaj jedan od elemenata osnovne konstrukcije sve se to prenosi na materijal i spojeve i jako je bitno da materijal može sve ovo da izdrži u dužem vremenskom periodu eksploatacije i da zadrži dobar spoj i cvrstoću jer u suprotnom došlo bi do popuštanja na spojevima i do škripe koja siguno ne bi bila prijatna u vožnji a to bi ujedno značilo i popuštanje spojeva i slabljenje same konstrukcije.
Drugi kriterijum koji bi trebao da bude zadovoljen je težina samog materijala. Sva ova vozila su ograničena nekom maksimalnom težinom kojom smeju da se opterete i svakako da je težnja da težina materijala bude što manja, ali ne na uštrb čvrstoće i ostalih karakteristika.
Kada govorimo o materijalima za ove namene, onda se podrazumevaju pločasti materijali. Na tržištu postoji puno raznih tipova pločastih materijala ali zbog određenih specifičnosti koje materijal treba da ispuni skoro da nema alternativa, a da su ekonomski isplativa, i svodi se na izbor samo jednog materijala a to je šperploča.
I ako je iverica (oplemenjena iverica) i medijapan (MDF ploča) najčešći izbor za pločasti materijal prilikom izrade nameštaja za kućne potrebe, ti materijali ne ispunjavaju ni jedan kriterijum neophodan za korišćenje u kamperima.
To ne znači da se ne mogu upotrebljavati, ali skoro pod obavezno će se pre ili kasnije javiti problemi u eksploataciji. Gore navedeni problemi su manje izraženi kod dorade van i kombi vozila jer oni već imaju dosta veću čvrstinu tovarnog (budućeg stambenog) dela vozila i materijali nameštaja trpe manja opterećenja ali vibracije vozila, koje je nemoguće izbeći, pre ili kasnije će dovesti do popuštanja spojeva ili samog materijala i javiće se škripa i popuštanje konstrukcije.
A sada ću navesti neke od najbitnijih karakteristika pločastih materijala koji su u širokoj upotrebi na tržištu i bitno je primetiti razlike i uočiti prednosti i mane za našu primenu.
Sirova iverica je troslojna ploča iverica, bez dekorativne melaminske folije. Ploče se prave od iverja različitih vrsta drveta (piljevina, iverja i drvenih otpadaka), koji se određenim postupkom vezuju. Srednji sloj ploče je od krupnijeg iverija, dok su oba površinska sloja od sitnijeg iverja. Ove ploče imaju široku primenu, a naročito tamo gde je potrebna ploča dobrih fizičkih svojstva uz povoljnu cenu. Najčešće se koristi u izradi tapaciranog nameštaja. Sirova iverica je predviđena da se koristi u suvim uslovima.
U UK se 75% iverice pravi od drvenih otpadaka pa često ivericu zovu ekološki prihvatljivom, što je smešno sa obzirom na to da sadrži formaldehid. Za spajanje drvenih komadića koriste se:
a) Urea formaldehid - popularna i jeftina supstanca. Koristi se za ivericu kod koje nije neophodno vlagootpornost.
b) Melaminski formaldehid - skuplja suspstanca koja se upotrebljava za vlagootpornu ivericu.
c) Fenol formaldehid - skupa i vrlo trajna supstanca. Tamne je boje. Obično se meša sa drugim aditivima kako bi se obezbedila otpornost iverice na vlagu, vatru i insekte.
Iverica obično sadrži 8 grama fromaldehida na svakih 100 grama upotrebljenog drveta.
Iverica se neće izvitoperiti ako je izložena umerenoj vlazi. Ako se iverica značajnije navlaži doći će do njene dezintegracije. Iverica je slabiji materijal od drveta. Iz tog razloga kada spajamo elemente od iverice moramo koristiti šrafove koji su posebno namenjeni iverici.
Oplemenjena iverica (melamine faced chipboard) je sirova iverica, obostrano oplemenjena melaminskom folijom, a ima široku primenu u izradi nameštaja i uopšte u izradi enterijera. Melaminska folija može biti u dezenima uni boje, drvo dezena (podražava izgled prirodnih ili fine line furnira) ili fantazi (metalik i specijalni dezeni). U zavisnosti od ploče na presi kojom se melaminska folija aplicira na ivericu, površinska struktura može biti glatka, pomorandžina kora, sa teksturom drveta (manje ili više izraženom), u matu ili različitim nivoima sjaja... Osnovne karakteristike na ovaj način oplemenjene iverice su postojanost boja, lako održavanje, otpornost na mehaničke i hemijske uticaje.
Debljina- 10mm, 18mm, 25mm, 38mm.
Medijapan (Medium Density Fibreboard) se pravi od drvenih vlakana slepljenih lepkom. Vlakna se veštački prave tako što se komadi drveta dezintegrišu na nivo biljnih vlakana. Medijapan ploče sadrže dosta lepka u sebi (postoje i drugi načini proizvodnje- suvom tehnologijom presovanja). Lepak je uglavnom urea formaldehid.
Težina medijapana se kreće od 600-800 kg/m3. MDF ploče se prave u debljinama od 3 do 30 milimetara.
Pošto se medijapan sastoji iz vrlo sitnih vlakana drveta prilikom sečenje medijapana ne dolazi do "cvetanja" samog medijapana.
Medijapan ne podnosi dobro vlagu. Zbog vlage medijapan može da "natekne". Veća količina vlage može da dovede do dezintegracije medijapana.
MDF ploče su ploče vrhunskog kvaliteta,srednje gustine, težine oko 700kg/m3,proizvode se suvom tehnologijom presovanja na visokoj temperaturi. Obostrano su brušene, koriste se za izradu kvalitetnog nameštaja, mogu se farbati, obložiti folijiom, furnirom. Lako se obrađuju, dobro imitiraju masiv, a pri tome se dobija i svojstvo postojanosti za razliku od masiva gde može doći do rasušivanja ukoliko građa nije dobrog kvaliteta.
MDF ploče oplemenjene melaminskom folijom:
Lesonit (HDF ploča - High density fibreboard) ima sličnu strukturu kao i MDF ali je presovan pod većim pritiskom, tako da ima veću tvrdoću. Gustina lesonit ploča je veća i iznosi od 800-1000 kg/m3 (prosečna težina je oko 850kg/m3). Lesonit ploče su otpornije na vlagu i insekte u odnosu na medijapan ploče. Sadržaj vlage u lesonit pločama je oko 4-6%.
U proizvodnji nameštaja uglavnom se koristi HDF debljine 3mm, sirov ili jednostrano oplemenjen melaminskim folijama.
Postoji i "kaljeni" lesonit. On je potopljen u laneno ulje i onda kuvan na 170°C. On je otporniji na vodu, čvršći je i može više da se savije od običnog lesonita.
Upotrebljavaju se za poleđine nameštaja, proizvodnju vrata, ambalaže kao i za specijalne primene. Debljine 3 – 6mm
Furnir predstavlja tanke listove drveta. Debljina furnira može biti između pola i tri milimetra.
Furnir se dobija na dva glavna načina.
Prvi način je ljuštenjem debla. Deblo se ljušti čitavom svojom dužinom korišćenjem širokog vrlo oštrog sečiva. Na ovaj način dobijamo furnir koji prati godove drveta i ovako dobijeni furnir nema prepoznatljive šare drveta. Ovaj furnir se uglavnom koristi za pravljenje šper-ploča.
Drugi način je da se drvo seče popreko, naspramno u odnosu na godove. Ovako dobijamo duguljastu list na kome se vide lepe drvene šare. I u ovom i u prethodnom slučaju drvo se pre sečenja natapa vrelom vodom ili se pari. Tako drvo postaje mekše za sečenje.
Furnir se upotrebljava za oblaganje lica nameštaja i na svim mestima gde do izražaja dolaze estetska svojstva drveta.
