Ova deonica puta bila je i najnapornija. Razlog su velike gužve prouzrokovane Bajramom, blizina Tirane, opterećeni putevi prem Skadru itd. Uz sve to i nepodnošljiva vrućina. Kroz naseljena mesta mic po mic, svako stane gde hoće, ode u prodavnicu, pekaru, popriča s poznanikom itd. Jednom rečju haos!
Prolazimo kroz Skadar, prelazimo Bojanu i planiramo da obiđemo tvrđavu
Međutim, ne uspevamo da pronađemo parking, 38 stepeni i još koješta nas odvraća od toga. Šteta, jer znamo koliko smo propustili. Uteha je što imamo pravo na popravni 🙂
Nastavljamo prema granici sa Crnom Gorom gde nailazimo na gužvu.
Prelaz je zajednički, tako da smo dokumente da sam se iznenadio kad sam policajcu kojem sam dao dokumenta video “naše” prezime na košulji. Očekivao sam dve kontrole. Pohvala za ovaj potez jer barem ubrzava protok ljudi unutar ovih balkanskih vukojebina.
Nailazimo na nov put prema Ulcinju, isklesan u liticama, milina za vožnju…
Stižemo u Ulcinj, a na radiju Bajaga 🙂
Odlazimo do Ade Bojane
Pokušavamo da nađemo mesto za kampovanje jer nigde ne postoji ucrtan zvaničan kamp. Na kraju ostajemo na mestu koje još zvanično nije proradilo kao kamp, ali postoji osnovna infrastruktura (struja i WC). Hladovine nije bilo, morali smo je sami napraviti.
Konačno da vidim Ulcinjsku plažu o kojoj sam do sad samo slušao priče
Nakon dva pakleno vruća dana, krećemo dalje prema Podgorici. Prolazimo kroz savršeno urađen tunel Sozina
Spavamo u Podgorici (prvi put van svoje kućice, na nagovor domaćina) i ujutro nastavljamo dalje…