Sledeći korak bi bio izbor odgovarajućeg materijala za izradu nameštaja, a koji treba da ispuni neke specifične zahteve vezane za upotrebu i korišćenje u kamperima i prikolicama.
Dva osnovna kriterijuma prilikom izbora materijala treba da bude mehanička čvrstoća i težina.
Kod kampera, i vozila u pokretu, proizvode se vibracije, javljaju se naprezanja, ljuljanja i sl. a pošto je nameštaj jedan od elemenata osnovne konstrukcije sve se to prenosi na materijal i spojeve i jako je bitno da materijal može sve ovo da izdrži u dužem vremenskom periodu eksploatacije i da zadrži dobar spoj i cvrstoću jer u suprotnom došlo bi do popuštanja na spojevima i do škripe koja siguno ne bi bila prijatna u vožnji a to bi ujedno značilo i popuštanje spojeva i slabljenje same konstrukcije.
Drugi kriterijum koji bi trebao da bude zadovoljen je težina samog materijala. Sva ova vozila su ograničena nekom maksimalnom težinom kojom smeju da se opterete i svakako da je težnja da težina materijala bude što manja, ali ne na uštrb čvrstoće i ostalih karakteristika.
Kada govorimo o materijalima za ove namene, onda se podrazumevaju pločasti materijali. Na tržištu postoji puno raznih tipova pločastih materijala ali zbog određenih specifičnosti koje materijal treba da ispuni skoro da nema alternativa, a da su ekonomski isplativa, i svodi se na izbor samo jednog materijala a to je šperploča.
I ako je iverica (oplemenjena iverica) i medijapan (MDF ploča) najčešći izbor za pločasti materijal prilikom izrade nameštaja za kućne potrebe, ti materijali ne ispunjavaju ni jedan kriterijum neophodan za korišćenje u kamperima.
To ne znači da se ne mogu upotrebljavati, ali skoro pod obavezno će se pre ili kasnije javiti problemi u eksploataciji. Gore navedeni problemi su manje izraženi kod dorade van i kombi vozila jer oni već imaju dosta veću čvrstinu tovarnog (budućeg stambenog) dela vozila i materijali nameštaja trpe manja opterećenja ali vibracije vozila, koje je nemoguće izbeći, pre ili kasnije će dovesti do popuštanja spojeva ili samog materijala i javiće se škripa i popuštanje konstrukcije.
A sada ću navesti neke od najbitnijih karakteristika pločastih materijala koji su u širokoj upotrebi na tržištu i bitno je primetiti razlike i uočiti prednosti i mane za našu primenu.
Sirova iverica je troslojna ploča iverica, bez dekorativne melaminske folije. Ploče se prave od iverja različitih vrsta drveta (piljevina, iverja i drvenih otpadaka), koji se određenim postupkom vezuju. Srednji sloj ploče je od krupnijeg iverija, dok su oba površinska sloja od sitnijeg iverja. Ove ploče imaju široku primenu, a naročito tamo gde je potrebna ploča dobrih fizičkih svojstva uz povoljnu cenu. Najčešće se koristi u izradi tapaciranog nameštaja. Sirova iverica je predviđena da se koristi u suvim uslovima.
U UK se 75% iverice pravi od drvenih otpadaka pa često ivericu zovu ekološki prihvatljivom, što je smešno sa obzirom na to da sadrži formaldehid. Za spajanje drvenih komadića koriste se:
a) Urea formaldehid - popularna i jeftina supstanca. Koristi se za ivericu kod koje nije neophodno vlagootpornost.
b) Melaminski formaldehid - skuplja suspstanca koja se upotrebljava za vlagootpornu ivericu.
c) Fenol formaldehid - skupa i vrlo trajna supstanca. Tamne je boje. Obično se meša sa drugim aditivima kako bi se obezbedila otpornost iverice na vlagu, vatru i insekte.
Iverica obično sadrži 8 grama fromaldehida na svakih 100 grama upotrebljenog drveta.
Iverica se neće izvitoperiti ako je izložena umerenoj vlazi. Ako se iverica značajnije navlaži doći će do njene dezintegracije. Iverica je slabiji materijal od drveta. Iz tog razloga kada spajamo elemente od iverice moramo koristiti šrafove koji su posebno namenjeni iverici.
Oplemenjena iverica (melamine faced chipboard) je sirova iverica, obostrano oplemenjena melaminskom folijom, a ima široku primenu u izradi nameštaja i uopšte u izradi enterijera. Melaminska folija može biti u dezenima uni boje, drvo dezena (podražava izgled prirodnih ili fine line furnira) ili fantazi (metalik i specijalni dezeni). U zavisnosti od ploče na presi kojom se melaminska folija aplicira na ivericu, površinska struktura može biti glatka, pomorandžina kora, sa teksturom drveta (manje ili više izraženom), u matu ili različitim nivoima sjaja... Osnovne karakteristike na ovaj način oplemenjene iverice su postojanost boja, lako održavanje, otpornost na mehaničke i hemijske uticaje.
Debljina- 10mm, 18mm, 25mm, 38mm.
Medijapan (Medium Density Fibreboard) se pravi od drvenih vlakana slepljenih lepkom. Vlakna se veštački prave tako što se komadi drveta dezintegrišu na nivo biljnih vlakana. Medijapan ploče sadrže dosta lepka u sebi (postoje i drugi načini proizvodnje- suvom tehnologijom presovanja). Lepak je uglavnom urea formaldehid.
Težina medijapana se kreće od 600-800 kg/m3. MDF ploče se prave u debljinama od 3 do 30 milimetara.
Pošto se medijapan sastoji iz vrlo sitnih vlakana drveta prilikom sečenje medijapana ne dolazi do "cvetanja" samog medijapana.
Medijapan ne podnosi dobro vlagu. Zbog vlage medijapan može da "natekne". Veća količina vlage može da dovede do dezintegracije medijapana.
MDF ploče su ploče vrhunskog kvaliteta,srednje gustine, težine oko 700kg/m3,proizvode se suvom tehnologijom presovanja na visokoj temperaturi. Obostrano su brušene, koriste se za izradu kvalitetnog nameštaja, mogu se farbati, obložiti folijiom, furnirom. Lako se obrađuju, dobro imitiraju masiv, a pri tome se dobija i svojstvo postojanosti za razliku od masiva gde može doći do rasušivanja ukoliko građa nije dobrog kvaliteta.