Šperploča je sastavljena od neparnog broja slojeva furnira. Ukoliko bi se koristio paran broj slojeva onda bi zbog simetrije šperploča imala mnogo više šanse da se izvitoperi. Furnir uvek može da se savija na jednu stranu. Kod šperploče furniri su slepljeni unakrsno kako bi se dobila veća čvrstoća ploče. Slepljivanje se vrši urea formaldehidom ili fenol formaldehidom. Fenol formaldehid šperploče mnogo bolje podnose vlagu. Prisustvo formaldehida se označava “E” oznakama. “E0” oznaka znači da u ploči nema formaldehida.
Šperploča obično imaju tri, pet ili sedam slojeva furnira. Debljina šperploča je najčešće 4, 6, 9 ili 12 milimetara a proizvode se sve do 40mm debljine. Težina šperploče iznosi 450-700 kilograma po kubnom metru, a težina zavisi od kog drveta je dobijen furnir.
Inače lepljeno, lamelirano, drvo (to je u stvari šperploča) ima bolje karakteristike od punog drveta iste debljine.
Estetski kvalitet šperploče je obično označen parom koga čine dva slova iz skupa {A,B,C,D}. Prvo slovo pokazuje kvalitet furnira na jednoj strani, a drugo slovo na drugoj strani šperploče. Slovo A određuje furnir najboljeg kvaliteta, a slovo D označava furnir najlošijeg kvaliteta.
Blažujka je šperploča napravljena od vodootpornog lepka i često je laminirana vodonepropusnim premazom. Ona vrlo dobro podnosi vlagu.
U svim svojim varijantama se koristi kao idealan materijal u građevinarstvu,avio i auto industriji, u brodogradnji pa sve do upotrebe u unutrašnjem uređenju objekata.
Jedna od najbitnijih karakteristika je čvrstoća, lako se obrađuju,imaju veliku nosivost i stabilnost oblika, koja se postiže unakrsnim slaganjem i lepljenjem furnira,naknadnim brušenjem te završnim nanošenjem fenolnog filma.
Okoume šper ploča je najčešći izbor u brodogradnji zbog dva jednostavna razloga: mehaničkih karakteristika i specifične težine. Vodootpornost šperploče za brodogradnju je logičan zahtev, i koristi se isključivo sertifikovana šper ploča lepljena lepkovima koji joj daju potpunu vodootpornost.
Za primenu u kamperima i prikolicama ne mora se uzimati vodootporan šper jer je skuplji od onog koji nije vodootporan.
Deklarisanu vodootpornost možemo proveriti: kuvanjem parčića šperploče u čistoj vodi. Ako su korišćeni kvalitetni lepokovi posle 5 minuta kuvanja ne sme doći do razlepljivanja slojeva šper ploče, ni tokom kuvanja, a ni nakon 24 sata sušenja.
Okume, drvo vrste Aucoumea klaineana (por. Burseraceae) iz Zapadne Afrike; upotrebljava se za proizvodnju furnira, furnirskih i stolarskih ploča.
Struktura površinksih slojeva je ravnomerna i kod nižih klasa kvaliteta, pa je i estetski utisak dobar.
Okvirni podaci za težinu različitih šper ploča:
Bukva~ 700-800 kg/m3
Breza~ 650-700 kg/m3
Topola ~ 500-550 kg/m3
Okume ~ 400-500 kg/m3
Može se naći i kombinacija šper ploče topole (u sredini) sa završnim slojevima Okume furnira. Iste je težine kao i šper od čiste okume samo što je cena manja.
Šper ploče postoje u raznim debljinama ali za primenu u kamperima i prikolicama na svim mestima sam video da se upotrebljava debljina od 15mm i to je verovatno najbolji odnos debljine, čvrstoće, elastičnosti i težine pa pretpostavljam da je to najoptimalnija debljina materijala sa kojim bi trebali da radimo osnovnu (noseću) konstrukciju a za razne pregrade i ostale manje elemente možemo koristiti i manje debljine iako sam video da profesionalci prilikom izrade koriste samo jednu debljinu – 15mm za sve elemente (kasnije ću obrazložiti najverovatniji razlog za to).
Šper slabijih mehaničkih karakteristika bi sigurno zahtevao i drugačije debljine elemenata, što bi dodatno povećalo težinu.
Sirovi šper od okume ima jako finu teksturu i površinski sloj i estetski ostavlja jako dobar utisak ali svakako se mora zaštiti nekim premazom što dodatno oduzima vreme, poskupljuje i komplikuje izradu nameštaja.
Najbolja varijanta je oplemenjena šper ploča tj. šper obostrano oplemenjen melaminskom folijom, ali tako nešto nisam uspeo da vidim da ima u prodaji kod nas.
Video sam da profesionalci koriste na Zapadu isključivo ovu varijantu koja vizuelno izgleda odlično.
Inače, okume šper debljine 15mm i veličine ploče 1220mm X 2500mm košta 105 funti, u Engleskoj, što je prilično velika cena za nas.
U nastavku biće reči o još nekim elementima koji su neophodni za izradu nameštaja, osim šper ploče.
Dva osnovna kriterijuma prilikom izbora materijala treba da bude mehanička čvrstoća i težina.
Kod kampera, i vozila u pokretu, proizvode se vibracije, javljaju se naprezanja, ljuljanja i sl. a pošto je nameštaj jedan od elemenata osnovne konstrukcije sve se to prenosi na materijal i spojeve i jako je bitno da materijal može sve ovo da izdrži u dužem vremenskom periodu eksploatacije i da zadrži dobar spoj i cvrstoću jer u suprotnom došlo bi do popuštanja na spojevima i do škripe koja siguno ne bi bila prijatna u vožnji a to bi ujedno značilo i popuštanje spojeva i slabljenje same konstrukcije.
Drugi kriterijum koji bi trebao da bude zadovoljen je težina samog materijala. Sva ova vozila su ograničena nekom maksimalnom težinom kojom smeju da se opterete i svakako da je težnja da težina materijala bude što manja, ali ne na uštrb čvrstoće i ostalih karakteristika.
Kada govorimo o materijalima za ove namene, onda se podrazumevaju pločasti materijali. Na tržištu postoji puno raznih tipova pločastih materijala ali zbog određenih specifičnosti koje materijal treba da ispuni skoro da nema alternativa, a da su ekonomski isplativa, i svodi se na izbor samo jednog materijala a to je šperploča.
I ako je iverica (oplemenjena iverica) i medijapan (MDF ploča) najčešći izbor za pločasti materijal prilikom izrade nameštaja za kućne potrebe, ti materijali ne ispunjavaju ni jedan kriterijum neophodan za korišćenje u kamperima.
To ne znači da se ne mogu upotrebljavati, ali skoro pod obavezno će se pre ili kasnije javiti problemi u eksploataciji. Gore navedeni problemi su manje izraženi kod dorade van i kombi vozila jer oni već imaju dosta veću čvrstinu tovarnog (budućeg stambenog) dela vozila i materijali nameštaja trpe manja opterećenja ali vibracije vozila, koje je nemoguće izbeći, pre ili kasnije će dovesti do popuštanja spojeva ili samog materijala i javiće se škripa i popuštanje konstrukcije.
A sada ću navesti neke od najbitnijih karakteristika pločastih materijala koji su u širokoj upotrebi na tržištu i bitno je primetiti razlike i uočiti prednosti i mane za našu primenu.
Sirova iverica je troslojna ploča iverica, bez dekorativne melaminske folije. Ploče se prave od iverja različitih vrsta drveta (piljevina, iverja i drvenih otpadaka), koji se određenim postupkom vezuju. Srednji sloj ploče je od krupnijeg iverija, dok su oba površinska sloja od sitnijeg iverja. Ove ploče imaju široku primenu, a naročito tamo gde je potrebna ploča dobrih fizičkih svojstva uz povoljnu cenu. Najčešće se koristi u izradi tapaciranog nameštaja. Sirova iverica je predviđena da se koristi u suvim uslovima.
