Sledeće jutro krećemo dalje kako bi pre vrućine savladali planinski prevoj Logara na planini Cika, ali ipak ne dovoljno rano jer je već u 11 sati dok smo se penjali temperatura bila iznad 30 C.
Izuzetno naporan put s dugačkim usponima kada se dolazi iz pravca juga i serpentinama sa severne strane, Od podnožja uzbrdo do prevoja na 1017 mnm pa do podnožja nizbrdo ima samo 30 km. Možete da zaključite o kakvim se usponima radi (uglavnom preko 10%). Tada mi je bilo jasno zbog čega su mi mnogi kamperi s kamp kućicama s kojima sam prethodno razgovarao u Sarandi rekli da idu drugim, lakšim putem, onim kontinentalnim kojim smo mi došli kada smo išli prema jugu. Generalno, kvalitet puta je odličan (osim suženja kroz nekoliko sela), ali se oseća nedostatak vijadukta i tunela, što je logična posledica ekonomske nerazvijenosti.
Put prolazi kroz sela, usput prolazimo pored mnogo pravoslavnih crkava, a imena sela dosta govore. Videli smo i mnogo automobila grčkih registracija i zaključili da su to ljudi odavde koji žive u Grčkoj i došli su preko leta u zavičaj.
Llogara nacionalni park se prostire na 1010 hektara i pravi je konglomerat flore i faune. Deo je planinskog masiva Cika gde je najviši vrh Maja e Çikës na 2044 mnm. Ovaj planinski lanac je na neki način prirodna granica Jonskog i Jadranskog mora. Spuštamo se prema gradu Vlora (ili po naški Valona)…