MDF ploče oplemenjene melaminskom folijom:
Lesonit (HDF ploča - High density fibreboard) ima sličnu strukturu kao i MDF ali je presovan pod većim pritiskom, tako da ima veću tvrdoću. Gustina lesonit ploča je veća i iznosi od 800-1000 kg/m3 (prosečna težina je oko 850kg/m3). Lesonit ploče su otpornije na vlagu i insekte u odnosu na medijapan ploče. Sadržaj vlage u lesonit pločama je oko 4-6%.
U proizvodnji nameštaja uglavnom se koristi HDF debljine 3mm, sirov ili jednostrano oplemenjen melaminskim folijama.
Postoji i "kaljeni" lesonit. On je potopljen u laneno ulje i onda kuvan na 170°C. On je otporniji na vodu, čvršći je i može više da se savije od običnog lesonita.
Upotrebljavaju se za poleđine nameštaja, proizvodnju vrata, ambalaže kao i za specijalne primene. Debljine 3 – 6mm
Furnir predstavlja tanke listove drveta. Debljina furnira može biti između pola i tri milimetra.

Furnir se dobija na dva glavna načina.
Prvi način je ljuštenjem debla. Deblo se ljušti čitavom svojom dužinom korišćenjem širokog vrlo oštrog sečiva. Na ovaj način dobijamo furnir koji prati godove drveta i ovako dobijeni furnir nema prepoznatljive šare drveta. Ovaj furnir se uglavnom koristi za pravljenje šper-ploča.

Drugi način je da se drvo seče popreko, naspramno u odnosu na godove. Ovako dobijamo duguljastu list na kome se vide lepe drvene šare. I u ovom i u prethodnom slučaju drvo se pre sečenja natapa vrelom vodom ili se pari. Tako drvo postaje mekše za sečenje.

Furnir se upotrebljava za oblaganje lica nameštaja i na svim mestima gde do izražaja dolaze estetska svojstva drveta.
Šperploča je sastavljena od neparnog broja slojeva furnira. Ukoliko bi se koristio paran broj slojeva onda bi zbog simetrije šperploča imala mnogo više šanse da se izvitoperi. Furnir uvek može da se savija na jednu stranu. Kod šperploče furniri su slepljeni unakrsno kako bi se dobila veća čvrstoća ploče. Slepljivanje se vrši urea formaldehidom ili fenol formaldehidom. Fenol formaldehid šperploče mnogo bolje podnose vlagu. Prisustvo formaldehida se označava “E” oznakama. “E0” oznaka znači da u ploči nema formaldehida.