U UK se 75% iverice pravi od drvenih otpadaka pa često ivericu zovu ekološki prihvatljivom, što je smešno sa obzirom na to da sadrži formaldehid. Za spajanje drvenih komadića koriste se:
a) Urea formaldehid - popularna i jeftina supstanca. Koristi se za ivericu kod koje nije neophodno vlagootpornost.
b) Melaminski formaldehid - skuplja suspstanca koja se upotrebljava za vlagootpornu ivericu.
c) Fenol formaldehid - skupa i vrlo trajna supstanca. Tamne je boje. Obično se meša sa drugim aditivima kako bi se obezbedila otpornost iverice na vlagu, vatru i insekte.
Iverica obično sadrži 8 grama fromaldehida na svakih 100 grama upotrebljenog drveta.
Iverica se neće izvitoperiti ako je izložena umerenoj vlazi. Ako se iverica značajnije navlaži doći će do njene dezintegracije. Iverica je slabiji materijal od drveta. Iz tog razloga kada spajamo elemente od iverice moramo koristiti šrafove koji su posebno namenjeni iverici.
Oplemenjena iverica (melamine faced chipboard) je sirova iverica, obostrano oplemenjena melaminskom folijom, a ima široku primenu u izradi nameštaja i uopšte u izradi enterijera. Melaminska folija može biti u dezenima uni boje, drvo dezena (podražava izgled prirodnih ili fine line furnira) ili fantazi (metalik i specijalni dezeni). U zavisnosti od ploče na presi kojom se melaminska folija aplicira na ivericu, površinska struktura može biti glatka, pomorandžina kora, sa teksturom drveta (manje ili više izraženom), u matu ili različitim nivoima sjaja... Osnovne karakteristike na ovaj način oplemenjene iverice su postojanost boja, lako održavanje, otpornost na mehaničke i hemijske uticaje.
Debljina- 10mm, 18mm, 25mm, 38mm.
Medijapan (Medium Density Fibreboard) se pravi od drvenih vlakana slepljenih lepkom. Vlakna se veštački prave tako što se komadi drveta dezintegrišu na nivo biljnih vlakana. Medijapan ploče sadrže dosta lepka u sebi (postoje i drugi načini proizvodnje- suvom tehnologijom presovanja). Lepak je uglavnom urea formaldehid.
Težina medijapana se kreće od 600-800 kg/m3. MDF ploče se prave u debljinama od 3 do 30 milimetara.
Pošto se medijapan sastoji iz vrlo sitnih vlakana drveta prilikom sečenje medijapana ne dolazi do "cvetanja" samog medijapana.
Medijapan ne podnosi dobro vlagu. Zbog vlage medijapan može da "natekne". Veća količina vlage može da dovede do dezintegracije medijapana.
MDF ploče su ploče vrhunskog kvaliteta,srednje gustine, težine oko 700kg/m3,proizvode se suvom tehnologijom presovanja na visokoj temperaturi. Obostrano su brušene, koriste se za izradu kvalitetnog nameštaja, mogu se farbati, obložiti folijiom, furnirom. Lako se obrađuju, dobro imitiraju masiv, a pri tome se dobija i svojstvo postojanosti za razliku od masiva gde može doći do rasušivanja ukoliko građa nije dobrog kvaliteta.
MDF ploče oplemenjene melaminskom folijom:
Lesonit (HDF ploča - High density fibreboard) ima sličnu strukturu kao i MDF ali je presovan pod većim pritiskom, tako da ima veću tvrdoću. Gustina lesonit ploča je veća i iznosi od 800-1000 kg/m3 (prosečna težina je oko 850kg/m3). Lesonit ploče su otpornije na vlagu i insekte u odnosu na medijapan ploče. Sadržaj vlage u lesonit pločama je oko 4-6%.
U proizvodnji nameštaja uglavnom se koristi HDF debljine 3mm, sirov ili jednostrano oplemenjen melaminskim folijama.
Postoji i "kaljeni" lesonit. On je potopljen u laneno ulje i onda kuvan na 170°C. On je otporniji na vodu, čvršći je i može više da se savije od običnog lesonita.
Upotrebljavaju se za poleđine nameštaja, proizvodnju vrata, ambalaže kao i za specijalne primene. Debljine 3 – 6mm
Furnir predstavlja tanke listove drveta. Debljina furnira može biti između pola i tri milimetra.
Furnir se dobija na dva glavna načina.
Prvi način je ljuštenjem debla. Deblo se ljušti čitavom svojom dužinom korišćenjem širokog vrlo oštrog sečiva. Na ovaj način dobijamo furnir koji prati godove drveta i ovako dobijeni furnir nema prepoznatljive šare drveta. Ovaj furnir se uglavnom koristi za pravljenje šper-ploča.
Drugi način je da se drvo seče popreko, naspramno u odnosu na godove. Ovako dobijamo duguljastu list na kome se vide lepe drvene šare. I u ovom i u prethodnom slučaju drvo se pre sečenja natapa vrelom vodom ili se pari. Tako drvo postaje mekše za sečenje.
Furnir se upotrebljava za oblaganje lica nameštaja i na svim mestima gde do izražaja dolaze estetska svojstva drveta.
Šperploča je sastavljena od neparnog broja slojeva furnira. Ukoliko bi se koristio paran broj slojeva onda bi zbog simetrije šperploča imala mnogo više šanse da se izvitoperi. Furnir uvek može da se savija na jednu stranu. Kod šperploče furniri su slepljeni unakrsno kako bi se dobila veća čvrstoća ploče. Slepljivanje se vrši urea formaldehidom ili fenol formaldehidom. Fenol formaldehid šperploče mnogo bolje podnose vlagu. Prisustvo formaldehida se označava “E” oznakama. “E0” oznaka znači da u ploči nema formaldehida.
Šperploča obično imaju tri, pet ili sedam slojeva furnira. Debljina šperploča je najčešće 4, 6, 9 ili 12 milimetara a proizvode se sve do 40mm debljine. Težina šperploče iznosi 450-700 kilograma po kubnom metru, a težina zavisi od kog drveta je dobijen furnir.
Inače lepljeno, lamelirano, drvo (to je u stvari šperploča) ima bolje karakteristike od punog drveta iste debljine.
Estetski kvalitet šperploče je obično označen parom koga čine dva slova iz skupa {A,B,C,D}. Prvo slovo pokazuje kvalitet furnira na jednoj strani, a drugo slovo na drugoj strani šperploče. Slovo A određuje furnir najboljeg kvaliteta, a slovo D označava furnir najlošijeg kvaliteta.
Blažujka je šperploča napravljena od vodootpornog lepka i često je laminirana vodonepropusnim premazom. Ona vrlo dobro podnosi vlagu.
U svim svojim varijantama se koristi kao idealan materijal u građevinarstvu,avio i auto industriji, u brodogradnji pa sve do upotrebe u unutrašnjem uređenju objekata.
Jedna od najbitnijih karakteristika je čvrstoća, lako se obrađuju,imaju veliku nosivost i stabilnost oblika, koja se postiže unakrsnim slaganjem i lepljenjem furnira,naknadnim brušenjem te završnim nanošenjem fenolnog filma.
Okoume šper ploča je najčešći izbor u brodogradnji zbog dva jednostavna razloga: mehaničkih karakteristika i specifične težine. Vodootpornost šperploče za brodogradnju je logičan zahtev, i koristi se isključivo sertifikovana šper ploča lepljena lepkovima koji joj daju potpunu vodootpornost.
Za primenu u kamperima i prikolicama ne mora se uzimati vodootporan šper jer je skuplji od onog koji nije vodootporan.
Deklarisanu vodootpornost možemo proveriti: kuvanjem parčića šperploče u čistoj vodi. Ako su korišćeni kvalitetni lepokovi posle 5 minuta kuvanja ne sme doći do razlepljivanja slojeva šper ploče, ni tokom kuvanja, a ni nakon 24 sata sušenja.
Okume, drvo vrste Aucoumea klaineana (por. Burseraceae) iz Zapadne Afrike; upotrebljava se za proizvodnju furnira, furnirskih i stolarskih ploča.
Struktura površinksih slojeva je ravnomerna i kod nižih klasa kvaliteta, pa je i estetski utisak dobar.
Okvirni podaci za težinu različitih šper ploča:
Bukva~ 700-800 kg/m3
Breza~ 650-700 kg/m3
Topola ~ 500-550 kg/m3
Okume ~ 400-500 kg/m3
Može se naći i kombinacija šper ploče topole (u sredini) sa završnim slojevima Okume furnira. Iste je težine kao i šper od čiste okume samo što je cena manja.
Šper ploče postoje u raznim debljinama ali za primenu u kamperima i prikolicama na svim mestima sam video da se upotrebljava debljina od 15mm i to je verovatno najbolji odnos debljine, čvrstoće, elastičnosti i težine pa pretpostavljam da je to najoptimalnija debljina materijala sa kojim bi trebali da radimo osnovnu (noseću) konstrukciju a za razne pregrade i ostale manje elemente možemo koristiti i manje debljine iako sam video da profesionalci prilikom izrade koriste samo jednu debljinu – 15mm za sve elemente (kasnije ću obrazložiti najverovatniji razlog za to).
Šper slabijih mehaničkih karakteristika bi sigurno zahtevao i drugačije debljine elemenata, što bi dodatno povećalo težinu.
Sirovi šper od okume ima jako finu teksturu i površinski sloj i estetski ostavlja jako dobar utisak ali svakako se mora zaštiti nekim premazom što dodatno oduzima vreme, poskupljuje i komplikuje izradu nameštaja.
Najbolja varijanta je oplemenjena šper ploča tj. šper obostrano oplemenjen melaminskom folijom, ali tako nešto nisam uspeo da vidim da ima u prodaji kod nas.
Video sam da profesionalci koriste na Zapadu isključivo ovu varijantu koja vizuelno izgleda odlično.
Inače, okume šper debljine 15mm i veličine ploče 1220mm X 2500mm košta 105 funti, u Engleskoj, što je prilično velika cena za nas.
U nastavku biće reči o još nekim elementima koji su neophodni za izradu nameštaja, osim šper ploče.
Poslednja izmena od igorpet u 12 Jan 2014 01:31, izmenjeno 1 put ukupno.
- groskamper
- Site Admin
- Postovi: 2004
- Pridružio se: 11 Avg 2009 18:46
- Lokacija: Beograd
- Kontakt:
Ukljucicu se u ovu temu upravo zbog dileme koja se odvijala u kafani naravno oko odabira materijala za namestaj i opste enterijer teretnog kombija pri prepravke u kamper vozilo. Dule hy je nepokolebljiv da se koriste lagani materijali okuma i slicni laminasti materijali sa letvicama i tankim sperom od 3mm . Naravno da je to prepisan recept svakog kamper enterijera . Tezina koja je najvazniji faktor kod proizvodjaca da sto vece ucine sto laksim. Moja teorija da kod enterijera u teretnom kombiju mozda treba namestaj naciniti od oplemenjene ili obicne iverice jer razlika u tezini u odnosu na okumu bitno se ponistava razlikom u ceni pa ko ume da racuna ...
Ako oko materijala i otklonimo dilemu , obratite paznju na enteriere vozila generacija 2010-2014. nista vise nije kao sto je bilo , od poda do kreveta koji padaju sa plafona, od pastelni lak oplata ormarica do ogledala na sve strane , led osvetljenja od poda do svake ivice fijoka ... Ukusi su razliciti znam ali izbor materijala svakako treba usloviti sa ukoliko se zeli novi tip kampera . Ima zaista puno primera novih proizvodjaca ali se takodje po sajmovima moze videti i primerci stare skole ...
Ako oko materijala i otklonimo dilemu , obratite paznju na enteriere vozila generacija 2010-2014. nista vise nije kao sto je bilo , od poda do kreveta koji padaju sa plafona, od pastelni lak oplata ormarica do ogledala na sve strane , led osvetljenja od poda do svake ivice fijoka ... Ukusi su razliciti znam ali izbor materijala svakako treba usloviti sa ukoliko se zeli novi tip kampera . Ima zaista puno primera novih proizvodjaca ali se takodje po sajmovima moze videti i primerci stare skole ...
@igorpet Svaka čast za trud i znanje, uvek sam verovao u ljude koji se zovu Igor
Btw, što se tiče imena Medijapan (Medium Density Fibreboard), priča se da je naziv dobio tako što je kod nas stigao novi pločasti materijal za koji niko nije znao kako se zove, ali je na pakovanju pisalo Made in Japan (meid in japan)
Btw, što se tiče imena Medijapan (Medium Density Fibreboard), priča se da je naziv dobio tako što je kod nas stigao novi pločasti materijal za koji niko nije znao kako se zove, ali je na pakovanju pisalo Made in Japan (meid in japan)
Današnji trend u dizajnu nameštaja su oble ivice. Trend bez oštrih ivica nije uvek bio takav pa ako pogledate kampere i prikolice od pre 15-20 godina videćete uočljiv trend i promenu dizajna, i ako se sam princip projektovanja nije mnogo promenio. Raspored elemenata u stambenom delu se nije skoro ništa promenio ali se sada mnogo više obraća pažnja na dizajn i sitnice. To je verovatno i zato jer su tehnološki procesi obrade drveta i pločastih materijala sada dosta jeftiniji i pristupačniji nego nekada i zato što su neke sitnice koje su nekada bile dosta skupe sada ekonomski pristupačnije i komercijalno se proizvode i preplavljuju tržišta.
Ako već radimo na projektovanju i samogradnji svog kampera možda nije na odmet znati šta se sve nudi na tržištu, ako ništa drugo idejno propatiti trendove a zatim u skladu sa svojim ekonomskim i majstorkim mogućnostima primeniti to na svoj rad.
Nameštaj sa „oštrim dizajnom“ ivica je mnogo jednostavnije napraviti, vremenski brže i ekonomski je isplativiji mada lično mislim da se svakome više sviđaju oble ivice jer su nekako lepše za oko i osim što omogućavaju lakše kretanje po kamperu i smanjuju mogućnost da „zakačite“ ivicu (i spasite se rupe na glavi ) često nemaju neku posebnu funkcionalnu predost.
Osvetljenje predstavlja neki drugi problem i ne bih se sada osvrtao na tu problematiku sada, ali dostupnost LED traka, mala cena, njihova mala potrošnja i razne aluminijumske i hromirane kanalice je šteta ne ugraditi (ili barem predvideti i ostaviti mesto za naknadnu ugradnju) u postojeći dizajn nameštaja. I ako se sve to kasnije može i nadograditi mnogo je bolje u startu predvideti mesta za kanalice i vođice LED traka i svetla u nameštaju. Time ćemo biti potpuno u trendu. Naravno, ja ne bih preterivao sa osvetljenjem jer njegova prevashodna namena treba biti – funkcionalnost a tek zatim estetika, mada najbolje je kada se to sve uklopi u celinu. Predviđanje ugradnje i realizacija osvetljenja, noćnog svetla, namenskog svetla daje lepe estetske efekte, a svakako je i funkcionalno, sve dotle dok ne odemo u kič.
Na tržištu se nude razni dodaci koji mogu da olakšaju izradu i sklapanje ovakvog nameštaja, pa i nešto veštiji amateri mogu dobiti jako lepe rezultate.