Šperploča obično imaju tri, pet ili sedam slojeva furnira. Debljina šperploča je najčešće 4, 6, 9 ili 12 milimetara a proizvode se sve do 40mm debljine. Težina šperploče iznosi 450-700 kilograma po kubnom metru, a težina zavisi od kog drveta je dobijen furnir.
Inače lepljeno, lamelirano, drvo (to je u stvari šperploča) ima bolje karakteristike od punog drveta iste debljine.
Estetski kvalitet šperploče je obično označen parom koga čine dva slova iz skupa {A,B,C,D}. Prvo slovo pokazuje kvalitet furnira na jednoj strani, a drugo slovo na drugoj strani šperploče. Slovo A određuje furnir najboljeg kvaliteta, a slovo D označava furnir najlošijeg kvaliteta.
Blažujka je šperploča napravljena od vodootpornog lepka i često je laminirana vodonepropusnim premazom. Ona vrlo dobro podnosi vlagu.
U svim svojim varijantama se koristi kao idealan materijal u građevinarstvu,avio i auto industriji, u brodogradnji pa sve do upotrebe u unutrašnjem uređenju objekata.
Jedna od najbitnijih karakteristika je čvrstoća, lako se obrađuju,imaju veliku nosivost i stabilnost oblika, koja se postiže unakrsnim slaganjem i lepljenjem furnira,naknadnim brušenjem te završnim nanošenjem fenolnog filma.
Okoume šper ploča je najčešći izbor u brodogradnji zbog dva jednostavna razloga: mehaničkih karakteristika i specifične težine. Vodootpornost šperploče za brodogradnju je logičan zahtev, i koristi se isključivo sertifikovana šper ploča lepljena lepkovima koji joj daju potpunu vodootpornost.
Za primenu u kamperima i prikolicama ne mora se uzimati vodootporan šper jer je skuplji od onog koji nije vodootporan.
Deklarisanu vodootpornost možemo proveriti: kuvanjem parčića šperploče u čistoj vodi. Ako su korišćeni kvalitetni lepokovi posle 5 minuta kuvanja ne sme doći do razlepljivanja slojeva šper ploče, ni tokom kuvanja, a ni nakon 24 sata sušenja.
Okume, drvo vrste Aucoumea klaineana (por. Burseraceae) iz Zapadne Afrike; upotrebljava se za proizvodnju furnira, furnirskih i stolarskih ploča.

Struktura površinksih slojeva je ravnomerna i kod nižih klasa kvaliteta, pa je i estetski utisak dobar.
Okvirni podaci za težinu različitih šper ploča:
Bukva~ 700-800 kg/m3
Breza~ 650-700 kg/m3
Topola ~ 500-550 kg/m3
Okume ~ 400-500 kg/m3
Može se naći i kombinacija šper ploče topole (u sredini) sa završnim slojevima Okume furnira. Iste je težine kao i šper od čiste okume samo što je cena manja.
Šper ploče postoje u raznim debljinama ali za primenu u kamperima i prikolicama na svim mestima sam video da se upotrebljava debljina od 15mm i to je verovatno najbolji odnos debljine, čvrstoće, elastičnosti i težine pa pretpostavljam da je to najoptimalnija debljina materijala sa kojim bi trebali da radimo osnovnu (noseću) konstrukciju a za razne pregrade i ostale manje elemente možemo koristiti i manje debljine iako sam video da profesionalci prilikom izrade koriste samo jednu debljinu – 15mm za sve elemente (kasnije ću obrazložiti najverovatniji razlog za to).
Šper slabijih mehaničkih karakteristika bi sigurno zahtevao i drugačije debljine elemenata, što bi dodatno povećalo težinu.
Sirovi šper od okume ima jako finu teksturu i površinski sloj i estetski ostavlja jako dobar utisak ali svakako se mora zaštiti nekim premazom što dodatno oduzima vreme, poskupljuje i komplikuje izradu nameštaja.
Najbolja varijanta je oplemenjena šper ploča tj. šper obostrano oplemenjen melaminskom folijom, ali tako nešto nisam uspeo da vidim da ima u prodaji kod nas.
Video sam da profesionalci koriste na Zapadu isključivo ovu varijantu koja vizuelno izgleda odlično.

Inače, okume šper debljine 15mm i veličine ploče 1220mm X 2500mm košta 105 funti, u Engleskoj, što je prilično velika cena za nas.
U nastavku biće reči o još nekim elementima koji su neophodni za izradu nameštaja, osim šper ploče.