Na slici se vidi više raznih kombinacija lajsni i šper ploča koje daju lep vizuelni efekat. Sve se od ovoga može naći po specijalizovanim prodavnicama kamp opreme, ali cene svakako nisu nešto što će nas oduševiti, kao i sva ostala oprema za kamp i nautiku i ova je prilično skupa za naš pojam.
Šper ploča na slici je debljine 15mm i skoro svi elementi, na komercijalnim sajtovima, koji se mogu naći za izradu nameštaja su predviđeni za rad sa šper pločom debljine 15mm. Zbog toga mislim da je ova debljina idealna za ove radove, jer je verovatno neko mnogo stručniji od nas, to već preračunao.
Šper ploča na slici je izrađena od furnira drveta topole i laminirana je dvostrano debljine 0,6mm i otporna je na grebanje i pritisak (verovatno do određene mere). Veličina table je 122 x 244 cm i jedna ovakva tabla površine 2,98m2 košta 170-190 evra. Lako se uočava da cena od 60e/m2 je sve samo ne pristupačna
Inače težina ovog špera od topole je 500kg/m3 ili 7,5 kg/m2 što je ista težina kao i šper od okume, ali na stranim sajtovima nisam uspeo da pronađem oplemenjen šper od okume. Verovatno da ga ima, ali specijalizovane prodavnice kamp opreme ga nemaju, jer bi cena verovatno bila dosta veća.
Ovakav oplemenjen šper nisam video da se prodaje kod nas i izgleda da ga nemaju u ponudi.
Ugaonih profila (vide se gore na slici) ima pod različitim uglovima, mogu biti aluminijumski i plastični i koriste se za više namena. O cenama ne bih više detaljno ali navodiću ih kao orijentacija, u ovom slučaju oko 20e/m.
Ovde nije ideja reklamirati proizvođače ili proizvode već dati ideju šta sve to postoji na tržištu da bi mogli pronaći odgovarajuće zamene i prihvatljive improvizacije.
Sledeća grupa gumiranih profila, kedera za dihtovanje, koji idu na kraj šper ploče služe da se umetnu između materijala na spoju da bi se eliminisala mogućnost šripe materijala prilikom vibracija u vožnji, koje je nemoguće izbeći. Najčešće se umeću između poda, stranica zida, krova i špera, jer je najveća mogućnost da između različitih materijala dođe do trenja i škripe. Cena oko 4e/m.
Sledeća grupa gumiranih profila, kedera – sličnih kant trakama, koji idu na kraj šper ploče stavljaju se na svim otvorima u nameštaju i služe da pokretni delovi nameštaja (vratanca i sl.) prilikom kretanja vozila ne lupaju. Oni se postavljaju u prethodno otvoren žleb i glavna poenta je da onemoguće da se šper ploče međusobno nigde ne dodiruju a i deluju estetski lepo kao kant trake. Cena oko 4e/m.
Postoje u više različitih oblika, dezena i sve one malo prelaze širinu šper ploče čime onemogućavaju de se prilikom vibracija sudaraju šper ploče već je kontakt na ovim gumiranim kederima koji ne proizvode buku.
Naravno kod izrade vratanca, fioka ili bilo kojih pokretnih delova moraju da idu posebne sigurnosne bravice koje se ne mogu same otvoriti prilikom kretanja vozila.
Ove bravice imaju ručicu u obliku dugmeta ili imaju ručicu sa dugmetom koje se mora pritisnuti, i odbraviti mehanizam, pre nego što se vratanca ili fioka ne otvore. Cena oko 10-20e.
Svi ovi elementi se koriste i priliko izrade nameštaja u nautici.
Za kraj jedan fin video koji pokazuje postupak sklapanja nameštaja.
http://www.youtube.com/watch?v=YHtuorfc6AU
U savremenim kamperima i prikolicama se osim zaobljenih ivica može videti nameštaj u kome su vratanca ili celi komadi nameštaja u luku i imaju oblu formu. U kućnoj radinosti se takvi komadi nameštaja mogu dobiti takođe, ali potrebno je imati odgovarajući čvrst kalup i presovati šper ploču. Princip izrade je relativno prost, ali izrada kalupa može biti skupa i verovatno je to razlog što nisam video da niko od profesionalaca koji se bave prepravljanjem i vanova u kampere to rade.
Inače svaka šper ploča se može relativno lako saviti ako se “skuva” a za tu namenu može da posluži i paročistač koji bi vrelom parom smekšao komad špera i zatim se takav komad stavlja u odgovarajući kalup pod presom i nakon hlađenja šper zadržava oblik. Jedini uslov je da šper bude vodootporan jer bi se u suprotnom raspao prilikom “kuvanja”. Tanji šper se, logično, lakše savija ali debljina nije presudna već samo za deblji šper treba jači kalup i jača presa.
U nastavku biće reči o tome kako u kućnoj radinosti i bez pomoći CNC mašine napraviti neki komad nameštaja a da izgleda prikazanom u videu.
Ako već radimo na projektovanju i samogradnji svog kampera možda nije na odmet znati šta se sve nudi na tržištu, ako ništa drugo idejno propatiti trendove a zatim u skladu sa svojim ekonomskim i majstorkim mogućnostima primeniti to na svoj rad.
Nameštaj sa „oštrim dizajnom“ ivica je mnogo jednostavnije napraviti, vremenski brže i ekonomski je isplativiji mada lično mislim da se svakome više sviđaju oble ivice jer su nekako lepše za oko i osim što omogućavaju lakše kretanje po kamperu i smanjuju mogućnost da „zakačite“ ivicu (i spasite se rupe na glavi ) često nemaju neku posebnu funkcionalnu predost.
Osvetljenje predstavlja neki drugi problem i ne bih se sada osvrtao na tu problematiku sada, ali dostupnost LED traka, mala cena, njihova mala potrošnja i razne aluminijumske i hromirane kanalice je šteta ne ugraditi (ili barem predvideti i ostaviti mesto za naknadnu ugradnju) u postojeći dizajn nameštaja. I ako se sve to kasnije može i nadograditi mnogo je bolje u startu predvideti mesta za kanalice i vođice LED traka i svetla u nameštaju. Time ćemo biti potpuno u trendu. Naravno, ja ne bih preterivao sa osvetljenjem jer njegova prevashodna namena treba biti – funkcionalnost a tek zatim estetika, mada najbolje je kada se to sve uklopi u celinu. Predviđanje ugradnje i realizacija osvetljenja, noćnog svetla, namenskog svetla daje lepe estetske efekte, a svakako je i funkcionalno, sve dotle dok ne odemo u kič.
Na tržištu se nude razni dodaci koji mogu da olakšaju izradu i sklapanje ovakvog nameštaja, pa i nešto veštiji amateri mogu dobiti jako lepe rezultate.
Na slici se vidi više raznih kombinacija lajsni i šper ploča koje daju lep vizuelni efekat. Sve se od ovoga može naći po specijalizovanim prodavnicama kamp opreme, ali cene svakako nisu nešto što će nas oduševiti, kao i sva ostala oprema za kamp i nautiku i ova je prilično skupa za naš pojam.
Šper ploča na slici je debljine 15mm i skoro svi elementi, na komercijalnim sajtovima, koji se mogu naći za izradu nameštaja su predviđeni za rad sa šper pločom debljine 15mm. Zbog toga mislim da je ova debljina idealna za ove radove, jer je verovatno neko mnogo stručniji od nas, to već preračunao.
Šper ploča na slici je izrađena od furnira drveta topole i laminirana je dvostrano debljine 0,6mm i otporna je na grebanje i pritisak (verovatno do određene mere). Veličina table je 122 x 244 cm i jedna ovakva tabla površine 2,98m2 košta 170-190 evra. Lako se uočava da cena od 60e/m2 je sve samo ne pristupačna
Inače težina ovog špera od topole je 500kg/m3 ili 7,5 kg/m2 što je ista težina kao i šper od okume, ali na stranim sajtovima nisam uspeo da pronađem oplemenjen šper od okume. Verovatno da ga ima, ali specijalizovane prodavnice kamp opreme ga nemaju, jer bi cena verovatno bila dosta veća.
Ovakav oplemenjen šper nisam video da se prodaje kod nas i izgleda da ga nemaju u ponudi.
Ugaonih profila (vide se gore na slici) ima pod različitim uglovima, mogu biti aluminijumski i plastični i koriste se za više namena. O cenama ne bih više detaljno ali navodiću ih kao orijentacija, u ovom slučaju oko 20e/m.
Ovde nije ideja reklamirati proizvođače ili proizvode već dati ideju šta sve to postoji na tržištu da bi mogli pronaći odgovarajuće zamene i prihvatljive improvizacije.
Sledeća grupa gumiranih profila, kedera za dihtovanje, koji idu na kraj šper ploče služe da se umetnu između materijala na spoju da bi se eliminisala mogućnost šripe materijala prilikom vibracija u vožnji, koje je nemoguće izbeći. Najčešće se umeću između poda, stranica zida, krova i špera, jer je najveća mogućnost da između različitih materijala dođe do trenja i škripe. Cena oko 4e/m.
Sledeća grupa gumiranih profila, kedera – sličnih kant trakama, koji idu na kraj šper ploče stavljaju se na svim otvorima u nameštaju i služe da pokretni delovi nameštaja (vratanca i sl.) prilikom kretanja vozila ne lupaju. Oni se postavljaju u prethodno otvoren žleb i glavna poenta je da onemoguće da se šper ploče međusobno nigde ne dodiruju a i deluju estetski lepo kao kant trake. Cena oko 4e/m.
Postoje u više različitih oblika, dezena i sve one malo prelaze širinu šper ploče čime onemogućavaju de se prilikom vibracija sudaraju šper ploče već je kontakt na ovim gumiranim kederima koji ne proizvode buku.
Naravno kod izrade vratanca, fioka ili bilo kojih pokretnih delova moraju da idu posebne sigurnosne bravice koje se ne mogu same otvoriti prilikom kretanja vozila.
Ove bravice imaju ručicu u obliku dugmeta ili imaju ručicu sa dugmetom koje se mora pritisnuti, i odbraviti mehanizam, pre nego što se vratanca ili fioka ne otvore. Cena oko 10-20e.
Svi ovi elementi se koriste i priliko izrade nameštaja u nautici.
Za kraj jedan fin video koji pokazuje postupak sklapanja nameštaja.
http://www.youtube.com/watch?v=YHtuorfc6AU
U savremenim kamperima i prikolicama se osim zaobljenih ivica može videti nameštaj u kome su vratanca ili celi komadi nameštaja u luku i imaju oblu formu. U kućnoj radinosti se takvi komadi nameštaja mogu dobiti takođe, ali potrebno je imati odgovarajući čvrst kalup i presovati šper ploču. Princip izrade je relativno prost, ali izrada kalupa može biti skupa i verovatno je to razlog što nisam video da niko od profesionalaca koji se bave prepravljanjem i vanova u kampere to rade.
Inače svaka šper ploča se može relativno lako saviti ako se “skuva” a za tu namenu može da posluži i paročistač koji bi vrelom parom smekšao komad špera i zatim se takav komad stavlja u odgovarajući kalup pod presom i nakon hlađenja šper zadržava oblik. Jedini uslov je da šper bude vodootporan jer bi se u suprotnom raspao prilikom “kuvanja”. Tanji šper se, logično, lakše savija ali debljina nije presudna već samo za deblji šper treba jači kalup i jača presa.
U nastavku biće reči o tome kako u kućnoj radinosti i bez pomoći CNC mašine napraviti neki komad nameštaja a da izgleda prikazanom u videu.
Pa naravno da sam nepokolebiv u svojoj tvrdnji da je okuma šper najbolje rešenje. Već je pisano o razlici u težini i tu nema šta da se doda, ja iz ličnog iskustva znam da sam u kom slučaju dečije krevete na sprat i sedeću garnituru koja se razvlači radio od okume, a ne od iverice 10 i 18mm imao bi ukupno ni manje ni više nego 20 kg manje.groskamper napisao:Ukljucicu se u ovu temu upravo zbog dileme koja se odvijala u kafani naravno oko odabira materijala za namestaj i opste enterijer teretnog kombija pri prepravke u kamper vozilo. Dule hy je nepokolebljiv da se koriste lagani materijali okuma i slicni laminasti materijali sa letvicama i tankim sperom od 3mm . Naravno da je to prepisan recept svakog kamper enterijera . Tezina koja je najvazniji faktor kod proizvodjaca da sto vece ucine sto laksim. Moja teorija da kod enterijera u teretnom kombiju mozda treba namestaj naciniti od oplemenjene ili obicne iverice jer razlika u tezini u odnosu na okumu bitno se ponistava razlikom u ceni pa ko ume da racuna ...
Ako oko materijala i otklonimo dilemu , obratite paznju na enteriere vozila generacija 2010-2014. nista vise nije kao sto je bilo , od poda do kreveta koji padaju sa plafona, od pastelni lak oplata ormarica do ogledala na sve strane , led osvetljenja od poda do svake ivice fijoka ... Ukusi su razliciti znam ali izbor materijala svakako treba usloviti sa ukoliko se zeli novi tip kampera . Ima zaista puno primera novih proizvodjaca ali se takodje po sajmovima moze videti i primerci stare skole ...
Što se nameštaja u teretnim kombijima tiče možete kako hoćete jer su kombi vozila kraća i lakša, pa čak iako je nosivost do 3500Kg (pa čak i veća), ali meni sa 7,5m dužine bitan je svaki kilogram. Uostalom nije nameštaj jedino što treba u kamperu, kad krenete da sabirate tek tad vidite kolko je sve drugo ustvari teško, a na tom drugom ne možete uvek da prištedite na težini. Evo jednog primera, klizači za krevet na rasklapanje koje smo sami pravili (kopirali sistem razvlačenja kreveta iz Driverovog kampera) od flaha 2mm su ukupne težine 4,5 Kg, isti takvi od Aluminijuma 2 Kg....? Razlika u ceni manja od 20% !?
Osim toga obrada špera je dosta jednostavnije od iverice, može se seći cirkularom, ne krza se, lakša je pa se lepi ne mora da se šrafi (bar ne svuda) što u mnogome olakšava gradnju na licu mesta. Nakon krojenja nameštaja isti se može furnirati ili prajmerisati i obojiti neku metalik ili pastelnu boju, sklopiti a frontovi nameštaja (vrata i lica fioka) mogu od iverice 10mm neki lep dezen, i sve ima da izgleda svetski kao kod velikih proizvođeča (barem nalik). U prethodnom postu je Igor postavio jednu sliku sivog kuhinjskog elementa koji izgleda upravo onako kako sam opisao.
Čak se i zidovi kupatila od okume 12mm, mogu mazati epoksi smolom, prajmerisati, i farbati. Ne možete da verujete da izgleda kao plastika stim što je mnogo postojanija što se tiče boja prilikom višegodišnje upotrebe. Moraću da vidim sa Perom Garminom da okači neke slike njegovog Yastoga da vidite kako je to ispalo na brodu.
Vidiš Gros i dalje ne odustajem.
Poslednja izmena od DusanHY u 13 Jan 2014 15:01, izmenjeno 1 put ukupno.
-
- Novi korisnik
- Postovi: 3
- Pridružio se: 09 Jan 2014 20:10
- Lokacija: Beograd
- Kontakt:
Farbanje zidova kupatila je prilično za*eban posao... radili smo to na Yastogu 26, i prskanje poliuretana pištoljem u tako malom prostoru uopšte nije zanimljivo...DusanHY napisao:Čak se i zidovi kupatila od okume 12mm, mogu mazati epoksi smolom, prajmerisati, i farbati. Ne možete da verujete da izgleda kao plastika stim što je mnogo postojanija što se tiče boja prilikom višegodišnje upotrebe
Za ovu zimu sam planirao da obložim zidove WC-a na Yastog 23 ultrapasom (melanit, HPL): http://www.frischeis.si/ploskovni-mater ... -ultrapas/ http://artinvesthome.com/katalog.php?catID=1115 Iz tuđih iskustava se čini kao sasvim dobro rešenje...
U ovoj poruci postaviću slike gotovih proizvoda nameštaja. Mislim da je bolje da se prvo vide gotovi rezultati a onda da se prikaže princip rada.
Šteta što na forumu ne mogu direkto na se prikažu youtube klipovi, naredne poruke bi bile preglednije i efektnije.
Primeri urađenih komada nameštaja koji se mogu uraditi ručnim alatom, u kućnim uslovima uz malo volje, i naravno adekvatnih materijala, lajsni, kedera, ...:
Šteta što na forumu ne mogu direkto na se prikažu youtube klipovi, naredne poruke bi bile preglednije i efektnije.
Primeri urađenih komada nameštaja koji se mogu uraditi ručnim alatom, u kućnim uslovima uz malo volje, i naravno adekvatnih materijala, lajsni, kedera, ...:
Poslednja izmena od igorpet u 19 Jan 2014 16:23, izmenjeno 1 put ukupno.
Još jednom pohvala za elaborat! Mislim da nisi pomenuo OSB ploče. Znam da se ne koristi za izradu nameštaja, ali je korisna za delove poda, pregrade... Mislim da je Dule (dusanhy) to koristio za izradu poda u toaletnom prostoru. Ja sam te ploče koristio umesto dasaka na krovnoj konstrukciji i mogu da kazem da su jeftinije i estetski prihvatljivije.
Pa, preskočio sam OSB ploče namerno jer mi ne deluju kao dobar materijal za primenu u kamperu ili prikolici, obzirom da ima mnogo boljih materijala, grub, loše prima farbe, šrafljenje na krajevima nema dovoljno dobar spoj i čvrstinu, upija vlagu i širi se pa je potrebno ostavljati zazor,...Jader napisao:Još jednom pohvala za elaborat! Mislim da nisi pomenuo OSB ploče. Znam da se ne koristi za izradu nameštaja, ali je korisna za delove poda, pregrade... Mislim da je Dule (dusanhy) to koristio za izradu poda u toaletnom prostoru. Ja sam te ploče koristio umesto dasaka na krovnoj konstrukciji i mogu da kazem da su jeftinije i estetski prihvatljivije.
Ali nije problem da dopunim:
OSB ploče (Oriented strand board or Waferboard) su se prvi put pojavile na tržištu 1978. OSB ploče se prave od trakastih komada drveta veličine oko 2.5 cm X 15 cm. U ploči se nalazi oko 95% drveta i 5% lepka. Ploče se sastoje od tri sloja. U spoljnim slojevima trakasti komadi drveta su svi usmereni u istom pravcu. U unutrašnjem sloju trakasti komadi drveta su zaokrenuti za 90° u odnosu na spoljne komade. Tako se ostvaruje veća čvrstoća. Debljina ploča je obično od 6-18 milimetara.
OSB ploče su višeslojne ploče proizvedene od tankoga i širokoga iverja. U sastavu OSB ploča se nalazi iverje četinara, parafin, emulziju na bazi voska, mala količina smola i vodu. Specifičnim načinom spajanja pojedinih slojeva postiže se odlična stabilnost oblika OSB ploča.
Udeo formaldehida u OSB pločama ograničava se na prirodni udeo formaldehida u drvetu, međutim OSB ploče pojedinih proizvođača zbog velikog udela formaldehida nisu preporučljive za unutrašnju ugradnju pa treba voditi računa o tome i pogledati sertifikate.
Osobine OSB ploča su niska zapreminska masa, dobra i jednostavna obradivost, povoljna cena, laka montaža, postojanost oblika i homogenost.
Ploče su obično dimenzija 2440x1220 ili 3660x1220 milimetara. Težina je oko 650 kg/m3. Koeficijent toplotne provodljivosti iznosi 0.13 W/mK.
Postoje četiri vrste OSB ploča:
1. OSB 1 ploče – ploče za opštu namenu i ploče za unutrašnje opremanje (uključujući i nameštaj) za upotrebu u suvoj sredini.
2. OSB 2 ploče – noseće ploče za upotrebu u suvoj sredini
3. OSB 3 ploče – noseće ploče za upotrebu u vlažnoj sredini
4. OSB 4 ploče - noseće ploče za upotrebu u sredinama koje su izložene visokom stepenu vlage
Ukoliko instaliramo niz OSB ploča veći od 12 m potrebno je ostaviti razmak od 25 mm radi diletacije.
Pri temperaturi od 20°C i relativnoj vlažnosti od 65% sadržaj vlage u OSB pločama je:
a) Za OSB/1, OSB/2 ploče: 2 % to 12 %
b) OSB/3, OSB/4 5 % to 12 %
Prema sadržaju formaldehida ove ploče nose oznaku E1 ili E2.
Class E1 ≤ 8mg/100g
Class E2 > 8 to ≤ 30mg/100g
Razlikujemo OSB ploče koje su glatke (izbrušene) i one koje nisu. Postoje i OSB ploče sa žljebovima. One nose oznake TG2 (žljebovi na dve strane) ili TG4 (žljebovi na četiri strane).
Poslednja izmena od igorpet u 20 Jan 2014 00:39, izmenjeno 1 put ukupno.
Ma ne, nisam neki stručnjak za drvo.Jader napisao:E moji... s kakvim se znanjem dolazi na forum.
Igore, ti si doktor za drvo!
Ovo su uglavnom neki kataloški podaci. Ove informacije sam skupljao za neke druge namene, ali evo lepo su se i ovde uklopile.
A kad već pokrećem neku temu lepo je kad se sistematski i informativno obradi od početka sa nekim opštim napomenama, da se stvori što bolja slika o čemu se radi. Nadam se da će kraj planiranog izlaganja u stvari biti najzanimljiviji. Prikaz praktičnog rada posle ovakvog uvoda deluje bolje i informativnije.
Prilikom izrade nameštaja nije neophodno da se sečenje elemenata radi na CNC mašini. Možda bi to bilo dobro rešenje za serijsku proizvodnju ali pravljenje pojedinačnih komada nameštaja, konverzija ili rada na pojedinačnim kamperima oduzelo bi suviše vremena za izradu tehničkih crteža, i verovatno ne bi bili u stanju da predvidimo sve potrebne elemente nameštaja i da predvidimo dobre dimenzije, jer se dosta toga mora odraditi na licu mesta prema uzetim šablonima.
Naravno, ovde nije poenta predstaviti komercijalni način rada već kako nešto možemo sami odraditi uz malo stolarskog alata za sečenje i obradu pločastih materijala.
Alat ne mora biti profesionalan, ali trebalo bi biti kvalitetniji da bi dobili bolje rezultate rada.
Od alata dovoljno bi bilo imati ručnu kružnu testeru (poželjno sa letvom za vođenje pravca), ručnu ubodnu testeru, ručni frezer, šrafilicu i možda ono što je najbitnije, preciznu ruku i volju da nešto odradimo sami.
Sledeći video snimci prikazuju konkretan i detaljno izložen rad (nekad i suviše detaljan) ali svakako nešto što se ne može videti često na internetu. Autor Mike McCann je postavio ovu seriju video snimaka svog rada (kao reklamu svog rada) i konverzije više različitih kombija od početka do kraja.
Za mene, kao nekog ko nije stolar a upoznat je sa principima rada na iverici, ovi video snimci su bili više nego korisni da vidim princip rada sa šper pločom, sečenje, obrada i način spajanja, a nadam se da će biti od koristi i drugima koji nisu stolari. Onima koji su stolarskim zanatom ovladali pristojno možda dosta doga neće biti interesantno za gledanje ali sigurno će moći da vide nešto sa čime se verovatno nisu susretali u praksi do sada.
Gotovi radovi mogu se videti na puno mesta na internetu, ali detaljno snimljen princip rada nije nešto što možemo videti često na internetu. U stvari ja sam uspeo da pronađem samo ove snimke. Ako neko zna za još koji video snimak rada, ili izložen postupak rada mogao bi ovde da postavi linkove.
Naravno, ovde nije poenta predstaviti komercijalni način rada već kako nešto možemo sami odraditi uz malo stolarskog alata za sečenje i obradu pločastih materijala.
Alat ne mora biti profesionalan, ali trebalo bi biti kvalitetniji da bi dobili bolje rezultate rada.
Od alata dovoljno bi bilo imati ručnu kružnu testeru (poželjno sa letvom za vođenje pravca), ručnu ubodnu testeru, ručni frezer, šrafilicu i možda ono što je najbitnije, preciznu ruku i volju da nešto odradimo sami.
Sledeći video snimci prikazuju konkretan i detaljno izložen rad (nekad i suviše detaljan) ali svakako nešto što se ne može videti često na internetu. Autor Mike McCann je postavio ovu seriju video snimaka svog rada (kao reklamu svog rada) i konverzije više različitih kombija od početka do kraja.
Za mene, kao nekog ko nije stolar a upoznat je sa principima rada na iverici, ovi video snimci su bili više nego korisni da vidim princip rada sa šper pločom, sečenje, obrada i način spajanja, a nadam se da će biti od koristi i drugima koji nisu stolari. Onima koji su stolarskim zanatom ovladali pristojno možda dosta doga neće biti interesantno za gledanje ali sigurno će moći da vide nešto sa čime se verovatno nisu susretali u praksi do sada.
Gotovi radovi mogu se videti na puno mesta na internetu, ali detaljno snimljen princip rada nije nešto što možemo videti često na internetu. U stvari ja sam uspeo da pronađem samo ove snimke. Ako neko zna za još koji video snimak rada, ili izložen postupak rada mogao bi ovde da postavi linkove.
VW CAMPERVAN CONVERSION T4 PART 1 - 10 - samo izrada namestaja
Part 1:
Rezanje šper ploča ručnom kružnom testerom, montaža okvira sedišta i uzimanje šablona (oko 14 min)
http://youtu.be/nQcxCWzna8k?t=13s
Part 2:
Rezanje šper ploče na osnovu uzetog šablona, kružnom i ubodnom testerom (oko 11 min)
http://youtu.be/5WNpuPtbuFI?t=8s
Part 3:
Sečenje pravougaonog komada iz table kružnom testerom, rezanje komada na osnovu uzetog šablona ubodnom testerom i montaža ugaone lajsne (oko 14 min)
http://youtu.be/fN7r0sC6CyY?t=6s
Part 4:
Sklapanje pravougaonih elemenata ugaonom lajsnom, izrada rupa pod uglom za šraf specijalnim alatom kojim spajamo elemente nameštaja, stege ugaone i spajanje pravougaonih komada špera, rezanje pravougaonog komada iz table (oko 14 min)
http://youtu.be/QksIRL6H8rE?t=7s
Part 5:
Sečenje pravougaonog komada iz table kružnom testerom, rezanje komada na osnovu uzetog šablona ubodnom testerom, rezanje malog viška kružnom testerom i rezanje žleba za keder (oko 14 min)
http://youtu.be/aF4_FP0n2mM?t=10s
Part 6:
Sečenje ovalnog otvora pomoću kartonskog šablona iz pravougaonog komada ubodnom testerom za sudoperu, postavljanje kedera na ivicu (oko 14 min)
http://youtu.be/stHLM2byGKM?t=16s
Part 7:
Uzimanje kartonskog šablona, sečenje iz table kružnom testerom i ubodnom prema šablonu, proba i rad u kombiju na osnovu uzetih mera i spajanje delova šrafovima i ugradnja rolo vratanca sa mehanizmom (oko 25 min)
http://youtu.be/nds3Pc_SQ10?t=16s
Part 8:
Otvaranje otvora u pravougaonom elementu frezerom za vratanca na osnovu šablona od iverice, izrada žleba za keder u otvoru i na vratancima, postavljanje kedera, montaža vratanca na otvore pomoću šarke (oko 12 min)
http://youtu.be/3t2dI0R-CDo?t=17s
Part 9:
Montaža vratanca na otvore pomoću šarke, proba u kombiju i sklapanje elemetana, montaža bravica i šipke za sto na rasklapanje, montaža sudopere i sečenje još jednih vratanca (oko 20 min)
http://youtu.be/CE8NN6gv1yE?t=17s
Part 10:
Sečenje table za sto na rasklapanje, montaža nogice stola, montaža stola u kombi, prikaz urađenog (oko 10 min)
http://youtu.be/-NbOs09022s?t=17s
Part 1:
Rezanje šper ploča ručnom kružnom testerom, montaža okvira sedišta i uzimanje šablona (oko 14 min)
http://youtu.be/nQcxCWzna8k?t=13s
Part 2:
Rezanje šper ploče na osnovu uzetog šablona, kružnom i ubodnom testerom (oko 11 min)
http://youtu.be/5WNpuPtbuFI?t=8s
Part 3:
Sečenje pravougaonog komada iz table kružnom testerom, rezanje komada na osnovu uzetog šablona ubodnom testerom i montaža ugaone lajsne (oko 14 min)
http://youtu.be/fN7r0sC6CyY?t=6s
Part 4:
Sklapanje pravougaonih elemenata ugaonom lajsnom, izrada rupa pod uglom za šraf specijalnim alatom kojim spajamo elemente nameštaja, stege ugaone i spajanje pravougaonih komada špera, rezanje pravougaonog komada iz table (oko 14 min)
http://youtu.be/QksIRL6H8rE?t=7s
Part 5:
Sečenje pravougaonog komada iz table kružnom testerom, rezanje komada na osnovu uzetog šablona ubodnom testerom, rezanje malog viška kružnom testerom i rezanje žleba za keder (oko 14 min)
http://youtu.be/aF4_FP0n2mM?t=10s
Part 6:
Sečenje ovalnog otvora pomoću kartonskog šablona iz pravougaonog komada ubodnom testerom za sudoperu, postavljanje kedera na ivicu (oko 14 min)
http://youtu.be/stHLM2byGKM?t=16s
Part 7:
Uzimanje kartonskog šablona, sečenje iz table kružnom testerom i ubodnom prema šablonu, proba i rad u kombiju na osnovu uzetih mera i spajanje delova šrafovima i ugradnja rolo vratanca sa mehanizmom (oko 25 min)
http://youtu.be/nds3Pc_SQ10?t=16s
Part 8:
Otvaranje otvora u pravougaonom elementu frezerom za vratanca na osnovu šablona od iverice, izrada žleba za keder u otvoru i na vratancima, postavljanje kedera, montaža vratanca na otvore pomoću šarke (oko 12 min)
http://youtu.be/3t2dI0R-CDo?t=17s
Part 9:
Montaža vratanca na otvore pomoću šarke, proba u kombiju i sklapanje elemetana, montaža bravica i šipke za sto na rasklapanje, montaža sudopere i sečenje još jednih vratanca (oko 20 min)
http://youtu.be/CE8NN6gv1yE?t=17s
Part 10:
Sečenje table za sto na rasklapanje, montaža nogice stola, montaža stola u kombi, prikaz urađenog (oko 10 min)
http://youtu.be/-NbOs09022s?t=17s